POŠTO Priština ne pristaje ni da razgovara o ovlašćenjima Zajednice srpskih opština, dijalog Ivice Dačića i Hašima Tačija preti da propadne!

Pred sledeću briselsku rundu koja je zakazana za ponedeljak, pozicije dve strane su najudaljenije od početka pregovora. Zbog ulaska u tu kritičnu fazu, predsednik države Tomislav Nikolić zakazao je za petak sastanak državnog vrha kako bi se još jednom utvrdio stav Srbije, koji je formulisan skupštinskom rezolucijom i platformom za KiM.

Prema saznanjima ”Novosti”, Beograd insistira da Zajednica srpskih opština ima izvršnu vlast u oblasti prosvete, zdravstva, kulture, medija, prirodnih resursa, socijalnih pitanja. Za organe te autonomije, koja bi bila finansijski vezana za Srbiju, raspisivali bi se izbori.

Za Prištinu je sve to neprihvatljivo, jer bi svaki ustupak podrazumevao promenu ”Ustava Kosova” o čemu oni ne žele ni da razmišljaju. Hašim Tači je spreman da prihvati Zajednicu srpskih opština, ali samo kao ljušturu bez sadržaja, ili kao neku vrstu nevladine organizacije. Po njemu, za srpsku zajednicu se ne bi organizovali izbori.

Pored ovih suštinskih razlika, dogovora nema ni oko suda u Kosovskoj Mitrovici, telekominikacija i energetskog sistema.

Premijer Ivica Dačić kaže za ”Novosti” da ni sam ne zna u kom se smeru dalje uopšte mogu voditi razgovori sa Prištinom, jer njeni predstavnici ne žele da razgovaraju o davanju izvršnih ovlašćenja Zajednici srpskih opština.

EŠTONOVA: NE TRAŽIM PRIZNANJE NIKOLIĆU
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je u četvrtak u razgovoru sa predsednikom Slovačke Ivanom Gašparovičem da ne traži i da neće tražiti od predsednika Srbije Tomislava Nikolića da prizna Kosovo. - Situacija sa nezavisnošću Kosova ne može da se vrati nazad i jedino što tražim jeste da se ne ignorišu ljudi na severu Kosova gde se ne živi dobro. Upravo zbog njih, odnos Beograda i Prištine morao bi da se reši. Prvi korak bi trebalo da bude normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Za kosovske Srbe je potrebno stvoriti takav status, da se ne osećaju otrgnuti od društva, nego priznati - rekla je Eštonova.

- Situacija nije nimalo naivna, već je veoma teška. Bićemo izloženi velikim pritiscima i manipulacijama. Srbija je pokazala korektnost i ne znam šta više mi možemo da predložimo, osim da priznamo nezavisnost Kosova i da kažemo ”nama se ništa ne uvažava, radite šta hoćete”. Ali, šta će onda biti sa našim narodom - upitao je Dačić?

Premijer nam je potvrdio da se sa Tačijem slaže samo u jednom - da bi problem paralelizma institucija mogao biti rešen formiranjem zajednica opština.

- Međutim, oni uopšte ne žele da razgovaraju o izvršnim ovlašćenima za tu zajednicu. Pozicija Brisela je za sada neutralna i oni žele da se reši problem. Oni stalno govore da neće Republiku Srpsku, ali nadležnost zajednica opština koje smo predvideli mnogo su niže od nadležnosti RS.

Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić, koji je deo pregovaračkog tima zadužen za telekomunikacije, rekao nam je da ni u toj oblasti nema nikakvih pomaka:

- Pozicije su još potpuno udaljene. Priština insistira na pozivnom broju 383, a mi im nudimo 3815. Nema dogovora ni oko baznih stanica za mobilnu telefoniju jer su one u vlasništvu Srbije kao članice Međunarodne unije za telekomunikacije. Radne grupe pokušavaju na tehničkom nivou da pronađu bilo kakav kompromis ali napretka praktično nema - rekao nam je Ljajić.

Oliver Ivanović, bivši državni sekretar ministarstva za KiM, kaže nam da se ulazi u kritičnu fazu pregovora:

- Suština je da Srbija traži neku vrstu izvršne vlasti za autonomiju sunarodnika, a Tači to ne prihvata jer bi morao da menja ustav za šta nema većinu u parlamentu. Prištini nije cilj da unapredi život nego da u svakoj oblasti načini bar minimalan korak ka priznanju njihove državnosti.

Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Berlinu ocenjuje da je svaki naredni ustupak i Beograda i Prištine, suštinski problematičan za obe strane:

- Dolazi vrlo kompleksna i neizvesna pregovaračka runda. Eventualni kompromis bi mogao da bude da, recimo, Srbi dobiju status kao Nemci u Belgiji. Dakle, da imaju svoj parlament, vladu, obrazovanje, zdravstvo, komunalni sistem, ali da sve to bude u okviru kosovskog zakonodavstva, ali bez priznanja Kosova. Tako bi i jedna i druga strana učinila po neki ustupak.

ŠTA NIJE DOGOVORENO

* Nadležnosti Zajednice srpskih opština

* Način izbora za Zajednicu srpskih opština

* Zakoni i područje za sud u Kosovskoj Mitrovici

* Pozivni telefonski broj za KiM

* Vlasništvo nad baznim stanicama za mobilnu telefoniju

* Vlasništvo nad elektoristemom na severu KiM

* Nivo zaštite za oficire za vezu u Beogradu i Prištini