NE bavimo se dnevnom politikom, pa ni pitanjem izbora. Zainteresovani smo za vlast onoliko koliko se tiče njenog odnosa prema nauci. Važno nam je da se, ko god da bude upravljao državom, poboljša odnos prema nauci i unapredi njen položaj. Kod nas niko od ljudi koji odlučuju nije, deklarativno, protiv nauke, ali mnogi nisu svesni šta ona zapravo znači i šta joj je potrebno.

Ovako akademik Nikola Hajdin (88), predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, na dan kada ova institucija proslavlja 170 godina svog postojanja, komentariše odnos SANU prema „vrućim“ političkim pitanjima.

* Sledeća godina je, kao za državu, izborna i za SANU. Šta očekujete da će novi članovi doneti Akademiji?

- Biranje novog članstva za Akademiju predstavlja biološki proces. Stari odlaze, novi dolaze. Imali smo sreće sa poslednjim izborima, jer je stiglo dosta mladih ljudi koji su veoma aktivni u radu SANU, ali i na univerzitetu. Jer, nauka bez univerziteta, kao baze naučnog razvoja, nema nikakvog smisla. Nastojaćemo da opet obnovimo i podmladimo članstvo.

* Predizborna kampanja u Akademiji trajaće malo duže nego ona politička. Da li su već počela lobiranja i nezvanični dogovori?

- Čovek je čovek, čime god da se bavi. Postoje različiti interesi. Prisutni su i mnogi lobiji. Ja to ne osećam, jer se takve stvari odvijaju uvek nezvanično. Prolaze uglavnom mimo mene.

* Do sada ste bili oštri kada je reč o lobiranjima. Hoćete li i dalje držati čvrst kurs?

- Lobiranja ima, ali akademici nisu mnogo grešili u svojim izborima. U narodu uvek postoje veliki ljudi koji su zaslužili da budu primljeni, ali ipak to nisu doživeli. Setimo se samo Miloša Crnjanskog. Istina, stiče se utisak da je poneko ušao i nezasluženo. To je prirodno. Kao kad sejete brašno, pa promakne i poneki kukolj.

NAUČNE PAROLE * KRIZA je u celom društvu, mnoge institucije su u teškom položaju. Kako se SANU „drži“? - U krizi smo poslednjih 50 godina. Ona se u nauci, samim tim i u Akademiji, oseća po izdvajanju dela bruto društvenog proizvoda za nauku, koji je najmanji u Evropi. Šteta je za nauku i za celu zemlju što ne izdvajamo više, bar približno drugima. Ozbiljne države smatraju nauku jednim od nacionalnih prioriteta, a kod nas je to još samo u parolama.

* „Društvenjaci“ se tradicionalno žale kako ih je malo u redovima SANU. Hoće li to, možda, naredni izbori promeniti?

- Ovde se biraju najbolji. Nije važno iz kojih oblasti dolaze. Nemam ništa protiv da se izjednači broj ljudi iz prirodnih i društvenih nauka, pa i da „društvenjaka“ bude više, ali to mora da se zasluži naučnim radom.

* Pominjete i modernizaciju Akademije. U čemu bi trebalo da se ogleda?

- Akademija je tradicionalna ustanova i naša dužnost je da čuvamo i razvijamo tu tradiciju dugu 170 godina. Ne smemo da je pokvarimo. Ali, kao i sve slične ustanove u svetu, moramo i da napredujemo i razvijamo se. Naime, pored osnovnih naučnih istraživanja, podeljenjih po oblastima, postoje i neki problemi koji interesuju svet, kao globalni problemi. Reč je o interdisciplinarnim problemima hrane, obnovljivih izvora energije, zdravlja ljudi... Mnoge akademije se bave ovim pitanjima u nacionalnim i globalnim okvirima, pa smo i mi počeli to da radimo.

* Brojni su problemi i u obrazovanju. Da li se i njima bavite?

- Za Akademiju je od samog početka vezano narodno prosvećivanje. Samo što uloga danas nije ista kao u vreme Društva srpske slovesnosti. Naš zadatak više nije da učestvujemo direktno u prosvećivanju, već da stvaramo naučne osnove na kojima će ono da bude realizovano. Time se bave i druge akademije u svetu, pa smo sa njima potpisali ugovore o saradnji.

* Aktivni ste na evropskom naučnom prostoru, uključeni u brojne organizacije, potpisnici ste sporazuma o saradnji... Jeste li na evropskom putu korak ispred države?

- Svako radi svoj posao i ima svoje kanale. Mi smo u Evropi prisutni kroz saradnju sa drugim akademijama. Naša uloga je velika i ponekad prevazilazi naše mogućnosti. Zajedno sa državom koristimo evropske izvore finansiranja nauke. Upravo sam se vratio sa jednog međunarodnog skupa iz Budimpešte, gde se govorilo o tome kako zemlju podići na naučnim principima.

GODINE U AKADEMIJI * NA čelu SANU „trošite“ već treći mandat. Da li izlazite na kraj sa obavezama? Jeste li se pokajali što ste prihvatili ovaj izazov?
 - Imam već rutinu u vođenju Akademije. Tekuće stvari, koje su vrlo važne za njen rad, rešavam brzo. Ipak, tu su i godine... Čovek najmanje sam oseća da greši. To više osećaju oni oko njega.

* Mnogi od tih naučnih i prosvetnih parametara, od odliva mozgova, malog broja patenata ili velikog broja nepismenih, nisu baš optimistični...

- Svi ti problemi imaju veze, ali su, ipak, različiti. Manjak sredstava im je zajednički uzrok. Patenti, recimo, traže dobru klimu i materijalne uslove. Oni su važni zbog primene naučnih saznanja u privredi. Bez njih nema društvenog razvoja. Ali, rezultati naučnika ne ogledaju se samo kroz patente, već i kroz naučne radove. Međunarodno priznanje je pravo merilo vrednosti.

* Imaju li ga naši naučnici dovoljno?

- Među nama je mnogo onih koji sebe smatraju „nacionalnim veličinama“, a izvan zemlje nikad niko nije čuo za njih. Treba malo više da radimo, a manje da se samoreklamiramo. Moramo da se čuvamo tog sindroma „nacionalnih veličina“, a posebno što je čovek, kako stari, sve manje osetljiv na kritike.