Ante Marković nije bio opterećen nacionalizmom, nije mu smetalo ko je Srbin, a ko Hrvat, jer je poštovao ljude, njihovo znanje i rad. Imao je običaj da kaže kako ljubav prema otadžbini ulazi na usta, a ne preko političkih dekreta. To je bio i životni i poslovni moto Ante Markovića, privrednika, premijera i čoveka.

Ovim rečima je Petar Marjanović, poslovni i lični prijatelj bivšeg premijera SFRJ, za “Novosti”, skicirao portret Ante Markovića, koji je preminuo u 88. godini života.

- Čuli smo se telefonom nekoliko sati pre smrti - nastavlja priču Petar Marjanović, biznismen iz Praga. - Rekao mi je da je gradu Sarajevu poklonio zgradu, ali i da čeka da ga pozovu iz Beograda da dođe u Vladu Srbije. Imao je neke ideje oko poboljšanja srpske privrede - priča Marjanović.

Marković je poslednjih godina živeo i radio u Zagrebu, Sarajevu i Gracu. Iako u godinama, putovao je automobilom svakog ponedeljka u svoju firmu “Teher” u Sarajevo, a petkom se vraćao kući u Zagreb.

- Bio je dobrog zdravlja. Nije se žalio, ali jeste na privredne prilike u zemljama bivše Jugoslavije. Smatrao je da je zdrava privreda ključ svakog dobrog političkog sistema - priča Petar Marjanović, koji se sa Markovićem upoznao 1959. godine u zagrebačkoj fabrici “Rade Končar”.

KRAJ KAPITALIZMA Ante Marković je smatrao da je moderni kapitalizam morao da uđe u globalizaciju kako bi olakšao unutrašnje suprotnosti. - Ali to znači da se kapitalizam zaputio prema svome kraju. Globalizacijom je samo odložio krizu za dvadeset, možda i trideset godina - predviđao je Ante Marković.

Marković je ušao u fabriku “Rade Končar” te 1959. godine i ostao u njoj i kada je bio predsednik i premijer Hrvatske, i predsednik vlade Jugoslavije. I kada se početkom devedesetih borio za opstanak SFRJ, mislio je na ovu fabriku, koja je sa 29.000 radnika propala zajedno sa državom.

U martu 1989. preuzeo je funkciju predsednika savezne vlade i suočio se sa teškom situacijom. Jugoslavija se raspadala, nacionalizam je bujao. Zemlja je imala veliku inflaciju i nisku produktivnost. Ante Marković je pokušao da uvede “kapitalizam sa ljudskim likom” u SFRJ i započeo promene ekonomskog, a time i političkog sistema.

Od marta do decembra 1989. godine omogućeno je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage. Sprovedena je deregulacija i u oktobru 1989. godine oko 90 odsto uvoza je liberalizovano. MMF je obećao da će, ukoliko se sprovedu ove reforme, odobriti kredit Jugoslaviji. Ohrabren rezultatima, Marković je 18. decembra 1989. godine Skupštini Jugoslavije podnio ekspoze u kojem je naveo pravce ekonomske i političke reforme i mehanizme kojima će to ostvariti. Ukazao je da je došao kraj društvenom vlasništvu, da se otvara proces privatizacije i da strani investitori imaju jednake uslove, kao i domaći preduzetnici. Sa stranim partnerima je tada sklopljeno 555 ugovora, vrednih oko 600 miliona nemačkih maraka.

EFIKASAN LEK Kada je prošle godine razgovarao sa srpskim privrednicima Ante Marković je preporučio lek za ozdravljenje privrede: - Najpre treba decentralizovati privredu i odmah smanjiti budžet za 20 odsto. Čim se taj novac oslobodi, smanjuje se i problem servisiranja dugova. Banke će kreditirati privredu i cela ekonomija će lakše disati.

- Prvi je na Balkanu menjao komunizam i krenuo u tranziciju. Govorio je Tuđmanu, Miloševiću i Izetbegoviću: “Ne dajte da se ekonomski sistem Jugoslavije raspadne. Napravite neku labavu konfederaciju, ali ne cepajte jugoslovensku privredu. Ako to uradite propašće čitav sistem, a narod će da zapadne u jako tešku situaciju!” - pamti Petar Marjanović, koji je 31 godinu bio uz Antu Markovića i koji ga je postavio za direktora u Pragu, iako nije bio član SKJ.

Političari nisu poslušali poslednjeg jugoslovenskog premijera, jer se, kako se sam Marković žalio, nisu razumeli u privredu. Smatrao je da mu treba 5 godina za realizaciju ovog programa i da će dobrobiti osetiti svi.

Zbog raspada države reforma Ante Markovića je propala. Na konferenciji za novinare 20. decembra 1991. Marković je “vratio mandat” građanima Jugoslavije, rekavši da ne postoji više nijedan državni organ kome bi se mogla podneti ostavka.

Kada se sredinom devedesetih Ante Marković u Hrvatskoj suprotstavljao nacionalizmu, koji je predvideo i najavio, nije više bio miljenik nacionalnih lidera. Franjo Tuđman ga je pitao šta njemu kao Hrvatu smeta u nezavisnoj državi Hrvatskoj. Marković se potom odselio u Grac i tamo osnovao preduzeće.

- Možda su bivši Jugosloveni zaboravili Antu Markovića, ali on nije zaboravio otadžbinu. Bio je evropski modelator novog energetskog sistema i proizvođač malih hidroelektrana. Nudio je BiH rešenje njenih energetskih problema. Kao savetnik i zastupnik češke privrede podsticao je ekonomsku saradnju Praga sa Beogradom. Učestvovao je na međunarodnim konferencijama o ekonomskoj krizi - priča Petar Marjanović.

Ante Marković će biti sahranjen u Zagrebu, gde je živeo sa suprugom Mašom, kćerkom, zetom, sinom, snajom i unucima.