Dežer: U platformi ima dobrih predloga

PREDSEDNIK Srbije Tomislav Nikolić, kako sam razumeo, podelio je sa ambasadorima radnu verziju platforme za Kosovo. Čekamo da vidimo konačan dokument i tada ćemo izneti svoje komentare. U onome što smo videli postoje neki dobri elementi, koji daju šansu da se krene napred u dijalogu. Međutim, postoje i delovi koji zahtevaju još ”fine” dorade, kako bi bili prihvatljivi za sve strane u procesu.

Ovo, u intervjuu za ”Novosti”, poručuje Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Beogradu. On poručuje da se mora izbeći situacija u kojoj bi jednoj strani ruke bile vezana, a dijalog zapao u ćorsokak. Progres koji je do sada postignut je ohrabrujući i sve treba da ide u tom pravcu, poručuje Dežer.

* Šta sve Srbija treba da uradi kako bi u martu dobila datum za početak pregovora?

- Nastavak puta predviđa dva koraka: izveštaj Evropske komisije u martu i mogući početak pregovora tokom irskog predsedavanja EU, koje se završava 30. juna naredne godine. Do marta se očekuje da bude postignut jasan napredak ka vidljivom i održivom unapređenju odnosa sa Kosovom.

* Hoćemo li se suočiti sa novim uslovima u vezi sa Kosovom narednih meseci?

- Niz pitanja koja treba da se reše su već dobro poznata, kao što je omogućavanje predstavnicima Prištine da učestvuju u regionalnim konferencijama i ugovorima. Zatim, pronalaženje rešenja za električnu energiju i pozivni broj za Kosovo. Važna je i saradnja sa Euleksom, kako bi se omogućilo da može u potpunosti da ostvaruje svoj mandat i sprovodi eventualne istrage, poput one o trgovini ljudskim organima.

* Prema informacijama iz Evropskog saveta, članice EU su prilično podeljene oko brzine napredovanja Srbije ka EU. Mislite li da smo zaslužili više?

- Postoji jasna volja i konsenzus svih 27 država da Srbija ide napred. Ponekad postoje različite analize i percepcije o progresu, ali sve države članice - što se ogleda i u zaključcima Saveta - bile su zadovoljne uloženim naporima i odale su priznanje Srbiji i vašem rukovodstvu za ono što je učinjeno. Naravno, Savet je istovremeno pozvao Srbiju da ponovo ojača proces reformi u mnogim oblastima, kao što su vladavina prava, nezavisnost institucija i privreda.

* Evropski lideri poručili su da će, od sada, Srbija i Kosovo biti na istom putu. Da li ovo znači da politika ”i Evropa i Kosovo” više nije održiva?

- Ako se osvrnemo unazad, približavanje Beograda i Prištine je oduvek bilo deo agende EU. Hteli smo da vidimo kako Beograd i Priština uspostavljaju odnos koji će im omogućiti da učestvuju u regionalnim skupovima, postižu regionalne sporazume - kao što je CEFTA, Energetska zajednica. To je razlog zašto smo obema stranama ponudili pomoć u pregovorima, koji treba da dovedu do sporazuma koji će biti od koristi za obične ljude i normalizovati situaciju na terenu.

- Veliki je uspeh što je dijalog počeo. Takođe je veoma pozitivno što je zaključen značajan broj praktičnih i važnih sporazuma, kao što su oni o matičnim knjigama, katastru, priznavanju diploma i, naravno, o slobodi kretanja robe i ljudi.

* Od Srbije se traži i povlačenje iz institucija na severu, što naša Vlada odbija kao neprihvatljiv zahtev...

- Značajan broj novih sporazuma je postignut, o IBM protokolu, razmeni oficira za vezu, kako bi se omogućili direktni razgovori i ubrzalo rešavanje problema, poboljšala transparentnost i protok finansijskih sredstava ka Kosovu. Zaštita verskih i kulturnih objekata je ojačana. Sada pažnju treba usmeriti, pre svega, na situaciju na severu Kosova.

* Srbi sa severa kritikuju vladu da je pristajanjem na sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, uspostavila granicu između Srbije i Kosova...

- Na prelazima na administrativnoj liniji godinama su se dešavale ozbiljne zloupotrebe - izbegavanje plaćanja PDV i slična nedela. U interesu Srbije je da uspostavi neku vrstu kontrole i monitoringa na prelazima, kako bi se poštovali zakoni i procedure.

* EU kaže da je menjanje granica na Balkanu neprihvatljivo i protivi se podeli Kosova. Zašto?

- Za EU je važna stabilnosti u regionu zapadnog Balkana i sve što stvara tenzije i nestabilnost treba izbegavati. Povlačenje granica duž etničkih linija nije u skladu sa evropskim vrednostima, i u suprotnosti je sa težnjama da se uspostavi sloboda kretanja i obezbedi poštovanje prava manjina.

* Brisel konstantno ponavlja da, u ovoj fazi integracija, ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Međutim, hoće li to biti uslov za članstvo u EU?

- Jasno je da pet zemalja članica, iz različitih razloga, ne priznaju Kosovo, zbog čega je pozicija EU da bude statusno neutralna. Ono što je za nas važno jeste da se odnosi normalizuju, što znači da i Srbija i Kosovo imaju istinsku evropsku perspektivu i da se neće međusobno blokirati u ovom procesu.

* Beograd zamera Briselu na politici ”dvostrukih aršina”. Koliko ovakav odnos EU prema Srbiji usporava proces integracija?

- Ne prestaje da me iznenađuje mašta ”teoretičara zavera” na zapadnom Balkanu. Ne postoje dvostruki standardi, već je samo pitanje šta u određenom trenutku iskoči u fokus javnosti. Ako se osvrnemo na izveštaje o napretku nekoliko godina unazad, Kosovo je uvek bilo tu. Kao i saradnja sa Haškim tribunalom. A ovo su samo osnovni politički kriterijumi. Ako pogledate ostatak izveštaja o napretku, videćete da je više od 80 odsto posvećeno unutrašnjim reformama. A to je retko bilo u centru pažnje.

BILO JE ZLOČINA U ”OLUJI”

* DA li se slažete sa srpskim zvaničnicima da su poslednje oslobađajuće presude Haškog tribunala ponovo podigle tenzije između suseda na Balkanu i da loše utiču na proces pomirenja?

- Jasno je da su tokom rata, uključujući i ”Oluju”, činjeni zločini, kuće uništavane, a ljudi proterani. Razumem da su mnogi bili pomalo razočarani nedavnom presudom Haškog tribunala. Iz ovoga treba naučiti lekciju da je potrebno obezbediti dovoljno čvrstih dokaza i zaštitu svedoka.