BIO je sunčan dan. Taj, 12. mart, 2003. godine. Zoran Đinđić je otežano, zbog gipsa u desnoj nozi, prilazio ulaznim vratima Vlade na parkingu zgrade u Nemanjinoj ulici. Tačno u 12 sati i 23 minuta, snajperski metak ga je tu, na pragu, pogodio u srce. Pao je mrak.

Srbija je izgubila premijera.

Nikad se neće saznati, šta je Srbija još izgubila i kako bi danas izgledala da je Đinđić preživeo.

Da je živ, danas bi imao 61 godinu i bio bi u zrelim životnim i političkim godinama.

Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu u republici Bosni i Hercegovini, od oca Dragomira i majke Mile.

Posle Zoranove osnovne škole, porodica Đinđić se seli u Beograd. Otac Dragomir dobio je prekomandu u glavni grad SFRJ, kao oficir Jugoslovenske narodne armije.

Tu je završio Devetu beogradsku gimnaziju. Počeo je da otkriva društvene nauke i da se zaljubljuje u filozofiju. Posle srednje škole, upisao je Filozofski fakultet na Univerzitetu u Beogradu. Paralelno je pohađao i predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije.

Odmah se zainteresovao i za politiku, a za sebe je tada govorio da je „levi anarhista“. Već za vreme studiranja, uporan, polemičan i bez dlake na jeziku, sukobio se Zoran sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.

S grupom istomišljenika Zoran je ubrzo preuzeo rukovodstvo Saveza studenata na Filozofskom fakultetu. Početkom januara 1974. godine, savezi studenata iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, organizovali su studentski skup u Ljubljani koji je trebalo da ukaže na postojanje krize jugoslovenskog društva. Zoran je sa radikalno levih pozicija kritikovao tadašnju komunističku vlast. Pod pritiskom međunarodne javnosti, izbegao je izdržavanje zatvorske kazne

Nakon sukoba sa komunističkim režimom, Đinđić odlazi u Nemačku gde nastavlja studije filozofije kod profesora Jirgena Habermasa u Frankfurtu.

Od 1977. do 1989. boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Na Konstancu je i doktorirao na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.

POLAGANJE VENACA I ŠETNJA ČLANOVI Vlade u utorak u 11 sati obeležiće desetogodišnjicu ubistva Zorana Đinđića polaganjem venaca u Nemanjinoj 11 na mesto na kojem je premijer ubijen. Sat kasnije sa Terazija krenuće „Šetnja za Zorana“, koju ove godine zajedno organizuju Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija. Povorka će se kretati ulicama Kralja Milana i Kneza Miloša do Vlade Srbije, gde će biti položeni venci. Šetnja će potom biti nastavljena prema Novom groblju. Akademija pod nazivom „Zoran Đinđić živi“ biće održana u Sava centru od 17 sati. Na akademiji će, između ostalih, govoriti predsednik DS Dragan Đilas.

Dok se u Nemačkoj rušio Berlinski zid, a kod nas se kuvao građanski rat i sunovrat Jugoslavije, Đinđić se vratio u svoju državu.

Preuzeo je 1989. godine profesorsko mesto na Univerzitetu u Novom Sadu. U to vreme je bio i viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu

U osvit višepartizma u Srbiji, sa još 12 intelektualaca, inicirao je obnavljanje predratne Demokratske stranke, čiji je prvi predsednik bio Dragoljub Mićunović. Zoran je postao predsednik Izvršnog odbora DS i poslanik u prvom višestranačkom sazivu Narodne skupštine Srbije.

Tokom 1994. godine, Đinđić je postao predsednik DS. Predvodio je zajedno sa liderom SPO Vukom Draškovićem opozicionu borbu protim režima Slobodana Miloševića.

Posle tromesečnih demonstracija Koalicije „Zajedno“ zbog „državne“ krađe na lokalnim izborima, Zoran 1997. godine postaje prvi demokratski gradonačelnik Beograda. Ubrzo je smenjen glasovima SPS, SRS i SPO.

Osmislio je i predvodio snažnu kampanju opozicione koalicije DOS. Posle pobede Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima, Đinđić je 25. januara 2001. godine postao prvi demokratski premijer Srbije.

Država se okrenula modernizaciji i izlasku iz višegodišnje izolacije. Zoran je bio motor. Širio je optimizam. Novu viziju zemlje. Vukao. Budio. Trčao ispred svih ostalih. Preskakao po tri stepenika. Išao ispred vremena.

Svetski državnici su mu listom otvarali vrata. Američki nedeljnik „Tajms“ uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Đinđić nije uspeo da pobedi u Srbiji koja je okrenula list. U Srbiji, koja je ušla u sukob sa kriminalnim nasleđem, ratnim zločincima, nerasformiranim specijalnim jedinicama, obaveštajcima i tajnom policijom bivšeg režima..

Zoran je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. U poslednjoj šetnji, i tišini kakva nije zabeležena, ispratilo ga je više stotina hiljada građana.


PRELOMNE GODINE

* 1952. godine, 1. avgusta, rođen u Bosanskom Šamcu

* 1974. diplomirao na Filozofskom fakultetu

* 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstanci

* 1990. bio jedan od osnivača Demokratske stranke

* 1994. u januaru izabran za predsednika DS

* 1997. izabran za gradonačelnika Beograda

* 2000. izabran za šefa izbornog štaba DOS

* 2001. 25. januara postao premijer Srbije

* 2001. odigrao ključnu ulogu u izručenju Miloševića Hagu

* 2003. godine, 12. marta ubijen ispred zgrade Vlade

OSTAO UPAMĆEN PO SVOJIM METAFORAMA

NIKADA SE NE PREDAJ

O SEBI

- Ja sebe ne vidim kao nekog ko vlada, već kao trenera jednog tima koji posle deset godina bez treninga, iznenada treba da igra na svetskom prvenstvu.

Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji, dok intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći cigarete i gunđajući.

VLADA

- Vlada nije plen koji se deli, pa će sada neko da dobije deo od vrata ili buta, pa da ga nosi kući i ispeče.

PROMENE

- Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija - to je zbir svih nas.

PROBLEMI

- Mnogo je prijatnije jesti kolače nego sirovu šargarepu. Ali zdravije je jesti šargarepu, jer je izvor života. Ako samo jedete kolače, umrećete od srčanog udara. Salo koje smo nakupili na mozgu i na društvu poslednjih deset godina 20. veka treba da bude skinuto da bi ponovo proradili mišići.

INTEGRACIJE

- Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vraćanju zemlje u Evropu, ne razmišljajući da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan način postavljene. Naša parola je: postati ravnopravni deo sveta, da naša deca i unuci imaju svoju budućnost kako je ne bi tražili u drugim zemljama.

HAG

- Haški tribunal je kao vremenska prognoza. Pošto ne možete da je promenite, ostaje samo da joj se prilagodite.

PRAVOSUĐE

- Naše sudije, izgleda, još kriminalce tretiraju kao decu iz nesrećnih porodica, pa ih brzo puštaju na slobodu, jer je za njihova dela valjda društvo krivo.

KRIMINAL

- Ne možete da gasite požar a da se ne opečete. Ne možete da suzbijete poplavu, a da se ne pokvasite. Ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom, a da vam ne prete.

RESTITUCIJA

- Od ribe iz akvarijuma možete da napravite riblju čorbu, ali ne možete da vratite ribu iz riblje čorbe u akvarijum.

MOTIVACIJA

- Moto koji me vuče napred je - nikada se ne predaj! Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži.

PRED SMRT

- Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.

- Gledajte u budućnost i srešćemo se vi i ja tamo negde, jer ja imam nameru da još živim u budućnosti.

POLAGANJE VENACA I ŠETNJA

ČLANOVI Vlade u utorak u 11 sati obeležiće desetogodišnjicu ubistva Zorana Đinđića polaganjem venaca u Nemanjinoj 11 na mesto na kojem je premijer ubijen. Sat kasnije sa Terazija krenuće „Šetnja za Zorana“, koju ove godine zajedno organizuju Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija. Povorka će se kretati ulicama Kralja Milana i Kneza Miloša do Vlade Srbije, gde će biti položeni venci. Šetnja će potom biti nastavljena prema Novom groblju. Akademija pod nazivom „Zoran Đinđić živi“ biće održana u Sava centru od 17 sati. Na akademiji će, između ostalih, govoriti predsednik DS Dragan Đilas.


KNJIGE O NJEMU

*Knjiga „Đinđić, lice mladosti“ Dušana Veličkovića („Laguna“) predstavlja zanimljiv kolaž priča, uspomena, osvrta, citata, svedočenja i fotografija nastalih s namerom da osvetle ljudski i državnički lik prvog srpskog demokratski izabranog premijera.

*Knjiga „Bele stranice istorije“ koju je napisao filozof Milorad Belančić („Otkrovenje“), predstavlja prvu ozbiljnu studiju posvećenu filozofskom delu Zorana Đinđića.

*Knjiga „Politika i društvo. Rasprave, članci i eseji“, u izdanju Fondacije „Dr Zoran Đinđić“ i Narodne biblioteke Srbije predstavljena je u ponedeljak. To je četvrti tom edicije „Izabrana dela Zorana Đinđića“.