Hilandarsko bratstvo proslavilo je svoju krsnu slavu Vavedenje, a značajan jubilej vezan za jednog srpskog monaha obeležen je i ovde, u Srbiji.
Navršilo se 600 godina otkako je monah Lazar Hilandarac osmislio, izradio i postavio veliki mehanički časovnik u moskovskom Kremlju, što je bio ne samo prvi takav časovnik u Rusiji, već se smatrao tehnološkim čudom svoga vremena.
Sat je radio bez prekida punih 217 godina, a njegovim postavljanjem na pročelje dvora velikog kneza u Kremlju izašao je iz "mode" običaj da čovek, budnim posmatranjem Sunca i sunčanika, udarcima čekića označava vreme. Odatle ideja u Srbiji da se jubilej vezan za ovog "černeca" (crnorisca) obeleži nizom svečanosti, koje bi pomogle da delo monaha Lazara dobije dostojan beleg u našoj istoriji.
Ideju su podržali kako naši, tako i ruski kulturni radnici, jer, kako kaže njen promotor, inž. Želimir Stefanović iz Smederevske Palanke, graditelj i obnovitelj mehaničkih časovnika, upravo delo ovog monaha podseća da smo svojevremeno ne samo u kulturi, već i u tehničko-tehnološkom smislu, bili u vrhuncu ondašnjeg sveta.
- Svi se pozivaju na to da smo se mi Srbi služili viljuškama pre mnogih drugih Evropljana, ali, nažalost, niko ne pominje Lazarev časovnik, poslednju reč tehnike onog doba - kaže poznati arhitekta i profesor Akademije SPC za umetnost i konzervaciju Peđa Ristić.
On podseća da Lazar, ipak, nije sve izmislio sam, već je zanatsku veštinu sticao na onome što su ljudi pre njega izmislili. U Prizrenu je svojevremeno boravio slavni polihistor Teodor Metohit, koji je tu pisao i podučavao Euklidove aksiome prenoseći poruku carigradskih univerziteta. Odatle čvrsta pretpostavka da je Lazar takođe bio vrlo učen, jer je u Kremlju napravio model heliocentričnog sistema.
O Lazaru Hilandarcu, monahu koji je posle boja na Kosovu verovatno izbegao u najseverniju pravoslavnu zemlju, svedoči i jedna sačuvana minijatura iz 16. veka, na kojoj je Lazar prikazan kako velikom knezu pokazuje svoje tek svršeno delo. Na minijaturi se jasno očitava brojčanik sa crkvenoslovenskim brojkama az, buki, vjedi...
Vide se i tri tega pored kazaljki koja su pokretala čekiće za otkucavanje četvrtina časova, što je u to vreme bila retkost. U pisanom tekstu, govori se da je jedan od čekića bio u rukama čovekove figure čiji su zamasi označavali pune sate (nešto slično može se videti još u Veneciji).
- Prema sakupljenim podacima iz evropske literature, od oko 950 najpoznatijih časovničara Evrope Lazar je, hronološki gledano, četvrti po redu - kaže Stefanović. Isti časovnik kao Lazarev, inače, videli smo i na zvoniku manastira sv. Đorđa, 60 kilometara južno od Temišvara, koji je 1485. dala da se sagradi vlastelinska porodica Branković. Sat iz Rumunije govori o četvrtom jeziku - slovenskom, pored već postojeća tri na kojima je Jevanđelje bilo napisano.
Obeležavanje 600. godišnjice Lazarevog tehnološkog čuda posebno je pozdravio direktor Ruskog doma u Beogradu, Gleb Višinski, a u proslavi s nizom izložbi, seminara i projekcija uzeli bi učešće i predstavnici Srpske crkve. Tim povodom, na zgradi Akademije SPC juče je otkriven sunčani sat, u spomen na Lazara Crnorisca. Memorijalni časovnik, predstavljen na fresko-prikazu događaja iz 1404. godine, konstruisao je Milutin Tadić, profesor Geografskog fakulteta.

DOŠAO SA SVETE GORE
O Lazaru Hilandarcu postoje tragovi u starim knjigama i zapisima, pa tako u jednom ruskom letopisu iz 16. veka piše: "U leto 6912. (1404) veliki knez (Vasilij Prvi) naumi časnik (časovnik) i postavi ga na svome dvoru kod crkve Sv. Blagovesti... Majstor i umetnik ovoga beše neki monah, koji je došao sa Svete gore, rodom Srbin, po imenu Lazar, a cena ovome beše 150 rubalja..."