Otrov još traži adresu

SRBIJA godišnje ”proizvede” oko 1,8 miliona tona industrijskog otpada. Više od trećine je takozvani opasni otpad. Dakle oko 600.000 tona. Prema podacima Ministarstva, 96,7 odsto takvog otpada odlaže se na industrijskim deponijama, oko tri odsto se čuva u privremenim skladištima, dok se ispod jedan odsto prerađuje, reciklira ili se proda u zemlji.

Od petooktobarskih promena, izbor lokacije za uništavanje opasnog otpada u Srbiji predmet je predizbornih kockanja. Posle Kragujevca, Šapca, Ćićevca i Ćuprije, čiji su građani odbili ovakav pogon na svojoj teritoriji, na red su došle opštine Žitište i Svilajnac.

Gorica Dimčić Tasić, predsednica Opštine Svilajnac, kaže, za ”Novosti”, da nikakvih pregovora sa Svilajnčanima nije bilo.

- Naši građani nisu ni za ni protiv ovih postrojenja, zato što ih niko nikad nije pitao o tome.

U najveće proizođače opasnog otpada u zemlji ubrajaju se termoelektrane sa pepelištima, fabrike raznih metala, hemijska industrija, rudarski kopovi, farmaceutska i prehrambena industrija. U Srbiji postoji i ozbiljna količina tzv. istorijskog opasnog otpada, koji je i do 20 godina uskladišten u fabrikama koje nisu imale novac za izvoz u neku od evropskih spalionica. Danas kilogram opasnog otpada košta dva do pet evra, za spaljivanje u nekoj od zemalja EU.

- Najopasniji otpad prevozimo u Austriju i Nemačku, dok ne izgradimo sopstveno postrojenje za uništavanje. Sem ako rok ne produže, evropske nesuglasice oko ovog pitanja, spominje se 2020. kada će biti zabranjen izvoz ovog otada u EU - kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.

Ekološki aktivisti širom sveta slažu se da je proizvod uništavanja otpada - opet otpad izuzetno opasan po zdravlje ljudi. Pepeo koji nastaje prilikom spaljivanja opasnog otpada mora da se odlaže u podzemna skladišta.