Tri veka skrivala prašina

PRETRAŽIVANJEM depoa Arhiva Srbije otkrivene su prave istorijske bombe! Ispod slojeva prašine pojavilo se 8.000 kutija dragocenih spisa i fotografija. Prvi spisi, nepobeleženi i spremni za bacanje, slučajno su pronađeni krajem avgusta, a onda su arhivisti u protekla tri meseca, iz dana u dan, vadili nove zavežljaje za koje niko u ovoj ustanovi nije ni znao da postoje.
Zbog ovih dokumenata očekuju invaziju istoričara na arhiv, procenjuje dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije. Za „Novosti“ otkriva šta je sve nađeno i pokazuje do sada nepoznate fotografije srpske vojske iz Balkanskih ratova, čiji autor je Jevrejin ruskog porekla Samson Černov.
- Bez oznaka, na podu, po ćoškovima, u kutijama za bacanje pronašli smo spise koji datiraju čak iz 17 veka. A u Srbiji je svaki papirić stariji od 19. veka prava dragocenost - kaže dr Perišić. - Ukupno 4.000 kutija i 3.000 svežnjeva dokumenata nisu bili ni zavedeni, nismo znali da postoje. Otkrili smo ih slučajno. Prava bomba za istoričare je korpus građe austrijske administracije u Beogradu od 1718. do 1739. godine, pisan na gotici. Sačuvani su protokoli za godine od 1721. do 1738. godine. I tu je sve o životu tog doba - od društvenih prilika, podataka o vojsci, politici... Još ne znamo šta tu sve piše, ali angažovali smo stručnjaka koji čita goticu, da nam pomogne.
Ovi spisi su, kaže on, kao deo ratne odštete dobijeni od Austrije 1977. godine.
- Važan korpus građe stigao je i na mikrofilmovima iz Austrije početkom osamdesetih. I to je gurnuto u zapećak i do sada nije korišćeno u naučne svrhe. Prethodne uprave Arhiva nisu se time bavile.
- Na mikrofilmovima su dokumenti Vojnog generalnog guvernmana. To je bila austrougarska uprava tog doba. Na 774 rolne smešteno je pola miliona stranica dokumenata i fotografija o Prvom svetskom ratu - objašnjava direktor Arhiva. - I da ne gledam, znam da je tu sve! Ceo život! Sačuvano je šta je austrougarska uprava beležila, popisivala, svi segmenti života. Odatle će se nesumnjivo izroditi ko zna koliko doktorskih teza i novih knjiga.
A dokumenta, koja su pisana u rasponu od tri veka, popuniće mnogobrojne kockice koje nedostaju u mozaiku srpske istorije. Zato i istraživači nestrpljivo čekaju da se ovi spisi pojave u javnosti. Već se interesuju i ruski istoričari. Moraće, kažu u Arhivu, da proširuju čitaonicu.
Kada su u avgustu prvi dokumenti pronađeni, u Arhivu je formirana komisija čiji posao je bio da, osim otkrivanja svih tajni depoa, utvrdi ko je kriv i kako je ovo istorijsko blago bilo zanemareno. Posle sto dana rada, komisija je napisala izveštaj, ali nije do kraja utvrđena odgovornost. Jer, nemar u Arhivu Srbije očigledno se odomaćio još pre mnogo decenija, pa nije lako utvrditi ko je sve kriv.
- Suština je da smo zaustavili propadanje te građe. Restauriraćemo je, biće prebačena na mikrofilmove, u digitalni oblik i stavićemo je istraživačima na raspolaganje - najavljuje Perišić.
„Najbolesnija“ je građa koja je bila u svežnjevima, zavezana kanapom. Ona je u poodmakloj fazi propadanja. Papir se raspada. Tako da svaki list mora prvo da se fotografiše, pa tek onda uzme u ruke.

LONDONSKI UGOVOR
U Arhivu Srbije u ponedeljak će, na dan Arhiva, biti otvorena izložba dela pronađene građe „Nova saznanja“. Biće predstavljeno 30 dragocenih eksponata i četiri albuma sa 492 fotografije. Centralno mesto na izložbi zauzimaće original Londonskog sporazuma iz maja 1913. godine.
- Njime je regulisano pitanje granica na Balkanu. I tu nedvosmisleno piše da je Kosovo deo Srbije. Ovaj međunarodni ugovor potpisale su velike evropske sile i važeći je i danas - kaže Perišić. - Neće on sada da reši sudbinu Kosova, ali u nekim pregovorima možemo da demonstriramo da smo ozbiljna država, ako izvučemo taj dokument koji mora da bude poništen da bi neki novi o granicama na Balkanu bio potpisan.

KNEŽEVSKA PISMA
MEĐU spisima je i veliki broj pisama. Sačuvana je prepiska kneginje Ljubice i kneza Mihaila sa knezom Milošem, dok je bio u Beču, od 1841. do 1943. godine. Tu su i svežnjevi sa 200-300 pisama kneginje Natalije.