Fransoa Gzavije Denio: Vlada zna šta je čeka

SRBIJA, u principu, može očekivati da krajem godine dobije datum za početak pregovora. Ali, nova vlada bi trebalo što pre da počne da radi na ispunjavanju uslova koji bi omogućili Evropskom savetu da donese takvu odluku - poručuje u intervjuu za "Novosti" ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Gzavije Denio.

On kaže da će Francuska i u narednom periodu pomagati Srbiji u ubrzanju evropskih integracija onako kako je to činila do sada: podržavajući napredovanje ka EU, na političkom, a srpsku administraciju na tehničkom nivou, kako bi se što bolje pripremila za ostvarenje tog cilja.

* Koji će biti ključni preduslovi koje u tom procesu Srbija treba da ispuni?

- Osnovni uslovi su oni koje je Savet ministara EU jasno izneo 5. decembra 2011. Međutim, ne treba izgubiti iz vida druge temelje evropske građevine, kao što su pravna država i tržišna ekonomija.

* Može li činjenica da se vlast u Srbiji promenila da oteža evropski put?

- U trenutku kada vam odgovaram na ovo pitanje, još nema vlade u Srbiji, ali podsećam da su se tri najvažnije stranke u parlamentu izjasnile u prilog pridruživanja Srbije EU. Da bi se napredovalo na tom putu, biće važno šta će učiniti vlada onda kada bude formirana. Što se tiče rezultata u ispunjavanju onoga na šta se Srbija obavezala u odnosu na EU, bavićemo se svakim od njih zasebno.

* Koliko su tačne informacije da je EU ispostavila nove uslove oko Kosova, kako bi Srbija dobila datum za početak pregovora?

- Ako mislite na reči koje se pripisuju slovačkom ministru za inostrane poslove, gospodinu Lajčaku, slovačka ambasada demantovala je te glasine i podsetila da su "neophodni uslovi za početak pregovora Srbije o pridruživanju EU bili jasno i javno definisani od strane EU i mogu se naći u određenim zaključcima Saveta EU".

* Da li će Brisel tražiti priznanje nezavisnosti Kosova?

- Ne. To je, uostalom, već rečeno i ponovljeno u mnogo navrata.

* Tehnički dijalog Beograda i Prištine očigledno nije dao očekivane rezultate, jer dve strane postignute dogovore različito tumače. Da li to obesmišljava svake dalje pregovore?

- Moje viđenje dijaloga između Prištine i Beograda je pozitivnije. Najpre, njegovo odvijanje je samo po sebi dobra stvar. Zatim, dijalog je dao prave rezultate. Protok robe se od tada odvija nesmetano. Slobodno kretanje ljudi je na snazi. Primena dogovora koji su vezani za matične knjige je počela. Postoji dogovor u vezi sa katastrom koji treba da bude implementiran. Čak i što se diploma tiče, u toku prethodne nedelje obavešteni smo da su prve kosovske univerzitetske diplome validirane. To su konkretni rezultati koji se tiču života građana i ne treba potcenjivati napredak koji je do sada učinjen, iako ostaje još da se radi na primeni onoga što je dogovoreno i što će biti jedan od prioriteta nove vlade. Takođe se nadamo da će dijalog uskoro biti obnovljen kako bi se razmotrila dva pitanja koja su još na stolu: struja i telekomunikacije.

* Zašto EU ne zauzme čvršću medijatorsku ulogu u procesu dijaloga?

- Što se tiče načina na koji EU igra posredničku ulogu koja joj je poverena od strane UN, rekao bih da ste nepravedni. Čini mi se da je ona dobro odigrala svoju ulogu. Dokaz za to je da je EU omogućila da se u pregovorima dođe do nivoa koji je Evropskom savetu dozvolio da zaključi da su uslovi da se Srbiji dodeli status zvaničnog kandidata za članstvo u EU - ispunjeni.

* Koliko je realno da se dijalog Beograda i Prištine podigne na politički nivo?

- Podizanje nivoa dijaloga bi bilo, po mom mišljenju, korisno, pre svega kako bi se obezbedilo da postignuti dogovori budu potvrđeni bez odlaganja od strane nadležnih vlasti, kako u Prištini, tako u Beogradu, što nije uvek bio slučaj.

* Šta konkretno EU očekuje od nove Vlade Srbije?

- Ukoliko vlada koja bude formirana želi zaista da napreduje na putu EU, znaće koji napor treba da bude uložen kako u regionalnu saradnju, uključujući tu i dijalog sa Prištinom, tako i u druge suštinske oblasti kao što su efektivni napredak ka tržišnoj ekonomiji, stvarno uspostavljanje vladavine prava i preuzimanje pravnih tekovina EU.

* U kojoj meri je kriza uticala na nivo francuskih investicija u Srbiju?

- Kriza je naravno uticala na nivo investiranja preduzeća svuda, pa tako i u Francuskoj. Ali, uprkos teškoćama, mogu da konstatujem da potencijal Srbije nastavlja da privlači investitore, pošto su u proteklih godinu dana četiri francuska preduzeća, "Šnajder", "Atos", "Mekaplast" i grupa “Dekur” investirala u Srbiju, a da su više njih, među njima i "Mišlen" najavila nove investicije. To predstavlja ukupno 350 miliona evra novih investicija i oko 1.350 novih radnih mesta.

* Možemo li u skorije vreme očekivati dolazak novih kompanija?

- Delegacija asocijacije francuskih preduzeća, MEDEF, dolazi na jesen u Srbiju kako bi se posebno informisala o investicionoj klimi u zemlji. Nadam se da će prve odluke buduće vlade u vezi sa ekonomskom politikom, borbom protiv korupcije ili garantovanjem istih uslova konkurentnosti, delovati ubedljiv