I kremirani zaslužuju opelo

POSLEDNjA želja gotovo svakog šestog pokojnika u gradovima Srbije je da na onaj svet otputuje - kremiran.

Iako se spaljivanje posmrtnih ostataka sprovodi već decenijama, najveći broj preminulih se sahranjuje na više hiljada grobalja, koliko ih je rasuto širom zemlje. Negativan stav crkve, običaji i navike ljudi razlozi su što se u Srbiji i dalje najčešće bira tradicionalna sahrana.

U evidenciji JKP ”Pogrebne usluge” iz Beograda za 2011. godinu zabeleženo je gotovo 10.000 sahrana i manje od 2.500 kremacija. Slično je i u Novom Sadu, gde je ove godine organizovano manje od 400 spaljivanja, naspram 2.300 ukopa. Na niškim grobljima, za više od tri decenije, umesto kovčega, urne sa ostacima pokojnika položene su svega stotinu puta.

U Srbiji postoje samo dva krematorijuma, pa zato spaljivanje biraju samo žitelji većih gradova. U manjim mestima i selima gotovo jedino mesto večnog mira je - grobnica.

Da bi pokojnik bio kremiran potrebno je da za života izrazi takvu želju, ili da ovakav način ispraćaja izaberu njegovi najbliži srodnici.

- Urne se čuvaju u kapeli do polaganja u posebna grobna mesta: rozarijume i kolumbarijume. Osim sahranjivanja urni u postojeću grobnicu, postoji i mogućnost rasipanja pepela na tačno određenom mestu - u Vrtu sećanja - objašnjava Zoran Marković, iz beogradskog JKP ”Pogrebne usluge”.

Kremiranju kao putu posle smrti najviše se protivi Srpska pravoslavna crkva. Sveštenici su, međutim, u poslednje vreme ublažili tvrdi crkveni stav, tako da opelo nad telom koje će biti kremirano više nije retkost.

- Za opelo pred kremaciju potrebno je posebno crkveno odobrenje - objašnjeno nam je u SPC. - Odobrava se u slučajevima kada se za kremaciju opredeljuje porodica, bez znanja pokojnika. Za sve ostale slučajeve važi odluka koju je Sabor SPC doneo pre više od 100 godina, kojom se izričito zabranjuje opelo pred kremaciju.

Prema viđenju Crkve, ljudsko telo je hram svetog duha, koje se posle smrti vraća na mesto nastanka - u zemlju. Spaljivanje pokojnika je paganski običaj, koji, kako objašnjavaju u SPC, nema utemeljenje u hrišćanstvu.

Udruženje krematista ”Oganj”, koje okuplja građane opredeljene da na put bez povratka otputuju u plamenu, tvrdi da mesta za smeštaj urni zauzimaju osam puta manji prostor od grobnica i zalaže se da se u propise uvrsti i odredba koja bi omogućila rasipanje pepela nad rekama, morem ili zemljištem, ali i čuvanje urni u domovima.

UDRUŽENjE ”Oganj” ima i solidarni fond koji članovima daje mogućnost da za života obezbede sahranu. Penzionere tako poslednji ispraćaj košta 25.000 dinara, a plaćanje je moguće i na rate. Novac koji izdvaja socijalno za ukop, u tom slučaju, pripada ”Ognju”. Pokojnik u ovom ”aranžmanu” dobija prevoz do groblja, kompletnu pogrebnu opremu, posmrtnicu, ispraćaj u kapeli.