Kasni novi grb

@bgd - Da, po isteku svakog dokumenta, svakako bih morao da platim zamenu (zemlja uplatnica).

Bas je ruzan onaj grb levo na slici. Tacnije, boje su mu jako ruzne. Nekako tupe i depresivne..valjda da se vec pogledom na grb vidi kakva smo drzava

@MilosBG - Zato se i vraća onaj svetli desno na slici.

@MilosBG - šta bi ti dugine boje na grbu?

nadam se da ce se vratiti stari grb,to su stvari koje treba da su vecne a ne kako koja vlast dodje da uzima sebi za pravo da ih menja

Na grbu su i krst i kraljevska kruna. Srbija nije kraljevina, a crkva je odvojena od drzave. Pitam se da li siromasna zemlja sa toliko nezaposlenih moze da baca toliki novac na takve gluposti. Zasto Srbija ne moze da ide napred vec stalno nadje nesto iz daleke proslosti pa opet unazad. To ne lici ni nasta drugo nego jedan veliki cirkus, pa nije ni cudo da Srbiju ismejava ceo svet. O, zemljo seljaka na brdovitom Balkanu da li se kod vas ista radi po planu?

Da se naš prosti narod pita - orlovi na grbu bi nam bili 3D i pevali bi "Bože pravde" kad bi ih povukli za batake. Novo rešenje je bilo sjajno, u većoj dozi arhaičnosti je iskazivalo vekove identiteta koji zastupa. Čista šteta što se od novog rešenja odustaje ovako naglo, ma koliko to koštalo ... :-/

Sastavni deo grba je i kralj, odnosno kraljevina. Ako vreacaju grb neka vrae i njegov centralni simbol: Kraljevinu Srbiju.

I po mom mišljenju bolji je novi grb. Ovaj levi. Nadam se da će da ostane takav.

Novi grb izgleda krajnje jeftino, kao decje nalepnice-tetovaze iz zvaka-uzas!

Gluposti i koja je razlika?To sto je kokos dobila malo odsiljeniji kljun:)))

Ne razumem zasto se govori o "novom" i "starom" grbu kad je grb isti. To se vidi i golim okom> dvoglavi orao, stit sa ocilima, iste boje, itd. Razlikuju se u stilizaciji, nijansama boja. Zasto bi vojska morala da menja svoja obelezja? Zasto tablice moraju da imaju isti stit sa ocilima? Neka na tablicama bude jedna stilizacija stita sa ocilima, na grbu druga, u vojsci treca... Bitan je dvoglavi orao, bitna su cetiri ocila... sve su ostalo nijanse.

Izaberite neki novi grb od koga će da nam skoči standard.Ne zamajavajte narod glupostima. Koga briga za grb, trošite bespotrebno, naše pare.

Recite vi nama ko ce da odgovara zbog pokusaja da se nasilno nametne novi grb? Kome je bio potreban pokusaj Germanizacije? Posto ovi i nije pravna drzava kako to tvrdi Kockica, niko nece da odgovara jer niko od ne/odgovornih ne radi svoj posao.

Samo nam to fali!!!

Jedna od retkih odluka Vlade da valja je donošenje zakona o zastavi i grbu... Uopšte ne podržavam ovu vašu akciju... Stručnjaci su rekli svoje, a ne znam što se vi mešate tamo gde vam nije mesto...

Vratite stari grb iz 2004 i zauvek uklonite ove papagaje. Svi price kako je grb iz 2010 beg od Nemacke heraldike su notorna neistina, jer taj tzv. papagajski vise lici na Nemacki grb, nego stari iz 2004. Takodje prazne price kako stari kada se umanji postaje "crn" je posledica cinjenice da se niko nije potrudio da ga uradi ljudski u vektorkom obliku. Grb iz 2010 je skandalozan. Daleko vise lici na papagaja, nego na orla. A o ustedi u budzetu da i ne govorimo...

@Pedja - Никако се не слажем са тобом, а то што ниси упућен у биологију и хералдику не даје ти за право да врећаш.А кривце тажи у неукима, сличнима теби, који су 2004 донели погрешну одлуку.

@Pedja - pričate o nečemo u šta se nerazumete! "Novi" grb je nemerljivo bolji, lakši za štampu, grafički bolje rešen. Da ne govorimo o polu-kruni na starom koja stvarno smešno izgleda, kao da lebdi u vazduhu, pa kugla sa krstom na vrhu koja je samo nalepljena i ne zna se u kojo je ravni, stoji ispred svega, iako bi u prirodi trebalo da bude malo iza krune... Najbolje bi bilo da g. Homen radi svoj poso i da se ne mesa tamo gde mu nije mesto!

Izgled grba Republike Srbije odredjen je desetim članom zakona o izgledu, upotebi i korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije. Na osnovu slova tog člana Republika Srbija koristi za grb amblem Krljevine Srbije od 26. oktobra 1882. godine. Njega je nacrtao Austrijski heraldičar Ernest Kral na preporuku slavnog srpskog istoričara Stojana Novakovića (1842-1915). Isti grb postao je blazonom Republike Srbije 17. avgusta 2004. godine usvajanjem preporuke o njegovom korišćenju.

Grb iz 2004 mora da se vrati, ali ako ucine suprotno neka se malo zapitaju ko ce da glasa za njih. Ja zbog ove gluposti sa njima necu!!! p.s.Uskoro ce izbori, pa neka se zapitaju sta to bi i gde su toliki glasaci.

Izgled grba Kraljevine Srbije koga je 1882. godine nacrtao Ernest Kral, verno je rekonstruisao naš uvaženi heraldičar i arhitekta Dragomir Acović. Slika njegovog svojeručnog crteža nalazi se u tabeli XV znamenite knjige o srpskoj heraldici Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Rekonstruisani grb Dragomira Acovića je postao amblem Republike Srbije 2004. godine.

Rekonstruisani grb Kraljevine Srbije, koga je svojeručno nacrtao arhitekta Dragomir Acović, bez svake sumnje spada u red izutetnih umetničkih dela od neprocenjive kulturološke vrednosti u istoriji srpskog naroda nasatalo iz ruku našeg istaknutog heraldičara. Ne vidim razloga da se jedan takav grb koji je ozakonjen 2004. godine zamenjuje novim redizajniranim blazonom. Dragomir Acović je naš najbolji poznavaoc srpske heraldike.

Вратимо једини прави грб Србије, грб из 1882.године! Глас народа је глас од Бога!

Post scriptum : Izgled grba Republike Srbije iz 2004. godine, pred njegovo ozakonjenje u formi preporuke o njegovom korišćenju, odobrila je stručna komisija koju su činili šefovi odeljenja katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Sa njegovim izgledom se složio i naš uvaženi ahitekta i heraldičar Dragomir Acović. Ne vidim racionalnog razloga da se isti grb zamenjuje redizajniranim blazonom od 11. novembra 2010. godine.

Originali crtež Kraljevine Srbije koga je nacrtao austrijanac Ernest Kral 1882. godine na preporuku velikog srpskog istoričara Stojana Novakovića, danas se nalazi u Arhivu Srbije. On se može se pronaći u knjizi Dragomira Acovića, Heraldika i Srbi, Beograd 2008, str. 585-586. Na njemu se nalaze svojeručni potpisi kralja Milana IV Obrenovića i članova tadašnje srpske vlade Milana Piroćanca. Na osnovu tog crteža Drgomir Acović je rekonstruisao grb Republike Srbije 2004. godine.

Svima koje to interesuje, vizuelni autntični izgled grba Kraljevine Srbije Ernesta Krala od 26. oktobra 1882. godine a koji je 17. avgusta 2004. postao službenim grbom Republike Srbije može se nači u dve knjige koje se bave srpskom heraldikom. U knjizi A. Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000, str. 93-94, tabela XV i XLIV i u knjizi D. Acovića, Heraldika i Srbi, Beograd 2008, str. 623-625.

Umesto zaključka : Izgled grba Srbije utvrdjen je na osnovu Zakona o grba Kraljevine Srbije od 16, odn. 20. juna po Julijanskom, odn. 1. jula 1882. godine po Gregorijanskom kalendaru. Likovni izgled je utvrdjen naknadnom uredbom od 14./26. oktobra iste godine. Deseti član aktuelnog Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, jasno ističe da je izgled grba odredjen gore pomenutim zakonom iz 1882. godine.

Kako je istorijska nauka egzaktna nauka koja se u rekonstrukciji prošlosti služi samo verodostojnim istorijskim izvorima, to svi navedeni članovi zakona o grbu Kraljevine Srbije se mogu naći u Arhivu Republike Srbije. Kao takvi oni su bili u službenoj upotrebi u Kraljevini Srbijod 26. oktobra 1882. godine do 28. juna 1921. godine, kada je dotadašnji ustav Kraljevine Srbije zamenjen Vidovdanskim Ustavom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kao diplomirani istoričar koji je svoj diplomski rad odbranio na katedri istorije Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu na temu državnih simbola Jugoslavije (1918-2006), pri pisanju o amblemima Srbije (1882-1921) služio sam se istorijskim dokumentima iz Arhiva Srbije. Proveravao sam verodostojnost svih istorijskih podataka koji se tiču izgleda grba Kraljevine Srbije, a koji se nalaze u knjizi Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Svi su besprekorno pouzdani.

Grb Srbije od 17. avgusta 2004 je u svojoj suštini simbol njene srednjovekovne prošlosti i kao takvog ga ne treba nikada menjati. Kruna u istom grbu je kruna Stefana Prvovenčanog, prvog kralja Srbije, oblik orla vizantijske carske porodice Paleologa, oblik krsta lični amblem rimskog cara Konstantina I Velikog, oblik obila su ista kakvim ih nalazimo kod vizantijskog cara Mihajla VIII Paleologa, dok su zlatni ljilajni amblem despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara. Istorija.

Ocila u grbu Srbije suprotno uvreženom mišljenju da su početak reči : Samo sloga Srbina spasava, nemaju nikakve veze sa tom legendom. Ona su simbol vizantijskog cara Mihajla VIII Paleologa i, predstavljaju invokaciju božanskog krsta i čitaju se kao : krste cara careva, pomozi cara. Početak grčkih reči iste molitve, danas su upisane kao početna četiri slova beta ili vita u osnove sva četiri ocila srpskog grba iz 2004. godine. Simbol je star 750 godina.

Oblik zlatnih ljiljana (odn. krinova) u podnožiju crvenog grbovnog štita grba Srbije potiču od vremema vladavine srpskog kneza i despota Stefana Lazarevića. On ih je stavio na svoj grb 1408. godine postavši član viteškog reda Zmaja kao vazal madjarskog kralja, francuskog porekla, Žigmunda Luksemburškog. Negov heraldički oblik ljiljana je isti onakav kakav se nalazio u ličnom grbu tog velikog madjarskog kralja, a danas je u grbu Srbije iz 2004. godine.

Crni Sedjane, koju li si ti istoriju učio... Grb Kraljevine Srbije i srpski srednjovekovni grb se u mnogo čemu razlikuju... Neki heraldičari tvde da je pravi srpski grb ustvari crveni orao (pogledaj grb u manastiru Ljeviška). Drugo, srpski grb Nemanjića je raširenih krila, nema krunu, ocila, krst, krinove ni štit. Treće pogledaj originalan grb Vizantije sa 4B, ocila su apsolutna ista kao na rešenju od prošle godine.

...četvrto... grb Kraljevine Srbije koji je nacrtao Ernest Krahl i (bleda) kopija dragomira Acovića iz 2004.g. su se u Srbiji koristili samo nekih 36-37 godina, ali je tada postojalo mnogo stilizacija, pa je retko kad bio isti kao onaj koji je nacrtao Krahl. Pogledaj samo grb Kneževine Srbije, ocila su apsolutno ista kao ova na rešenju grba od prošle god... Pogledaj i tekst autora novog rešenja g.Grujića... Čovek je sve lepo objasnio...

Teodoru Wulfu : Nadji knjigu Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Pogledaj na tabeli XLIV crtež grba Kraljevine Srbije od 26. oktobra 1882. i uporedi ga sa redizajniranim grbom Srbije od prošle godine. Nikakva sličnost. I drugo, pročitaj deseti član Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastve i himne Republike Srbije od 15. maja 2009. Tekst istog člana jasno navodi da je grb Srbije odredjen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 26. oktobra 1882. godine.

Teodoru Wulfu : Oblik ocila u redizajniranom grbu Srbije se jedino mogu naći u Stematografiji Hristifora Žafarovića iz 1742. godine. Na osnovu njenog crteža je nastao grb Kneževine Srbije koji je bio u upotrebi (1835-1882). Stematografija pripada korpusu tzv. Ilirske heraldike koja su po svom nastanku neistorijska. O njoj naširoko i nadugačko pisao Aleksandar Solovjev u svojoj pomenutoj knjizi na 200 strana ocenivši je špekulativnom i nenaučnom.

Najveća zasluga za nastanak grba Srbije od 26. oktobra 1882. godine imaju dva velika srpska istoričara tog vremena Stojan Novaković i Čedomilj Mijatović. Retko kada se u istoriji nadju na istom poslu dva najveća poznavaoca istorije na tako odgovornoj raboti kao što je bilo crtanje grba novoproglašene Kraljevine Srbije. Obojica su bili ministri u vladi Milana Proćanca. Stojana Novaković je bio ministar obrazovanja i vera, a Čedomilj Mijatović ministar finansija.

Pomenuti zakon o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882, na koga se poziva aktuelni Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, tokom sve vreme postojanja Kraljevine Srbije 1882-1921 nikada nije bio stavljen van snage donošenjem nekog novog zakona. Iz toga sledi, da je grb Kraljevine Srbije, a čiji se crtež nalazi u već pomenutoj knjizi Alesksandra Solovjeva, na tabeli XLIV, bio sve vreme u njenoj službenoj upotrebi. To je istorijska činjenica.

Post scriptum : u doba Kraljevine Srbije vreme se službeno računalo po Julijanskom kalendaru. Tek stvaranjem nove države i donošenjem njenog ustava, prešlo se na Gregorijanski kalendar. Iz toga sledi, da je Zakon o grbu Kraljevine Srbije donesen je 16. juna na Vladi, usvojen u Skupštini 20. juna po Julijanskom, odn. 1. jula po Gregorijanskom kalenadaru. Crtež grba je stigao iz Beča u Beograd 14./26. oktobra 1882.

Pored svega do sada iznetog, treba se imati na umu da se često pri isticanju državne i narodne zastave Republike Srbije, iz neobaveštenosti onih koji rade u službenom protokolu vlade, iste zastave koriste suprotno članu 17 Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije od 15. maja 2009. Po istom člana, zastava Srbije se koristi u odnosu 3:2 a ne 1:2. Ta nesmotrenost se može pripisati nasledju isticanja zastava iz perioda SFRJ, kada su se iste koristile u odnosu 1:2.

Dimenzija zastava Kneževine i Kraljevine Srbije (1835-1921), kao i Krajevine Srvba, Hrvata i Slovenaca i potonje Karaljevine Jugoslavije (1921-1941) bila je isticana u razmerama 2:3. To je nasledje koje je Srbija preuzela sa barjaka Francuske, jer i ona od francuska gradjanske revolucije 1789. godine, svoj trikolor ističe u istim razmerama. Dakle, član 17 Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije od 15. maja 2009. je istorijski verodosrojan. Sve pohvale za zakon.

Autori srpskog grba iz 1882. : Čedomilj Mijatović (1842-1932), književnik, diplomat, istoričar, publicist, ekonomista i političar. Stoajan Novaković (1842-1915), naučnik i državnik, bio prof. gimnazije, bibliotekar Narodne biblioteke, ministar prosvete, ministar unutrašnjih dela, ambasador u Carigradu, Parizu i Peogradu. Bavio s eslovenskom filologijom, književnošću i istorijom. Napisao niz dela iz tih oblasti. Predsednik SKA, dan. SANU 1908-1915.

Lapsus memorae : Čedomilj Mijatović je kao i docnije Stojan Novaković izmedju 1888-1889, bio predsednika Srpske Kraljevske Akademije. Bejaše to dvojica velikih ljudi od nezmernog političkog i kulturnog i svakog drugog autoriteta u Kraljevini Srbiji u drugoj polovini XIX i početkom XX veka.

U Parizu još od francuske Revolucije iz 1789. godine, postoji monumentalni mauzolej, gde Francuzi sahranjuju velikane sve svoje istorije, kulture, nauke i obrazovanja. Na pročelju hrama piše i danas piše : "Svojim velikanima, zahvalna Franuska". Jedan takav mauzolej nedodostaje Beogradu, gde bi se na istom mestu našli svi njeni velikani. U njemu bi se bez svake sumnje morali naći i posmrtni ostaci Stojana Novakovića i Čedomilja Mijatoovića.

Na pročelju pariskog Patenona na francuskom piše : "Aux grandes hommes la patrie reconnaissante" (u prevodu, Svojim velikanima, zahvalana otadžbina). Najmanje što se od nas očekuje je da poštujemo orginalni izgled grba Kraljevine Srbije iz 1882. godine, koga su svojim umećem i trudom osmislila dva velikana srpske istorijografije - Stojan Novaković i Čedomilj Mijatović još pre 129 godina. Budemo im na tome kao narod večno zahvalni.

Ne mogu da verujem šta čitam... Taman napravimo korak napred i nadje se neko pametan da nas vrati 2 unazad... Stilizacija grba od prošle godine je vrhunska i pošto se bavim designom i stalno sam u kontaktu sa ljudima koji se time bave, moram da kažem da je rešenje iz 2010. bukvalno neuporedivo sa onim iz 2004.god... pa ono rešenje iz 2004. je plagijat... ako neko želi dokaz, neka se javi na vladatis@gmail.com

Pa ljudi moji, da li je ovo normalno... kojom logikom rešenje iz 2010. pravi ogromne troškove, a to NAJNOVIJE koje tek crtaju neće napraviti ni dinar troškova... Aloooo, pa nismo mi pali s kruške...Iza ove akcije rušenja najbolje stilizacije grba koji je Srbija ikada imala, se nešto krije sigurno...

Vladimire, preporučujem ti čitanje knjige Aleksandara Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Knjiga Aleksandara Solovjeva je najbolja knjiga iz oblasti istorije srpske heraldike koja je ikada napisana. Aleksandar Solovjev je izmedju dva svetska rata bio profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Beogardu. O njegovoj biografiji je Radio Televizija Srbije 11. marta 2007. na drugom programu u 21h premijerno emitovala emisiju iz serijala "Zaboravljeni umovi Srbije". Pogledaj je.

Vladimiru : Recenziju već pominjene knjige Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000, napisali su arhitekta Dragomir Acović i prof. dr. Aleksandara Palavestra. Aleksandar Solovjev je 1928. godine doktorirao na Pravnom fakultetu na temi nastanka Dušanovog zakonika iz 1349. i 1354. godine. Polemika oko novog i starog grba Srbije je i paravna problematika koju je razrešio ovaj slavni srpski heraldičar još 1958. godine kada je njegova knjiga prvi put ugledala svetlost dana.

Vladimiru : pogledaj emisjiju RTS iz serijala "Zaboravljeni umovi Srbije" posvećenu prof. dr Aleksandru Solovjevu. Premijerno je emitovana na RTS 11. marta 2007 na drugom progrmu. On je naš najbolji poznavaoc heraldike koji za sobom ostavio kapitalno delo srpske istorijorigrafije, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Recenzenti drugog njenog izdanja bili Dragomir Acović i prof. dr. Aleksandar Palavesta. Obrati pažnju na str. 93-94 i tabele slika grbova Kraljevine Srbije XV i XLIV.

Državna znamenja se nikada ne menjaju. Toj konstataciji služi nam kao dobar primer farncuska nacionalana himna Mareljeza. Njene reči nisu menjane još od 1792. godine, kada je marsejski puk francuske vojske 30. jula 1792. godine umarširao u pariskog predgradje Sen Antuan kada ju je na sav glas. Ona se u neizmenjenom obliku i dan danas koristi. Francuska trobojnica potiče kao i njena himna, iz revolucionarnih dogadjaja u Parizu kada je feudalna Kraljevina zamenjena gradjanskom Republikom.

Izgled francuske okomite plavo-belo-crvene trobojke (kako je Francuzi nazivaju "kokarda") uticao je na nastanak izgleda sadašnje horizontalne crveno-plavo-bele srpske zastave. Njena zastava potiče iz revolucionarnih dogadja iz Pariza iz juna 1830. godine, kada je snažno uticala je na Dimitrija Davidivića da je stavi prvi srpski - Sretenjski ustav iz 1835. godine. Francuska trobojnica se tumači trima načelima francuske revplucije iz 1789 : "Sloboda, Jednakost, Bratstvo."

Zastava, grb i himna se nikada ne menjaju. Marseljezu, je prvi put na sav glas odpevao maresejski puk francuske vojske, kada je umarširao u parisko predgradje Sen Antuan 30. jula 1792. godine. Od tada pa do dana danas, reči francuske himne se nisu nikada menjale. Ona i dan danas poziva francuske gradjane da se sete slavnih dana iz slavne francuske revolucije iz 1789. godine, kada se stvarala francuska gradjanska Republika u kojoj su svi njeni žitelji postali jednaki pred zakonom i Ustavom.

Хвала Богу, нема ништа од овога... Срећа па је све поверено госн Марковићу, који зна да је ово са цртањем неке нове верзије грба тотална глупост, па је све обуставио... Иначе решење из 2004-те је плагијат, јер је нацртано још 1994. за потребе паравојних јединица у БиХ...

Cenjeni Vladimire, preporučio bi ti da nadješ i pročitaš knjigu prof. dr Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Tamo čovek još pre pedeset godina, sve lepo napisao o istorijatu nastanka srpskog grba. Historia est magistra vitae. (lat., Istorija je učiteljica života). Srbija ima grb koji je star 120 godina. Novi grb Republike Srbije po svom postanku je neistorijski. Priozvod je proizvoljnog tumačenja istog.

Vladimiru : Nekadašnji grb Republike Srpske (1991-2007) u svom likovnom izgledu se u potounosti razlikuje od grba Kraljevine Srbije od 1882, odn. Republike Srbije iz 2004. godine. Srebrni dvoglavi orao u grbu Republike Srpske, kao ni novi grb Srbije nema isti broj pera u predelu vrata, krila, nogu i repa kakvi se nalaze una istom Republike Srbije iz 2004. godine. Njihov broj je tačno propisan ukazom od 26. oktobra 1882. godine. To su crtači novog grba Republike Srbije potpuno smenuli sa uma.

Vladimiru : Zaboravio sam da istaknem još jednu tvoju zabludu da je nekadašnji grb Republike Srpske istovetan grb Republike Srbije iz 2004. Grb Republike Srpske u svom špicastom grbovnom štitu (za razliku od srpskog oblog) nije imao ucrtane zlatne ljiljane. Oni su političkom odlukom vodjstva bosanskih Srba bili izostavljeni sa državnog blazona Republike Srpske. Oni se tada nisu našli u njenoj grbovnoj slici jer su zlatni ljiljani dovodjeni u vezu sa simbolom Bosne.

Izgled grba Kraljevine odn. Republike Srbije može se naći u već pominjanoj knjizi Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000, na tabeli crteža grba XLIV. Treba znati da je Aleksandar Solovjev bio naš najveći poznavaoc heraldike. Njemu jedino sa balkanskih prostora pošlo za rukom da 1967. bude primljen u medjunarodnu akademiju za heraldiku (fr., Académie internatonale d'héraldique) u Parizu. Bio je jedan od najznačajnijih poznavaoca heraldike Južnih Slovena.

Posmrtni ostaci velikog srpskog heraldičara i danas nalaze u Ženevi, gde je ovaj proslavljeni srpski naučnik i umro. Iako po rodjenju Rus, posle Prvog svetskog rata je od 1920. do 1951 bio je nastanjen u Beogardu, gde je 1928. godine postao je doktorant istorije parava na Dušanovom zakoniku. Od 1935. je bio redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Komunističke vlasti su ga osudile 1949, na robiju, a od 1951 do 1971. je živeo u izgnanstvu u Ženevi. Pisac Istorije srpskog grba.

Moralana i etička obaveza ovog društva i naroda je da se posmrtni ostaci Aleksandra Solovjeva prenesu iz Ženeve u Beograd gde bi bio sahrnjen u aleji velikana. To je najmanje što je zaslužio ovaj velikan srpske nauke i kulture. Iako Rus, on sebe smatrao Srbinom i gradjaninom Beograda. Odnos prema autentičnom izgledu grbu Kraljevine Srbije iz 1882. godine, odn. Republike Srbije je poštovanje prema njegovom ukupnom zaveštanju koji je on ostavio srpskoj i južnoslovenskoj heraldici.

Slika grba Kraljevine Srbije od 20. juna po Julijanskom, odn.2. jula po Gregorijanskom , odn. 14/26. oktobra 1882. godine koja se nalazi u knjizi Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000, na tabeli slike XLIV, u potpunosti je identičan izgledu grba Republike Srbije od 17. avgusta 2004. godine. Njega je tom prilikom verodostojno rekonstruisao naš istaknuti arhitekta i heraldičar Dragomir Acović.

U Srbiji devetaestog veka, u vreme kada je nastao grb Kraljevine Srbije 1882. godine, vreme se računalo po Julijanskom kalendaru, dok se način računanja vremena po Gregorijanskom kalendaru usatlilo tek posle usvajanja prvog Vidovdanskog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca 28. juna 1921. godine. Tako je Zakon o grbu grbu Kraljevine Srbije usvojen je 20. juna, odn. 1. juna 1882, dok je službeni izvornik grba Kraljevine Srbije usvojen 14. odn. 26. oktobra 1882. godine.

Ja nisasam rekao da je stilitzacija grb Srbije iz 2004-te ustvari grb RS. Naravno da nije. Rekao sam da je stilizacija grba SRBIJE iz 2004.godine PLAGIJAT, jer je nacrtana još 1994, a NE 2004.god... Tu stilizaciju su koristile paravojne jedinice u BiH tokom rata i zato ta stilizacija NIKAKO ne može biti grb Srbije

Srdjane, ako ti nešto nije jasno, poslaću ti mejlom slike iz magazina "Vojska" iz 1994, gde je prikazana stilizacija grba koji je po zvaničnoj verziji nactao Acović tek 2004.god. Imam i ambleme tih jedinica iz 1994. na kojima i svaki najsitnjiji detalj potvrdjuje da je stilizacija iz 2004-te plagijat i da nije autentična s onom koju je nacrtao Krahl... Pisao sam gosn Markovicu i dobio sam odgovor da je Ministar upoznat s tom ČINJENICOM...

Stilizacija iz 2004-te je bila samo PRIVREMENA radna verzija koja se koristila na osnovu PREPORUKE, a NE zakona... Dakle, ta verzija PRAVNO nije ni postojala. A i slozicete se da grb na kome kruna LEBDI u vazduhu, kao i jezici orla, koja ima GOLE noge koje NIKAKO nisu orlovske NE MOŽE i NE SME biti grb SRBIJE

Sam AUTOR - Novaković u opisu grba kaže da se na grudima nalazi štit sa grba Kneževine Srbije, a ocila na rešenju iz 2004-te nisu čak ni slična sa ocilima sa grba Kneževine Srbije. Na rešenju od prošle godine ocila su identična onima sa GRBA Kneževine Srbije. Dakle, rešenje iz 2004-te IMA I VIŠE nego MNOGO grešaka da bi moglo biti zvanični grb R.Srbije.

Vladimiru : Njaljubaznije bi te zamolio da pronadješ i pročitaš knjigu već pominjanog Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000. Na strani 93, nalazi se iscrpno prikazan pregled nastanka grba iz 1882. godine, uz sliku XLIV istog blazona. Čak šta više, uvaženi arhitekta Dragomir Acović je kao recenzent iste knjige, priložio svoju rekonstrukciju istog grba. Acovićev crtež istog blazona postao je grb Republike Srbije 17. avgusta 2004. godine.

Uvek treba imati na umu, da po Ustavu iz 1990. godine, po slovu člana pet, izgled grba zastave i himne Srbije su se utvrdjivali postupkom predvidjenim za promenu Ustava. To je značilo da je za izgled grba trebalo da se izjasni 50% glasačkog tela + jedan glasač. Kako je to bilo nemoguće izvesti, pristuplo se 17. avgusta 2004. godine donošenju preporuke o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Ista preporuka je ozakonjena donoženjem zakona 15. maja 2009. godine.

Izgledi državnih grbova zemalja sveta su odrazi njene burne srednjevekovne istorije. Takav je slučaj i sa grbom Srbije iz 2004. godine, koja je samo rekonstrukcija istog iz 1882. godine. Njega su osmislili na osnovu srpskih srednjevekovnih izvora Čedomilj Mijatović (1842-1932) i Stojan Novaković (1842-1915). Obojica su bili predsednici Srpske Kraljevske Akademije, dan. SANU. Čedomilj Mijatović (1888-1889) i Stojan Novaković (1906-1915). Bili su najveće učene glave svoga doba.

Kruna u grbu Republike Srbije iz 2004. godine je pripadala prvom srpskom kralju Stefanu Prvovenčanom. Oblik njenog srebrnog dvoglavog orla je ista koju nalazimo na bareljefu zgrade carigradske patrijaršije u Istambulu. Oblik upisanog krsta pripadao je rimskom caru Konstantinu I, dok su ocila pipadala vizantijskom caru Mihajlu VIII Paleologu. Oblik zlatnih ljiljana bili su simboli madjarskog kralja Žigmunda Luksemburškog čiji je vazal od 1408. godine bio despot Stefan Lazarević.

Sve to što si ti rekao stoji, ali ja ti OPET kažem da nije problem crtež Ernesta Krala iz 1882. već onaj Acovićev iz 2004. (tj. 1994.) ON sam kao autor tog rada, KAŽE da ga je nacrtao POGREŠNO !!! Šta ćemo s tim? Pa ako autor SAM kaže da je stilizacija iz 2010.godine APSOLUTNO heraldički ispravna i približnija KRALOVOJ iz 1882. onda nema o čumu tu više da se diskutuje.... TAČKA!!!

Izgled grba Republike Srbije odredjen je desetim članom aktuelnog Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Tekst samog člana doslovno kaže da je grb Republike Srbije odredjen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882. godine i da se koristi kao Veliki i Mali grb. Izgled tog i takvog grba nalazi se u knjizi Aleksandra Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000, str. 93-94, tabele slika grbova XV i XLIV.

Da se državni grbovi velike većine država sveta gotovo nikada ne menjaju, može nam poslužiti kao primer izgled državnog grba Sjedinjenih Američkih Država. On je po svom nastanku potiče iz 1885. godine, dakle, tri godine je mladji od grba Kraljevine Srbije. Amerikanci ga nikada nisu menjali ni do dana današnjeg, iako ukupan izgled američkog grba nema svoju srednjevekovnu prošlost kakvu ima blazon Kraljevine Srbije iz 1882, odn. Republike Srbije 2004. godine.

Izgled grba Republike Srbije 2004. godine utvrdila je stručna komisija sastavljena od šefova katederi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Predsedavajući te komisije bila je akademik prof. dr. Jovanka Kalić. Ona je profesor Opšte istorije srednjeg veka (476-1492). Tokom svojih predavanja, polaznike kursa iz istorije srednjevekovne Evrope upoznavala je sa bogatim heraldičkim nasledjem Srbije i čitavog Starog kontinenta.

Svima koje to interesuje, preporučio bi gledanje epizode posvećene Aleksandru Solovjevu iz serijala Radio Televizije Srbije ""Zaboravljeni umovi Srbije". Premijerno je bila prikazana na drugom programu Javnog servisa 11. marta 2007. godine. Zahvaljujući naučnom trudu Aleksandra Solovjeva u izdanju svoje knjige, Istorija srpskog grba, Melburn 1958. (prvo izdanje) i Beograd 2000 (drugo izdanje), u amanet srpskog naroda zabeležena je istorija nastanka srpskog grba od srednjeg veka do danas.

Imena dvojice slavnih načnika koji su osmislili izgled grba Kraljevine Srbije od 26. oktobra 1882. godine, odn. 17. avgusta 2004. koji je usvojila Narodna Skupština Republike Srbije, može se i dan danas naći na zidu monumentalnog ulaza u zdanje zgrade Srpske Akademije Nauka i Umetnosti. Ta i takva čast im je ukazana, jer su obojica bili predsednici Srpske Kraljevske Akademije : Čedomilj Mijatović (1888-1889), i Stojan Novaković (1906-1915). Po vokaciji su obojica bili istoričari.

Nije mi jasno koji je uzrok kašnjena u izradi novog-starog grba Republike Srbije? O njegovom izgledu sve je već odavno napisao u svojoj knizi Istorija srpskog grba, već pominjani, slavni srpski i jugoslovenski heraldičar i istoričar prava Aleksandar Solovjev u svoja dva izdanja iste knjige iz 1958. i 2000 godine. Recenzenti drugog, proširenog izdanja kapitalnog dela srpske heraldike, bili su uvaženi arhitekta Dragomir Acović i prof. dr Aleksandar Palavestra.

U knjizi uvaženog arhitekte i heraldičara Dragomira Acovića Srbi i heraldika, Beograd 2008, na strani 485, nalazi se slika crteža grba Kraljevine Srbije od 26. oktobra 1882. To je ustvari crtež austrijskog crtača grbova Ernesta Krla na kome se nalaze potpisi kralja Milana IV Obrenovića uz sapotpise članova kabineta Milana Piroćanca. Isti grb je samo 2004. rekonstruisan od strane arhitekte Dragomira Acovića, a koji je 17. avgusta iste 2004. on je postao grb Republike Srbije.

Dakle, treba imati na umu da je izgled grba Republike Srbije od 17. avgusta 2004. godine verna REKONSTRUKCIJA grba Kraljevine Srbije Ernesta Krala od 26. oktobra 1882. godine. O istorijskoj autentičnosti tog i takvog grba upravo svedoče pomenute knjige Alesandar Solovjeva, Istorija srpskog grba, Beograd 2000, str. 93-94, tabele XV i XLIV i sama knjiga Dragomira Acovića, Srbi i heraldika, Beograd 2008, str. 485. Rekli bi stari Latini : Magister dixit. (lat., učitelj je rekao).

Na strani 585, knjige uvaženog heraldičara Dragomira Acovića, Srbi i heraldika, Beograd 2008, nalazi se dole pominjani crtež Ernesta Krala iz 1882. godine. Na njemu se nalaze potpisi kralja Milana i svih članova vlade Milana Piroćanca. Na istom crtežu koji je vlada Srbije 26. oktobra 1882. usvojila kao službeni državni amlem, nalaze se i potpisi dvojice slavnih istoričara i ujednih ministra u istoj vladi koji su ga sami osmislili - Čedomilja Mijatovića i Stojana Novakovića.

I šta bi s ovim? Cccc, kako su novovsti ovde pokazale koliko vrede... tri meseca su pisali o ovome i na kraju jedno veliko nista!!!

Svima koje to zanima, na You Tubu preporučujem gledanje filma u formi kratke forme : "Порекло српског сребрног двоглавог орла и оцила".

Kašnjenje postupka vraćanja starog grba Srbije koga je ona ikada imala je zbunjujuće. Grb Kraljevine Srbije odredjen je Zakonom o grbu Kraljevine od 16. juna 1882., i bio je njen SLUŽBENI GRB od 26. oktobra 1882. do 28. juna 1921. On nikada SLUŽBENO nije menjan, jer nije stavljen van snage isti zakon kada bi se o njegovoj izmeni izjasnila Narodna skupština Kraljevine Srbije. Isti izgled grba je 2004. godine samo REKONSTRUISAN i 17. avgusta postao službeni grb Republike Srbije.

Svima preporučujem, da odu na stranicu Grba Srbije na Vikipediji i, pogledaju pod odrednicom Galerija, listu amblema posvećenu istorijatu nastanka grba Srbije, i u njoj nadju izgled grba Srbije iz okupacionog perioda (1941. - 1944. godine), kada je Srbijom upravljao nemački kvinsling "djeneral" Milan Nedić. Izgled tog i takvog grba veoma podseća na amblem Trećeg rajha. Novi, redizajnirani grb Srbije, veoma liči na jednoglavog orla sa grba nemačke Vajmarske Republike iz 1928. godine.

U sredu, 26. oktobra 2011. godine, navršiće se 129 godina od kako je Narodna skupština Kraljevine Srbije, usvojila kao svoj SLUŽBENI GRB izgled crteža amblema Kraljevine Srbije koga je nacrtao austrijski crtač grbova Ernest Kral. Njega su prethodno idejno osmislila dvojica slavnih srpskih istoričara - Čedomilj Mijatović (1842-1932) i Stojan Novaković (1842-1915). Obojica su bili predsednici Srpske Kraljevske Akademije, odn.dan. Srpske Akademije Nauka i Umetnosti.

Srbija ima savrsena drzavna znamenja..."restyling" Grb-a 2010 to itekako potvrdjuje...a za vas, velike protivnike osvezenih srpskih znamenja i obozavatelji austrijanca Kral-a i njemacke heraldicke skole, preporucujem da vise ne pjenite i da malo izadjene na cist vazduh i duboko udahnete...rjesenje iz 2010 ostaje!!!Zivjela Srbija!