ČUVENI personalni vojni dosije generala Draže Mihailovića koji je Ministarstvo odbrane uputilo Prvom osnovnom sudu, da bi se u vanparničnom postupku general proglasio mrtvim - sadrži svega nekoliko stranica.

Kako saznaju "Novosti", u njemu nema apsolutno ništa što ukazuje na vreme i okolnosti Mihailovićeve smrti, s obzirom na to da prati Dražinu karijeru samo do 1940, pred početak Drugog svetskog rata.

Ovaj personalni karton je, u stvari, tipski. Isti takvi vodili su se za sve oficire tadašnje Kraljeve vojske. On obuhvata 30-godišnju retrospektivu njegove vojničke karijere, od 1910, kada je upisao Vojnu akademiju, preko svih postavljenja i prekomandi, učešća u bitkama i ratovima, odlikovanja koje je dobio, do ulaska u Kraljevu gardu i diplomatiju.

Kao datum rođenja u kartonu navodi se 27. april 1893. u Ivanjici, ali datuma generalove smrti - nema.

Šta je hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio o Draži Mihailoviću pročitajte OVDE

Mihailović, piše u dosijeu, učestvovao je u Kumanovskoj bici tokom Prvog balkanskog rata, kada je dobio srebrnu medalju za hrabrost i čin narednika. U Drugom balkanskom ratu je prvi put ranjen.

U Prvom svetskom ratu, učestvovao je i u Cerskoj i u Kolubarskoj bici. Odlikovan je zlatnom medaljom za hrabrost. Učestvuje i u proboju Solunskog fronta. Teško je ranjen 11. septembra 1916. Rat je završio sa činom poručnika, Ordenom belog orla sa mačevima 4. reda i Engleskim vojnim krstom za hrabrost.

Posle rata službuje na više mesta. Unapređen je u čin kapetana 2. klase, uz Orden belog orla sa mačevima 5. reda. Odlikovan je i Albanskom spomenicom, a 1922. unapređen u čin kapetana 1. klase. Čin majora dobio je 1925, a u generalštabnu struku je preveden sledeće godine.

Godine 1935. sledi odlazak u Sofiju, na mesto vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije. Nakon toga, bio je vojni ataše u Pragu.

Mihailović je službovao na više mesta u Sloveniji. Tu se, kako saznajemo, otprilike i završava njegov vojni dosije.


MARKOVIĆ: NIJE SARAĐIVAO SA NEMCIMA

DOKUMENTI Ambasade Velike Britanije u Vašingtonu koje je pronašla državna Komisija za utvrđivanje okolnosti pod kojima je streljan general Mihailović, pokazuju da velike sile, Engleska i Amerika, nisu imale nikakve dokaze da je on "u bilo koje vreme sarađivao sa Nemcima". To je izneo predsednik Državne komisije Slobodan Marković. U izveštajima engleskih službi o Čičinom hvatanju, piše i da bi "pod datim okolnostima bila potpuna ludost ako bi se vlade Ujedinjenog Kraljevstva ili Amerike saglasile sa suđenjem generalu Mihailoviću kao ratnom zločincu u nekom jugoslovenskom sudu".

Sud je u petak dobio i dokumenta iz kojih se vidi da je Dražin tužilac Miloš Minić napisao u optužnici tvrdnje za koje je znao da su lažne. Na narednom ročištu koje je zakazano za 11. maj, trebalo bi da se sasluša audio-snimak suđenja. (E. R.)