Nevidljivi državi i zakonu

TEŠKO ih je prebrojati, nemaju adresu, ni matični broj. Procenjuje se da i do 30.000 građana Srbije živi bez lične karte. Mnogi od njih nemaju nijedan dokument, ne zna se ni da su rođeni, niti gde i kako žive. Ostali su nekada i upisani u matične knjige, ali su zaboravili kad i u koju dokumentaciju, ili je ona bila na Kosovu, pa, zajedno sa ljudima, raseljena. Možda izgorela...
Dokazivanje identiteta i dobijanje dokumenata ide mnogo teže nego što se čini na prvi pogled. Pokretanje postupka je komplikovano, skupo i najčešće završi na sudu. Bez dokumenata je, uglavnom, najsiromašnije stanovništvo, pa je za njih to i „papren“ i komplikovan proces.

Procene

- Ne postoji precizan podatak o tome koliko ljudi u našoj zemlji nema lična dokumenta, ali kako je najčešće reč o Romima, procenjuje se da najmanje deset odsto ove populacije nema dokaz o identitetu - rekao nam je Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za populacionu politiku u Ministarstvu rada i socijalne politike. - I tu postoje problemi oko samog procenjivanja, jer po popisu stanovništa, u Srbiji živi oko 108.000 Roma, dok se u stvarnosti kalkuliše sa brojem između 300.000 do čak 800.000 ljudi! Tako, u najboljem slučaju, možemo da verujemo da dokumenta nema 10.000 stanovnika, ali je mnogo verovatnije da ih je bar 30.000.
Problemom registracije i dobijanja ličnih dokumenata najviše se bavi nevladin sektor. Bar pravnim savetima pokušavaju da pomognu ljudima kako bi dobili ličnu kartu. Nedavno su pokrenuti projekti „Socijalne inkluzije i pristupa ljudskim pravima za Rome, Aškalije i Egipćane na zapadnom Balkanu“ i „Borba protiv socijalne isključenosti: Univerzalna registracija rođenja u Srbiji“, čiji nosilac je NVO „Praksis“. Njihovu realizaciju, preko UNICEF-a i UNHCR-a, finansiraće Evropska unija.

Pomoć

- Ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih, pravno gledano, ne postoje, „nevidljivi su“. Oni ne uživaju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, pravo glasa - objašnjava Ivana Stanković iz „Praksisa“. - Zajedničku kampanju sprovodićemo u 20 opština, a u timovima za pomoć biće i ljudi Sekretarijata za romsku nacionalnu strategiju, lokalnih romskih organizacija, opština... Naš cilj je da, informativnim kampanjama, lobiranjem, besplatnom pravnom pomoći i savetovanjem, omogućimo ljudima dobijanje dokumenata i tako smanjimo broj pravno nevidljivih osoba u Srbiji.
Procedura za dobijanje dokumenata je komplikovana. Da bi državi dokazali da postoje, „nevidljivi“ treba da pokrenu upravni postupak naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih, a ukoliko nemaju dokaze o identitetu, da započnu sudski postupak. U praksi, ovi postupci su složeni, dugotrajni i često sa neizvesnim ishodom.
- Teško je da se ti „nevidljivi“ ljudi upišu u knjige jer, osim dva svedoka kojim će potvrditi svoj identitet, moraju da dokažu poreklo svojih roditelja - objašnjava Bojan Anđelković. - Uz sve to, postoji ogroman sukob nadležnosti između opština i sudova, pa niko neće da se prihvati posla. Sve to traži komplikovanu administraciju, vremena, novca, pa mnogi i ne pokušavaju. Neupisane majke rađaju decu van porodilišta, ne prijavljuju ih, a zatim žive bez gotovo ikakvih prava.

Nesigurnost

Ministarstvo je imalo predlog da preduzme veliku akciju na teritoriji cele Republike, u kojoj bi pronašla sve te ljude i pomogla im de se upišu. Političke prilike su to, kaže naš sagovornik, ipak odložile. Tako predlog nije ni stigao pred vladu.
Ovakva situacija nije samo nepodnošljiva za hiljade ljudi koji, bez dokumenata, ne mogu da ostvare osnovna prava. Ona je problem i za državu.
- Država samo dobija nesigurnost, jer prestaje da bude država u kojoj važe jednaka prava za sve - zaključuje Anđelković. - Ne zna ni ko živi na njenoj teritoriji. Uostalom, jedno od pitanja može da bude i šta ako neki punoletni stanovnik, koji nije upisan u matične knjige, počini krivično delo, ubije nekoga? Na sreću, nismo se s time do sada suočavali, ali to nije razlog da o tome ne razmišljamo.

BIZNIS NA TUĐOJ MUCI
POSEBNO težak problem za registraciju jeste što je, za dobijanje lične karte potrebna potvrda o boravištu i prebivalištu - podseća Danilo Rakić. - A ovi ljudi uglavnom žive u nehigijenskim naseljima, nemaju ni pravu adresu. Policija, tako, toleriše prijavljivanje kod rođaka. Mada, neki su na ovoj nesreći napravili biznis. Prijavljivanje na svojoj adresi naplaćuju od 30 do 50 evra. Pa, tako, ima kuća u kojima fiktivno živi i po stotinu ljudi.