Dejan Ristić v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije

UMESTO smenjenog Sretena Ugričića na mesto v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije, na sednici Vlade u četvrtak, izabran je Dejan Ristić, istoričar i prevodilac. Ristić je savetnik u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, zadužen za zaštitu vojnih memorijala, mesta stradanja i kulture sećanja.

Ristić je autor više stručnih i naučnih radova, a u okviru biblioteke “Baština ratnika” napisao je pogovor za knjigu “Spisi o Srbima” francuskog pesnika Alfonsa de Lamartina. Preveo je i dve zapažene knjige, biografiju o Hitleru u dva toma iz pera Jana Keršoa i “Tvorce arapske istorije” Filipa Hitija, u izdanju “Utopije”. Odmah posle imenovanja pozvali smo novog upravnika koji nam je rekao da ne želi da daje nikakve izjave dok se ne izvrši primopredaja dužnosti. On je i član vladine Komisije za razmatranje pitanja procene ratne štete pričinjene žrtvama Drugog svetskog rata.

Smena Ugričića u javnosti i dalje izaziva oprečna reagovanja, pa se moglo pretpostaviti da se do novog prvog čoveka jedne od najznačajnijih srpskih kulturnih institucija, neće lako doći. Nezvanično se moglo čuti da su dve Ugričićeve zamenice odbile da prihvate novu dužnost, što je i statutom Biblioteke predviđeno. U književnoj čaršiji kao potencijalni v. d. upravnika pominjani su prethodnih dana i ugledni pisci Dragan Velikić i Goran Petrović i istoričar književnosti Gojko Tešić. Sva je prilika, međutim, da su to bila nagađanja bez ozbiljnijeg pokrića.

Prvi upravnik NBS bio je Filip Nikolić (1830-1867), posle njega došao je Đuro Daničić (1825-1882), zatim Janko Šafarik (1814-1876), pa Stojan Novaković (1842-1915), profesor Jovan Bošković (1834-1892), Nićifor Dučić (1832-1900), Milan Đ. Milićević (1831-1908), Dragiša Stanojević (1844-1918), Stojan Protić (1857-1923), Ljubomir Jovanović (1865-1928), Jovan Tomić (1869-1932). Na čelo Biblioteke su dolazili Miloš Zečević (1880-1955), Dragoslav Ilić (1889-1973), Đorđe Radojčić (1905-1970), Dušan Milačić (1892-1979), Čedomir Minderović (1912-1966), Milorad Panić-Surep (1912-1968), Svetislav Đurić (1919-2004), Vladimir Stevanović (1930-1979), Vaso Milinčević (1928), Milan Milutinović (1942), Milomir Petrović (1934) i Sreten Ugričić (1961).

ZAŠTO ĆUTI PEN
KAO članica Srpskog PEN centra više od dve decenije pesnikinja Radmila Lazić u otvorenom pismu Srpskom PEN centru izrazila je svoju nevericu i nezadovoljstvo što PEN nije reagovao, ni posle nedelju dana, povodom “izrežiranog slučaja Sretena Ugričića”, takođe člana ove asocijacije.

- Izostanak reakcije PEN-a u zaštitu proklamovanih prava i sloboda govora jednog njenog člana nedopustiv je i s pravom pruža sumnju u politizaciju srpskog PEN centra, kojom se, moguće, štiti jedna politička opcija, i državna funkcija, na račun ugleda PEN centra i ugleda, i sudbine, Sretena Ugričića - ističe Lazićeva.

Pesnikinja podseća da je 2000. godine, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, srpski PEN centar reagovao na osudu za terorizam i hapšenje albanske pesnikinje sa Kosova Flore Brovine, a sada ne uzima u zaštitu pisca Ugričića. Ukoliko PEN hitno ne reaguje, Radmila Lazić obaveštava da se više neće smatrati članom te organizacije.