I deca nevidljiva

DRUGA je godina otkako Behara pokušava da dobije makar jedan dokument, na kojem će pisati njeno ime. Rođena je 1977. na Kosovu, ne postoji upis o rođenju. Porodila se osam puta i nijedno dete nije u matičnim knjigama. Centar za socijalni rad je Beharin zahtev poslao u Ministarstvo rada. Rešenje nije doneto. Podneta je i tužba za utvrđivanje materinstva i očinstva, održano ročište i - još ništa.
Osim osmoro Beharinih sinova i ćerki, u Srbiji je hiljade mališana bez ikakvog dokaza o svom poreklu. Ne mogu da se upišu u vrtiće, školu, leče, primaju socijalnu pomoć...
- U Srbiji je 99 odsto dece registrovano. Ovo zvuči kao veliko dostignuće. Ova informacija je samo naizgled ohrabrujuća, jer statistika pokazuje da je 95 odsto romske dece neregistrovano, što znači da oko 5.000 dece ne postoji u matičnim knjigama - kaže Marija Luisa Fornara iz UNICEF-a Srbije.
U NVO "Praksis", koja se bavi ovom problematikom, napominju da je dokazivanje identiteta i dobijanje dokumenata spor i komplikovan proces. Do sada su inicirali više od 660 upravnih postupaka, od kojih je 500 rešeno sa uspehom, zatim 84 sudska postupka, među kojima je do pomaka došlo u više od dve trećine. Saradnja sa klijentima pokazala se nemogućom u 225 slučajeva.
Među najdrastičnijim primerima pamte proces Š. H., rođene 1989. godine na Kosovu. Bez ijednog ličnog dokumenta, državi je bila "nevidljiva", pa ni svoju decu nije uspela da upiše u matične knjige. U 2005. godini je za prvo dete pokrenula postupak utvrđivanja majčinstva, i posle mnogih zakonskih peripetija uspela da ga naknadno upiše. U međuvremenu, rodila je drugo dete, kome su otkrivene teške anomalije na malom mozgu. Bila je neophodna komplikovana operacija, za koju je tražena saglasnost majke. Majke, koja zvanično - ne postoji!
- Detetu je postavljen privremeni staratelj Centra za socijalni rad, koji je potpisao saglasnost za obavljanje operacije deteta - priča Ivana Stanković iz "Praksisa". - U maju 2006. dobila je obaveštenje da će joj, ukoliko u roku od 30 dana ne dostavi lična dokumenta, biti oduzeto roditeljsko staranje.
U avgustu, po završenom lečenju deteta, bolnica ne dozvoljava Š. H. da preuzme dete, jer nema dokumenta, a i sama je maloletna. Beba je već imala staratelja, a onda je Centar za socijalni rad jednog dodelio i majci. Bebin staratelj otišao je na odmor, pa je Š. H. mogla da preuzme dete, tek po njegovom povratku. U prisustvu staratelja!
Za sve to vreme Š. H. je pokušavala da se izbori sa administracijom. Tražila je državljanstvo u Niškoj Banji gde se nalazio izmešteni MUP Prištine. Odbijali su je, tražili da priloži dokumenta, koja dokazuju državljanstvo njenog oca i majke, prebivalište roditelja u trenutku svog rođenja... Početkom ove godine dobila je svoj prvi dokument sa slikom. Sa ličnom kartom, konačno - postoji.

ADRESA NEDOSTIŽNA
ZA dobijanje lične karte najteži deo je - obezbediti sopstvenu adresu, bez koje nema ni ovog dokumenta.
- Većina tih ljudi živi u nehigijenskim naseljima, a bez vlasničkih papira ne mogu da se prijave na nekoj adresi - objašnjava Danilo Rakić iz NVO "Grupa 484". - U Požarevcu je, na primer, pokrenuta inicijativa da se tim naseljima daju jedinstvene adrese. A romska udruženja garantuju da se ti ljudi zaista nalaze u naseljima.

ZAKON
PROBLEM "nevidljivih" građana, postoji i u okolnim državama, ali je kod nas najdrastičniji, zbog velikog broja izbeglih i interno raseljenih. Hrvatska, na primer, imala je akciju olakšanog upisivanja građana u evidenciju i pojednostavljenog dobijanja osnovnih dokumenata. Ivana Stanković iz "Praksisa" ocenjuje da takve akcije nisu loše, ali oni, ipak, insistiraju na usklađivanju i izmeni zakona.