Život duži uz veću platu

SA „minusom“ na tekućem nema snage da se suoči. Pored poštanskog sandučeta prolazi sa podozrenjem, jer u gomili belih koverti nema ničeg do računa i opomena za one neplaćene. Svaki dan, ma koliko sunčan, donosi nove troškove za čije pokriće ne može da zaradi. I tako godinama. Ovog stanovnika Srbije, a njegovu sudbinu dele mnogi, nije nimalo iznenadila nedavna i naučna potvrda - siromašni kraće žive.

Nemačka statistika pokazuje da građani ove zemlje iz godine u godinu produžavaju životni vek, ali se dugovečnost ne odnosi na one sa nižim primanjima. Radnik koji zarađuje ispod proseka doživi 75,5 godina, dok većina njegovih sunarodnika prebroji 79 godina. Ako je vek pokazatelj blagostanja, a nauka kaže da odslikava nivo razvoja, građani Srbije nisu daleko odmakli. Većina ne doživi ni dob nemačkog slabije plaćenog radnika. Očekivano trajanje života stanovnika naše zemlje je 73,7 godina i pet godina je kraće od evropskog proseka. A razloga je puno.

- Podatak da nam na hranu ode 44 odsto prosečnog kućnog budžeta govori sve - kaže ekonomista Vladana Hamović. - Ljute me pojedine moje kolege koje pričaju o standardu. To ne postoji u Srbiji. Standard imaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja. U Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno za preživljavanje. Sa druge strane, kupujemo manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema para. Sve to se, logično odražava na zdravlje ljudi.

Jedemo minimalno i osnovno, a o vitaminima i mineralima ne smemo ni da razmišljamo. Na kraju - strada zdravlje. I kada se naruši, mnogi, nažalost, nemaju novca da se leče.

- U strukturi porodičnog budžeta lekovi i medicinska zaštita učestvuju tek sa jedan do dva odsto - dodaje Vladana Hamović. - Kako se može očekivati kvalitetno lečenje ako se iz prosečnih primanja izdvaja tek nekoliko hiljada dinara. Ljudi su pre nedavne odluke o obaveznom receptu kupovali antibiotike na komad. Oko 60 odsto zaposlenih ima zaradu do proseka. To znači da među njima ima mnogo onih koji imaju i upola manja primanja. Mnogi od svojih primanja ne mogu sebi da priušte ni mleko, već kupe hleb i jedu ga sa vodom. Šta može penzioner sa minimalnom penzijom od 10.000 dinara!?

Podaci pokazuju i da sve mlađe generacije pogađaju sve ozbiljniji zdravstveni problemi. Muče ih kosti, krvni pritisak, alergije... Bolesti sa kojima su se njihovi roditelji suočili pod stare dane. Jedan od razloga je skromna ishrana. Ali, i sve ređi odlazak na more, planinu, bilo kakav odmor. Na kraju životni stil određuje i vek.

- Pripadnost društvenom sloju određuje životne šanse - kaže sociolog Vladimir Vuletić. - Oni koji žive u lošim uslovima imaju veće šanse da se razbole, a kada se to desi imaju manje šanse da se kvalitetno leče. Građani sa većim platama mogu sebi da priušte bolji tretman i uslugu. Siromašniji su, uz to, u stalnoj trci za zaradom. Uticaj uslova života na dugovečnost je jasan.

TRI PUTA SIROMAŠNIJI

Srbija je skoro tri puta siromašnija od proseka EU, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda o bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Kada je reč o realnoj potrošnji po pojedincu, koja se smatra pokazateljem kvaliteta života, ona je dva i po puta niža od proseka EU.

Srbija je, tako, po bruto domaćem proizvodu po stanovniku na 35 odsto evropskog proseka, Makedonija na 36 odsto, Crna Gora 41 odsto, a Hrvatska 61 odsto. Kada je reč o drugom pokazatelju, realnoj potrošnji po pojedincu, razlika u poređenju sa članicama EU nešto je manja. Srbija je na 43 odsto evropskog proseka. Po tome je iznad Makedonije (41), ali i Bugarske (42), i nešto ispod Rumunije (45).