UTICAJNE političke partije kosovskih Albanaca – Demokratska partija i Alijansa za budućnost, kao i Vlada Kosmeta osudile su ubistvo bivšeg komandanta rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pukovnika Tahira Zemaja, njegovog sina Enisa i rođaka Hasana Zemaja.
U reagovanjima te dve političke stranke se navodi da su ubistva “neprihvatljiva” i da “štete dobrom imidžu Kosova u svetu”.

KAFANSKI ŽIVOT
Ni posle dva dana od ubistva, policija na Kosovu ne daje nikakve nove pojedinosti o motivima ili počiniocima ubistva. Policija tvrdi da se vodi intenzivna istraga i da do sada niko nije uhapšen.
Tahir Zemaj je kao mladi potporučnik u knjaževački garnizon došao 1972. godine i odmah je postao popularni Toni, koji je onako naočit i komunikativan bio omiljen u društvu. Srpski je govorio odlično i predstavljao se neretko kao Slovenac. Iako je rođen 1951. godine u Gornjim Streocima kod Dečana u porodici koja je negovala šiptarsko-muslimansku tradiciju.
Iz Knjaževca je prebačen u Negotin, gde je uz kafane i kocku brzo zaboravio svoju ženu Elmazu kojom su ga roditelji još kao dete oženili. Tu se venčava sa Slobodankom Travicom.
Tri godine života kako je ona sama tvrdila, u potpuno nemogućem braku. Jedva je izdejstvovala razvod i Tonijev premeštaj za Zaječar.
Tu i počinje njegova vrtoglava vojnička karijera uz pomoć njegovog zemljaka sa akademije Alije Muhadžirija koji ovde polaže za čin generala, Toni postaje njegov prvi zamenik. Ima potpunu zaštitu za svoje kockarske i kafanske bahanalije. Ubrzo se oženio LJiljanom Stanković, pravnicom u zaječarskoj privrednoj komori. Sa njom je dobio dvoje dece. Taj brak je trajao i kada je Toni otišao na Kosovo i tamo kao jedan od čelnih ljudi za teritorijalnu odbranu počeo da brlja sa regrutnom dokumentacijom, oružjem i drogom. Ubrzo je osuđen na dugogodišnju robiju.

NEMAČKI AZIL
Kako je uspeo da dobije vikend iz niškog zatvora ostaje nejasno, ali dolazi u Zaječar zdravi se sa porodicom i beži u Nemačku gde dobija azil. Svoje vojničke veštine primenjuje u Hrvatskoj, a kako je sam rekao u jednom intervjuu za prištinski dnevnik “Koha ditore” povodom priče da ga je kontaktirao haški tribunal, na Kosovo je došao da organizuje svoje dečanske sunarodnike u borbi protiv srpske policije. Tako postaje komandant ozloglašene 125. brigade OVK i komandant za Metohiju u selu Papraćanu, kada je pod njegovom komandom od maja do septembra 1998. godine ubijeno preko 40 Srba.
Glave mu je verovatno i došla izjava da je kontaktiran od strane haškog tribunala i da pred njima nema šta da krije o svom učešću u tim operacijama na Kosovu i Makedoniji. To se verovatno nije svidelo njegovim “saborcima”.

OČEV GREH
Po mišljenju Zaječaraca njegov sin Enes je stradao jer se u pogrešno vreme našao kraj svog kontroverznog oca. Enes je inače osnovnu školu i gimnaziju završio u Zaječaru prošle godine i tek tada ga je otac povukao za Nemačku, a potom i na Kosovo, gde o njegovoj umešanosti sa teroristima nema ni jednog podatka. Kako tvrde njegovi školski drugovi bio je omiljen i komunikativan na oca i svima im je žao zbog prerano prekinutog života zbog očevih grehova.