Zoran Stanković: Korupciju ruši samo tim

USPELI smo da obezbedimo još 5.000 ampula ”5-fluorouracila”, i to će, posle već isporučenih 7.000, biti dovoljno da se za neko vreme reši problem nestašice jednog od osnovnih citostatika. Očekujem da će za mesec, a najkasnije za dva meseca, potpuno biti stabilizovano snabdevanje jedinim lekom koji nam nedostaje u terapiji onkoloških bolesnika - kaže, za ”Novosti”, Zoran Stanković, ministar zdravlja u Vladi Srbije.

Iako bi ovaj citostatik od ove godine interventnim uvozom trebalo da nabavljaju same zdravstvene ustanove, ministar kaže da je rešenje ipak u centralizovanoj nabavci. Ali koristiće se svi raspoloživi mehanizmi, utoliko pre što je moguća zamena - lek ”kseloda”, čak 50 puta skuplja.

* Postoji li način da se distributeri nekako privole da isporučuju i jeftine lekove, kao što je ”5-fluorouracil”, koji po ampuli košta samo 200 dinara?

- U situaciji kada RFZO samo za isporučene lekove duguje 28 milijardi dinara, nemamo mnogo mogućnosti da uslovljavamo distributere. Tim pre što se oni trude da zajednički rešimo problem.

* Da li će posle smene direktora Zdravstvenog centra Kraljeva biti

promena rukovodećih ljudi u još nekim zdravstvenim ustanovama?

- Postoji mogućnost da i neki drugi direktori budu razrešeni po raznim osnovama. Ima ih još koji zbog propusta u radu i nezakonitog poslovanja zdravstvenih ustanova ne bi trebalo više da obavljaju tu dužnost. Ne bih nikoga da pominjem konkretno. Svi propusti su verifikovani i videćemo šta je u ovom trenutku za te zdravstvene ustanove najbolje.

* Da li ćete posle odlaska Ljubiše Milanovića postaviti novog

savetnika za borbu protiv korupcije?

- Ne. Malo je vremena do izbora. Nema svrhe postavljati novog savetnika. Te poslove su preuzeli moji pomoćnici.

* Mnogi su odlazak Milanovića protumačili kao potvrdu da Ministarstvo zapravo nema mehanizme za borbu protiv korupcije, koju ste vi pri dolasku na ministarsko mesto postavli kao prioritet?

- Nijedan sistem ne zavisi od jednog čoveka, pa tako ni Ministarstvo zdravlja u borbi protiv korupcije ne zavisi ni od mene, ni od Milanovića, ni od bilo kog pojedinca u zdravstvu. Ako ceo sistem ne učestvuje, ako nema saradnje sa drugim sistemima u državi, onda je ta borba bespredmetna.

* Pa, ima li koordinacije?

- Imamo i mehanizme da se borimo protiv korupcije i saradnju. Ako neko smatra da nema rezultata, onda je moj argument da u protekloj godini - kada je reč o trošenju sredstava iz budžeta - na račun ovog ministarstva nije stigla nijedna primedba. To pokazuje da ima rezultata u borbi protiv korupcije. Ne mogu, nažalost, da kažem i da je korupcija u zdravstvu iskorenjena, ali sve informacije i prijave koje imamo prosleđujemo nadležnim državnim organima. Nedavna hapšenja u Užicu su rezultat te saradnje.

* Utisak je, ipak, da se u toj borbi očekivalo više?

- Naš princip je bio da sve stavimo u zakonski okvir i da se nadležni bave istragom, proveravanjem prijava, podnošenjem krivičnih prijava i, ako treba, hapšenjem. Nije mi lako da kao ministar zdravlja u medijima vidim hapšenje lekara, ali neka svako odgovara za svoje postupke.

* Da li ste lično zadovoljni onim što ste uradili kao ministar zdravlja?

- Ima stvari koje su dobre, ali i onih koje su loše urađene. Dobro je što smo izmenama zakona o zdravstvenom osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti omogućili da se za 1,75 miliona ljudi proširi zdravstvena zaštita, po osnovu prava na stomatološke usluge ili nekom drugom. Prvi put je počelo rešavanje problema obolelih od retkih bolesti, omogućeno je brže dobijanje specijalizacija... Ne možemo da budemo nezadovoljni kada smo uspeli da realizujemo budžet sa 96 odsto i da opremimo neke ustanove, kao što je bolnica u Prokuplju. Ali nisam zadovoljan zato što nismo uspeli da obezbedimo povećanje plata u zdravstvu i što u zdravstvenim ustanovama sada imamo 13.600 ljudi koji su primljeni mimo ugovora sa RFZO. A samo za njihove zarade zdravstvo je godišnje na gubitku od pet milijardi dinara.

* Mnogi vas kritikuju zato što je za samo sedmoro pacijenata s retkim bolestima obezbeđeno lečenje, a istovremeno se finansira promena pola iz medicinskih razloga?

- Posredi je, pre svega, nerazumevanje, kao i tumačenje problema iz ličnog ugla. Sa 130 miliona dinara koje smo dobili od igara na sreću lečiće se sedmoro obolelih od retkih bolesti, ali to ne znači da ostale ostavljamo bez lekova i medicinske pomoći, koji će se finansirati iz kase osiguranja. Kad je reč o promeni pola, lično ne mogu da shvatim da neki ljudi to smatraju za luksuz. Medicina je osećaj tih ljudi da su zarobljeni u tuđem telu kvalifikovala kao bolest, i ko, onda, može da im zabrani da se leče.

* Spekulisalo se i o tome da razmišljate o ostavci. Da li ste pomišljali da napustite kabinet u Nemanjinoj?

- Uvek dobro razmislim pre nego što preuzmem odgovornost, a kada to uradim, spreman sam da radim u svim okolnostima. Ovaj posao podrazumeva da povremeno podnesete izveštaj o radu i da pitate ljude koji su vas predložili da li su zadovoljni i da li žele promenu. Ako bi mi rekli da ne zadovoljavam, bez problema bih se povukao, ali nisam za to da se povučem, recimo, u situaciji kada je najteže i pljušte kritike i optužbe. Na paušalne ocene svako ima pravo, ali ja mogu da uvažim samo argumente.

* Dokle se odmaklo u rešavanju problema dugova zdravstvenih ustanova?

- To je sada u završnoj fazi. Još od novembra tražimo rešenje za 33,4 milijarde duga u zdravstvu. Sa predstavnicima Ministarstva finansija i drugih resora Vlade, RFZO i dobavljača, postignut je dogovor o reprogramiranju duga u zdravstvu, koji bi prešao u javni dug države. Proverava se i kako su ti dugovi nastali, jer neki su opravdani, ali je dobar deo napravljen mimo postojećih zakonskih okvira.

* Šta možete da učinite da se poslodavci nateraju da plaćaju doprinos za zdravstvo?

- Sad 750 firmi traži da se oslobodi plaćanja doprinosa za zdravstvo. Lično nemam ništa protiv, ali onda država mora na sebe da preuzme finansiranje. Ovde svi, ili bar većina, zdravstvo shvataju kao besplatnu kategoriju koja može da funkcioniše od vazduha, a to je vrlo skup sistem. Samo je lečenje 1,2 miliona ljudi bez prihoda za koje je država izdvojila svega 675 miliona prošle godine koštalo 22 milijarde dinara.