Srbija hoda po mrtvima
08. 06. 2009. u 20:40
Otkopavanje istine - „Novosti“ u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju otkrivaju zlodela vlasti posle Drugog svetskog rata. Cela Srbija prekrivena stratištima gde su likvidirane antipartizanske snage
LJUDSKO je pravo i na dostojnu sahranu. I obeležavanje grobnog mesta. Kultura jednog naroda, a posebno kultura sećanja, može se sagledati i preko našeg odnosa prema mrtvima. Posebno prema onima koji su nastradali u ratnim sukobima, odnosno u unutrašnjim obračunima, kao što su oni, koji su kao poražena strana nastradali na početku uspostavljanja nove revolucionarne vlasti 1944-1945. godine.
Brojni su razlozi koji su naveli pobednike, da se u tzv. divljim čišćenjima, surovo obračunaju sa svojim stvarnim ili pretpostavljanim protivnicima, označenim kao „neprijatelji NOP“, „saradnici okupatora“, „reakcija“, „narodni neprijatelji“ i „domaći izdajnici“. Ako veliki broj streljanih nije mogao da se podvede ni pod jednu od ovih kategorija koje su pobednici na svoj način tumačili, onda je označen kao nosilac starog nenarodnog režima.
Te surove likvidacije i zločini antifašista pravdani su brojnim razlozima od političkih, vojnih, pa do najobičnije osvete i mržnje koju su pobednici nosili sa sobom ulazeći u gradove i sela kao oslobodioci. Hiljade građana Srbije likvidirano je bez suđenja. Mnogima su presude iskonstruisane i napisane posle njihove likvidacije. Neki su stvarno suđeni u velikim procesima uz bučnu propagandu i dovođenjem svedoka iz naroda („Narod mu sudi“). Naravno da je bilo i onih koje nijedan, pa ni partizanski sud, nije mogao da pomiluje zbog svojih stvarnih zločina tokom okupacije, ali većina je onih koje ni najnepravedniji sud ne bi mogao da osudi, niti da im nađe stvarnu krivicu.
Ono što nas zanima ovde, nije utvrđivanje krivice niti stepena vinosti ili nevinosti, već činjenica da većina porodica čiji su članovi streljani, nikada nisu dobile ni, kakve-takve presude, a mnogim streljanim ne zna se ni grobno mesto.
Gotovo čitava Srbija je prekrivena manjim ili većim stratištima - mestima gde su antipartizanske snage likvidirane.
Svaki grad, ili veće mesto u Srbiji, nosi u sećanju takvo mesto: Slavnik pored Leskovca, Metino brdo kod Kragujevca,Vistad u Valjevu, Banjica, Lisičji potok i mnogobrojna druga mesta u Beogradu, Kraljevica kod Zaječara, Dečani na Kosovu, Bubanj kod Niša, Paraćin, Šabac i mnoga druga mesta.
Ponekad, to su bila ista mesta na kojima su stradali partizani ili njihovi simpatizeri, gde su pogubljeni Jevreji, pripadnici pokreta otpora Dragoljuba Mihailovića, ali i obični seljaci i građani koji su kao taoci uzimani za surove nemačke odmazde. U većini slučajeva streljanja su vršena u mestima izvan gradskih naselja.
Ne postoji sistematično istraživanje ovih lokacija. Pisani tragovi o tome su do današnjih dana pažljivo skrivani. Većina tih mesta ni na koji način nije obeležena, sem ponegde, što su uradile porodice ili lokalni odbori pojedinih stranaka.
Institut za savremenu istoriju, koji prednjači u istraživanjima događaja na kraju Drugog svetskog rata i „Večernje novosti“ pokreću akciju otkrivanja lokacija stradanja i njihovog dostojnog obeležavanja.
Ne ulazeći u utvrđivanje krivice žrtava, smatramo da je elementarno pravo i naš civilizacijski odnos prema nastradalima da se takva mesta obeleže, a da nadležni organi pokažu minimum razumevanja za ovakve napore.
Narednih dana će „Novosti“ čitaoce upoznati o ovim lokacijama, načinima na koji su zlodela izvedena, koristeći dokumenta, iskaze svedoka i familija, spiskove pogubljenih... i stvarno stanje na terenu.
To je jedno novo suočavanje sa prošlošću i istinom. Može biti bolno, ali i otrežnjujuće. I za srpsku politiku i za srpske međusobne odnose, i za srpsku mirniju i čistiju sutrašnjicu.
Dr Momčilo Pavlović,
direktor Instituta
za savremenu istoriju
* * * * *
RADMILO GOJGIĆ, ČIJI JE OTAC SEKULA LIKVIDIRAN 1944. GODINE I BAČEN U MASOVNU GROBNICU KOD KRUŠEVCA:
ZAKOPAN JE KAO PSETO
„Vuko, hranu mi nemoj više donositi. Prilazi kraj života. Komšiluku se zahvali što svoj mladi život prerano dajem. Radeta mi dovedi da ga tata poslednji put vidi i čuvaj ga i voli kao što sam ga ja voleo.“
Na poleđini izgužvane hartije u koju je bila umotana hrana, napisao je to Sekula Gojgić. Imao je 29 godina i dva metra visine. Oficir kraljeve garde. Oktobar, 1944. godine, odmah posle oslobođenja Kruševca.
Beba je spavala u kolevci kad su došli po njega. U gluvu noć. Kuća u centru Kruševca. U dugačkim gaćama, golog do pojasa, proveli su kroz grad.
Vodili su dvojicu po dvojicu. Tukli su ih maljem po glavi da ne puštaju glas. Hrabrije komšije puštale su glas iz tmine mračnih prozora: „Srbi nemojte ubijati Srbe...“
- Hapsili su ga dva puta i puštali - priča nam Radmilo - Rade Gojgić, sin. - Treći put kad su ga odveli, više se nije vratio.
A puštali su ga, priča, jer su morali. Ništa mu nisu našli. Nikakav zločin. Bio je čestit vojnik. Bio je pun života. Voleo je svoju Vuku, svog Radeta i Srbiju.
- Čim ga puste iz zatvora, išao je u kafanu da se napije, iako nikada nije pio. Onda je tako pripit procedio psovku. Psovao im majku komunističku. Vikao je „živeo kralj“! Takav je bio moj otac - ne skriva Rade.
Sekula je bio zatamničen u zatvoru gde je sada Kruševačka gimnazija. Ubijen je bez suđenja. Po kratkom postupku.
Grob nikad nije pronađen. Zakopan je kao pseto. U noći, u šumi. Kao da nikada nije postojao. Vojni sud je posle ubistva objavio presudu - „na smrt“!
- Rastao sam bez oca. Volela me majka kako joj je moj Sekula i rekao. Hteo sam da budem vojnik kao on. Ali, komunisti mi nisu dozvolili da se upišem u vojnu školu jer mi je otac „bio zločinac“ - priča nam Rade, diplomirani pravnik, koji danas živi u Beogradu.
Rade danas ima 65 godina. Njegov otac Sekula video ga je poslednji put pred streljanje. Donela ga majka Vuka u posetu, kako joj je muž i napisao. Poljubio ga je poslednji put. Četrnaestomesečna beba je toplo tatu gledala. Poslednji put.
KOSTURNICA
MOJ otac je najverovatnije zakopan u masovnoj grobnici Pakašnica kod Kruševca. U mestu Velike šumice, gde je odmah posle zločina na kostima podignuta kasarna - priča nam Radmilo Gojgić.
- Sada je na tom mestu obraslo rastinje. Ali usred rastinja, u šumi, postoji jedna nestvarna čistina bez trave, ispod koje se nalaze leševi oko 6.000 ubijenih ljudi. To mesto je osveštano. Moja velika životna želja je da se tu podigne i kosturnica. Da zapalim sveću mom ocu Sekuli - kaže sin Rade.
P. VASILJEVIĆ
* * * * *
EKSKLUZIVNO - “NOVOSTI“ OBJAVLJUJU SVEDOČENJA GRAĐANA KOJI SU SE JAVILI OKRUŽNOM TUŽILAŠTVU
OD ADE DO RATNOG OSTRVA
DA bi se sklopile sve kockice mozaika tajni o izvršenju smrtne kazne nad generalom Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu otvorilo je telefonsku liniju za sve građane koji imaju bilo kakva saznanja o tom činu.
Specijalni tim iz tužilaštva primio je do sada desetine poziva, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju deo tih telefonskih svedočenja ljudi koji veruju da imaju neke podatke o likvidaciji četničkog vođe.
U iscrpnom izveštaju tužilaštva, u koji smo imali uvid, navode se detalji svih razgovora sa građanima svedocima, a između ostalog piše:
* A. M. iz Despotovca saopštio je da mu je Jevremović Radosav iz Milive pričao da mu je Branković (četnički komandant) rekao da je Draža sa još 9 ljudi sahranjen u Pionirskom parku naspram ulaza u Narodnu skupštinu.
* N. N. lice iz Vojvodine saopštilo je da je od svog prijatelja, čiji identitet ne želi da otkrije, čuo da je njegov deda učestvovao u egzekuciji nad Dražom Mihailovićem, nakon čega su mu izvadili zube, odsekli ruke ili šake, a potom ga sahranili u grobnicu, iz koje su prethodno izvadili posmrtne ostatke već sahranjenih lica. Ova grobnica se nalazi na Jevrejskom groblju u Beogradu.
* Ž. U. je saopštio da je Draža Mihailović streljan na Adi huji i da je njegov leš bačen u Dunav, što je čuo od Miloša Minića, sudije koji je sudio i prisustvovao streljanju Draže Mihailovića.
* K. D. je saopštio da mu je kum Borislav Grubački pred smrt ispričao da je Draža Mihailović ubijen na Velikom ratnom ostrvu u njegovom gornjem delu kod barake, tako što su ga 1946. godine zarobljeni Nemci streljali i ubacili u jamu sa krečom i zatrpali zemljom i travom. Naveo je da je njegov kum kritične noći bio u susednoj baraci, gde je boravio kao vozač jednog od komandira JA. Takođe je dao i broj svog mobilnog telefona i rekao da će pokušati da dostavi skicu.
(P. V.)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
"SA TUGOM SAM PRIMIO VEST" Vučić izrazio saučešće povodom smrti Vladislava Jovanovića
PREDSEDNIK Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je duboko saučešće porodici diplomate Vladislava Jovanovića, koji je sinoć preminuo u 93. godini, kao i njegovim prijateljima, kolegama i poštovaocima njegovog nesebičnog patriotskog zalaganja za dobrobit Srbije.
22. 02. 2026. u 22:54
DAČIĆ S DUBOKIM ŽALJENJEM PRIMIO TUŽNU VEST: Bio je moj veliki prijatelj i politički saborac, ugledni državni funkcioner
POTPREDSEDNIK Vlade Srbije Ivica Dačić, uputio je saučešće povodom smrti bivšeg ministra spoljnih poslova i nekadašnjeg ambasadora pri UN Vladislava Jovanovića, ističući da je Srbija izgubila istaknutog diplomatu i državnika čiji je rad ostavio trajan pečat u međunarodnim odnosima.
22. 02. 2026. u 21:52
ZAVRŠAVAJU POSAO ZA ZAPAD: Oni koji ruše svoju zemlju ne mogu se nazivati studentima
ONI koji bi da ruše svoju zemlju ne mogu se nazivati studentima samo zato što imaju indekse, kaže potpredsednik SRS Miljan Damjanović.
22. 02. 2026. u 21:22
"PRAHOVO JE OD VELIKOG ZNAČAJA ZA UKUPNI NAPREDAK SRBIJE" Vučić: Uspeli smo da napravimo da to bude bolje nego ikada
NA Instagram profilu Srpske napredne stranke objavljen je snimak sa posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Prahovu.
22. 02. 2026. u 20:49
ŠAČICA BLOKADERA PONOVO PRAVI HAOS PO NOVOM SADU
BLOKADERI u Novom Sadu ponovo pokušavaju da prekinu skup u Srpskom narodnom pozorištu.
22. 02. 2026. u 20:33
milan
08.06.2009. 21:50
Bravo Novosti i svak cast Institutu za savremnu istoriju sto radi svoj posao . Konacno je vreme da istina izadje na videlo a grobnice obeleze pa mako d aje u njima jer u njima leze ipak ljudi...
Novi vetrovi sada duvaju u jedra kvislinga. Normalna je stvar bila da kvislinzi u svim ratovima stradaju, kad im dođe dan. Kvislinzi u liku dražinovaca su samo za jedan dan u selu Drugovcu streljali,zaklali,prmlatili ili u zapaljenu kuću gurnulu da izgore 74 meštana. Moja baka, očeva tetka je stradala tada sa svojih 70.godina.Takvih srtatišta je bilo na desetine u smederevskom srezu. Ljotićevci,četnici su se takmičili među sobom, u nedelima. Partizani nisu ostajali dužni pa se ubijalo, da se nije znalo ko je koga? Čini mi se da su četnici bili najgori od svih!
Napokon, da se pokaze pravo lice nazovi "oslobodilaca".
Hvala bogu da se jednom progovorilo i o ovm pitanju,koje je skrivano od Srpske javnosti godinama.Masovna odmazda je ucinjena prema srpskom narodu,dok su hrvatima oprosteni svi gresi.Setimo se samo sudjenja Andriji Artukovicu,ustaskom zlocincu i fasisti,koji je u Zagrebu docekan sa ovacijama i prastanjem. Goli otok su punili Srbi.Prisilni rad vrsili su osudjeni Srbi,koji su satirani u obnovi zemlje.Pune su jame neznanih junaka.
Ono sto zelim da naglasim su ubistva iz zlocinackih pobuda koja se pravdaju nekakvim ideoloskim pogledima i klasnom borbom. Ako komuniste posmatramo kao ljude koji su se svim sredstvima borili za neprikosnovenu vlast nad zivotima svojih sunarodnika zalosno je nazivati ih "oslobodiocima","antifasistima" i drugacije. Oni su partija slicna drugima i nista ih ne razlikuje od Ljoticevaca,Ustasa,Domobrana i drugih kooji su svi imali neku nakaradnu ideologiju koja je coveka svodila na poslusnog roba.Njihovi su zlocini stravicniji,jer su na politickoj sceni bili jedini i deset puta duze od derugih.Drugi su bili sastavljeni od ljudi politickih ubedjenja pojedinaca bez mogucnosti da svim mogucim sredstvima deluju na razvoj omladine u degenerativnom smeru,nisu imali apsolutnu vlast i samim tim alibi za kolektivni zlocin.Neki od ovih potonjih ,utopio se u komunisticke redove kada je brod poceo da tone i nastavio da cini zlocine.Dovoljna su bila dva potpisa da bi se obezbedile privilegije i nastavilo sa bezakonjem.
Komentari (35)