Princ hoće i krunu i presto

Ili ćete ga proglasiti za kralj, ili mi ide! - navodno se ovim rečima princeza Katarina Karađorđević, supruga Aleksandra Karađorđevića, na „čistom“ srpskom jeziku obratila vladikama SPC, na svečanosti koja je, krajem maja, po završetku Svetog arhijerejskog sabora, tradicionalno održana u Belom dvoru.
Nestrpljenje zbog statusa koji nije postao kraljevski, ili razočaranje što javnost nije dovoljno srdačno prihvatila prinčevski par kao potencijalne prestolonaslednike, verovatno je uzburkala „plavu krv“ i vladarske pretenzije.
Podsetimo, princ Aleksandar se još 1991. godine oglušio o savete patrijarha Pavla da „nije vreme za monarhiju u Srbiji i da je rano za njegov dolazak“. Devet godina kasnije ipak je zvanično stigao u Beograd i odmah izjavio da „nije došao da kruniše sebe, već demokratiju, i da ne želi ništa da uzme“. Poslednji događaji nagoveštavaju da je možda promenio mišljenje...
Prema procenama analitičara Živice Tucića, rejting prinčevskog para u Srbiji je donedavno dostizao oko 15 odsto simpatizera, međutim, taj broj je sada u padu.
- Da bi Aleksandar Karađorđević bio proglašen kraljem, mišljenje Svetog sinoda nije od presudne važnosti - objasnio nam je direktor Instituta za savremenu istoriju dr Momčilo Pavlović.- Monarhija u Srbiju može biti vraćena samo na način na koji je i svrgnuta sa tog položaja. Podsećam, ona je suspendovana u vanrednim i još nesređenim uslovima 1945. godine, posle organizovanih izbora za Ustavotvornu skupštinu od 11. novembra. Svrgnuta je Deklaracijom Ustavotvorne skupštine i to na predlog srpskih poslanika Blagoja Neškovića i Siniše Stankovića! Deklaracija je usvojena aklamacijom 29. novembra 1945. godine.
Da bi princ Aleksandar seo na presto, ova odluka bi morala da bude suspendovana i da ponovo budu organizovani izbori za ustavotvornu skupštinu koja bi suvereno odlučila o obliku vladavine u zemlji. Druga varijanta bila bi da se organizuje referendum, gde bi se glasači odlučili za monarhiju ili republiku.
Pravo na presto princa Aleksandra Karađorđevića izvire iz činjenice da je on jedini sin pokojnog kralja Petra Drugog, koji je napustio zemlju početkom Drugog svetskog rata, a umro je u Denveru u SAD 1970. godine. Princ Aleksandar rođen je u Londonu, 17. jula 1945. godine, pošto je soba u hotelu „Kleridž“,gde se rodio, proglašena ekstrateritorijalnom, pa se smatralo da je rođen na teritoriji ondašnje Jugoslavije.
- Aleksandar je rođen pošto je njegov otac već preneo kraljevska ovlašćenja, pa se na posredan način u trenutku sinovljevog rođenja već odrekao prestola - upozorava istoričar dr Miodrag Janković. - Istovremeno, navodna „ekstrateritorijalnost“ sobe u kojoj je obavljen porođaj je čista Čerčilova politička ujdurma, jer da bi se Velika Britanija odrekla dela svoje teritorije, a to je nezapamćeno, treba da se usaglase oba doma britanskog Parlamenta, što se u ovom slučaju nije desilo.
Prinčevski par Karađorđevića se od 2001. godine nalazi u rezidenciji Beli dvor, mada postoje mnoga sporenja, kako među članovima kraljevske porodice, tako i među stručnjacima.
- Tadašnji predsednik „krnje“ Jugoslavije Vojislav Koštunica 28. februara 2001. godine doneo je ukaz kojim se vraćaju građanska prava porodici Karađorđević - podseća dr Janković.
- U tom ukazu naznačeno je da Skupština treba da donese „leks specijalis“ u kojem će se odrediti imovinska prava porodice Karađorđević. Da bi imovinski status porodice Karađorđević bio još zamršeniji, „postarao“ se premijer u ostavci poslednje vlade SRJ Zoran Žižić, koji je doneo poseban akt kojim se svim Karađorđevićima dozvoljava pristup dvorskom kompleksu na Dedinju čija je površina 100 hektara. Kako podseća dr Janković, u tom aktu se govori da postoji „šef porodice“ koji će regulisati odnose u okviru dinastije.
- Međutim, šef može da postoji samo u kraljevini - upozorava Janković. - Nekada je postojao Pravilnik kraljevskog doma koji je doneo još kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1931. godine. On je uređivao precizno odnose i zaduženja svih članova dinastije. Ali, on je prestao da važi 29. novembra 1945. godine. Tako je Žižić pomešao fikciju i državni akt, a ovde napravio nesređene odnose, jer šefa nema. Pošto je princ jedini koji živi u Belom dvoru, jasno je koga on doživljava kao „šefa“.
Princ Aleksandar je veoma dosledno shvatio ovaj status i odmah je zabranio pristup kneginji Jelisaveti u Beli dvor. Kako kaže Janković, već prilikom prve konferencije za novinare, pošto je dobio ključ od dvora, princ je kneginji rekao: „Nemoj da te više vidim ovde, ako ne poslušaš, ja ću se osvetiti“.
- Od tada je samo dva puta posetila Beli dvor, i to kao turista - dodaje Janković.
U međuvremenu, prinčevska porodica, iako nije primala apanažu, iz republičkog budžeta dobijala je sredstva koja su donedavno iznosila oko milion dolara godišnje, u vidu reparacija koje služe za održavanje dvorskog kompleksa u okviru turističke ponude Srbije. Država im je ove godine ta sredstva prepolovila. Poređenja radi, predsednik republike ima znatno manji budžet (oko 181 milion dinara) kojim raspolaže, iako on zvanično predstavlja državu.
Posle useljenja u Beli dvor, Karađorđeviće je obezbeđivala Vojska Jugoslavije, da bi posle njenog izlaska iz kruga kasarne taj posao preuzela Žandarmerija. Janković podseća i da je u pratnji princa Aleksandra prilikom dolaska u Beli dvor, kao i tokom prve godine njegovog boravka u Beogradu, stalno bio jedan član britanske obaveštajne službe.
Princeza Katarina se tokom poslednjih godina isticala i humanitarnim radom u okviru fondacije koja nosi njeno ime. Nije tajna da je sve više aktuelna i „Kraljevska omladina“, omladinska organizacija koja bi bila u službi kraljevskog para.
Formirana je po ugledu na slične organizacije koje su postojale pre Drugog svetskog rata i svrgavanja dinastije sa vlasti.
Tako je očigledno da ni srpsko dinastičko vrzino kolo neće uskoro moći da bude lako raspetljano.

MALTEŠKI VITEZ
PRINC Aleksandar Drugi Karađorđević član je međunarodne organizacije Reda malteških vitezova. To je pre dve godine na javnom istupanju ovog reda u Beogradu rekao i ambasador malteških vitezova u našem glavnom gradu Flaminio Farnezi.
- Ovaj red je prvenstveno katolički - podseća Janković. - Nikada ranije, nijedan srpski visoki političar, a posebno vladar, nije bio član ovog reda.
Interesantno je i da je upravo princ Aleksandar primio visoki orden od pape, iako takvo priznanje nikada nije dobio nijedan pravoslavac pre njega. Kako kaže Miodrag Janković, pun naziv je stalno rimokatoličko odlikovanje kraljevske kuće Dveju Sicilija - svešteni vojnički konstantinovski red svetog Đorđa.
- Ovo priznanje princ Aleksandar dobio je 1984. godine - dodaje Janković. - Po pravilu, orden se može dodeliti samo osobi koja izjavi lojalnost aktuelnom rimskom papi!

VEČERA BEZ PRINCEZE?
SVAKI put kada se održava Sveti arhijerejski sabor SPC, svi članovi su pozvani da prisustvuju svečanoj večeri u dvoru. Kako nam je objasnio predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović, to je praksa koja postoji već godinama.
- Takav poziv izostao je samo prošle jeseni - kaže Acović. - Tada je zdravstveno stanje patrijarha Pavla bilo loše, pa je bilo neprimereno praviti takav skup.
Svečana večera održana je i ove godine, a, prema izvorima „Novosti“, na poziv se od 46 odazvalo 19 arhijereja. Kako objašnjava Acović, to je prirodno, zbog prirode obaveza koje imaju.
- Priča da je princeza tokom večere apelovala na Sinod ne stoji - kaže Acović. - Jednostavno, ovim skupovima princeza ne prisustvuje, jer se smatra da je to skup najviših crkvenih velikodostojnika i na njemu žene ne učestvuju.