Srbija ženama veruje

Ženi više priliče poslovi čišćenja, nega starih i nemoćnih, čuvanje dece, dok je muškarac poželjniji za krečenje, popravku kompjutera, let avionom. Ovi stereotipi vezani za profesije nisu samo u korenu tradicionalne srpske kulture - kako bi to na prvu loptu zaključili „liberalni ekstremisti“, već i stavovi građana Evropske unije.

A da smo, bar u nekim poljima, otišli korak ispred zapadnjaka, svedoči i broj uspešnih poslovnih žena. Na ključnim menadžerskim pozicijama, upravnim i nadzornim odborima je 14 odsto Srpkinja, dok je, recimo, u Nemačkoj ova cifra pet puta niža!

Nije, naravno, sve idilično - i ovu tezu, poput prethodnih, dokazuje istraživanje Instituta društvenih nauka završeno krajem prošle godine - ali u većini tema vezanih za rodnu ravnopravnost ne bežimo mnogo od evropskog proseka. Nemamo ni drugačiji pristup u izboru modela za vaspitanje dece, a ni u načinu na koji vrednujemo naše okruženje.

Lutke i lopte

Tako ni većina građana Srbije ne smatra da treba da postoji razlika između dečaka i devojčica u vaspitanju, ali još se naziru poneki „repovi“ nasleđa. I dalje se više očekuje od devojčica da budu poslušne, pristojne, da izražavaju osećanja, obavljaju kućne poslove i vode brigu o drugima. Jedina rodno specifična vrednost za dečake je - sport.

Možda zato i ne čudi što - čak i kada im se dešava neka diskriminacija - građanke ne misle da su ugrožene. Većina, navodi se u istom istraživanju, tvrdi da nije imala iskustvo rodno zasnovane diskriminacije, ali se sa ovom pojavom na poslu, po sopstvenom priznanju, susrelo 23 odsto žena. A svaka 12. u odnosima sa prijateljima i susedima. Stanovnice Evropske unije ili ređe priznaju ili žive ravnopravnije, jer je na svojoj koži diskriminaciju u društvu osetilo svega četiri odsto pripadnica „lepšeg pola“, a pet odsto prilikom zapošljavanja.

I statistika kaže svoje. Gledajući samo ekonomiju jasno je da Srbija kaska za razvijenim Zapadom. Nivo zaposlenosti žena u EU iznosi 62,5 odsto, a u Srbiji 44 odsto. I procenat preduzetnica u EU je veći - 33 odsto, dok je u Srbiji 23,3 odsto samozaposlenih žena. Ipak, problem u platama je isti bez obzira na granice. U EU žene zarađuju 17,8 odsto manje, a u Srbiji 16 odsto.

„Tanji“ smo i u načinu vođenja politike, pa u poređenju sa 25 odsto žena u parlamentima članica EU, u Srbiji ima 12,5 odsto nacionalnih poslanica. S druge strane, debelo prednjačimo po broju žena koje se „nešto pitaju“, pa je tako u EU svega tri odsto žena na vodećim pozicijama u privredi, a u Srbiji čak 14,3 odsto.

Bankarke na ceni

- Situacija u Srbiji se znatno popravila u proteklih nekoliko godina - ocenjuje Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost. - Činjenica je da već nekoliko puta zaredom našim parlamentom predsedava žena, na čelu Ministarstva pravde je takođe žena, iako je ranije to bilo gotovo nezamislivo. I na mestu državnog sekretara u Ministarstvu odbrane imamo ženu, a imali smo i ministarku finansija. U Srbiji ima mnogo žena na rukovodećim mestima u privredi koja su do juče bila rezervisana samo za muškarce. Rade u mnogim velikim kompanijama i bankama.

Ipak, i dalje ima problematičnih oblasti.

- Porodično nasilje je i dalje u porastu. Samo za prvih šest meseci ove godine ubijeno je 28 žena, što je više nego za celu prošlu godinu. Suočavamo se i sa problemom objektivne nezaposlenosti, gde je učešće žena veće. Tu je i problem žena koje su u četrdesetim i pedesetim godinama života, a kriza i loša privatizacija su ih ostavile bez posla i nade da će ih neko radno angažovati. A ekonomsko osnaživanje je preduslov za ravnopravnost.

Ipak, između političara i „običnog naroda“ nema konsenzusa u načinima na koji se ona može postići. U istraživanju Instituta za društvene nauke piše da oko 21 odsto žena i 16 odsto muškaraca misli da „žene treba same da se izbore za ravnopravnost“, dok čak 18 odsto muškaraca i osam odsto žena smatra da ništa ne treba raditi, jer je jednakost muškaraca i žena već na zadovoljavajućem nivou. A kvote u politici i ekonomiji prihvata tek jedna petina ispitanika oba pola.

Novac ujedinjuje

- Što se tiče zakonske regulative, naša zemlja je mnogo uradila u poslednjim godinama - dodaje Snežana Lakićević-Stojačić. - Promenjen je Porodični zakon, donet je Zakon o ravnopravnosti polova, promenjen je i Izborni zakon, pa je danas fiksiran broj žena u parlamentu, doneta je Strategija za sprečavanje nasilja u porodici, a u avgustu bi pred Vladom trebalo da se nađe i Protokol o njenom sprovođenju na kojem su zajednički radili stručnjaci iz ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i socijalne politike.

I mada se polovina ispitanika izjasnila da podržava političke mere za poboljšanje rodne ravnopravnosti, odlučni su i u tezi da u oblastima rada i ekonomije preferiraju direktne korake za veću jednakost. Prioriteti su slični i muškarcima i ženama, pa se oba pola zalažu za bolji pristup socijalnim službama koje brinu o deci i starima, smanjenje nezaposlenosti žena, podsticanje samozapošljavanja žena, fleksibilno radno vreme... A sve su brojniji i glasovi onih koji traže kažnjavanje firmi odgovornih za platnu diskriminaciju. Po svemu sudeći, novac ipak najbrže briše razlike.

Bez podela

Većina ispitanika, kako se navodi u istraživanju Instituta za društvene nauke, veruje da rodna ravnopravnost nije važno pitanje u politici. Skoro polovina se na poslednjim izborima uopšte nije interesovala za stav stranke o rodnoj ravnopravnosti. Polovina glasača na poslednjim izborima nije razmišljala o rodnoj ravnopravnosti u vreme glasanja niti se rukovodila „polnim argumentima“.

TAKSISTI I BABICE

Većina ispitanika ne bi uzimala u obzir pripadnost polu u izboru zanimanja, ali ima izuzetaka. Tako bi oko 40 odsto anketiranih radije izabralo muškarca za hiruršku intervenciju nego ženu. S druge strane, polovina ispitanika ne razmišlja o tome da li je psihoterapeut muškarac ili žena, ali jedna trećina bi ipak radije izabrala ženu. Isto je i u slučaju izbora učitelja i babice. A trećina ispitanih više voli jači pol za taksi volanom.

Oko samo dve profesije se skoro uopšte ne razmišlja o polu, a to su zubarska i advokatska. S druge strane, jedino zanimanje koje je pretežno određeno polom je ginekolog, odnosno urolog.

NASILjE, NOVAC I DOMAĆINSTVO

Šta za vas znači pojam rodna ravnopravnost? Većina ispitanika je odabrala:

* iskorenjivanje nasilja nad ženama - 64 odsto

* jednaka finansijska moć - 47 odsto

* ravnomerna zastupljenost na rukovodećim pozicijama u politici i ekonomiji - 44 odsto

* ravnomerne raspodele rada u domaćinstvu - 41 odsto