Marković: Za prebege su krive partije

DOK se čekaju konture vlasti na republičkom nivou, lokalni čelnici uveliko kroje vlast po gradovima i opštinama gde god je to moguće. Tako, širom Srbije niču veoma šarene koalicije, sastavljene od dojučerašnjih ljutih rivala. Zbog toga sve glasnije negoduju vrhovi partijskih centrala, organizuju se protesti, pljušte optužbe za prekrajanje izborne volje građana...

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže, za "Novosti", da su mnoga dešavanja na političkoj sceni direktna posledica toga što se u reformi sistema stiglo samo do - pola. To znači da će nova vlada, čije je formiranje još neizvesno, morati da nastavi započeto. Marković, međutim, podseća da su u našoj zemlji mnogi poslovi rađeni pod pritiscima, i to spolja.

* Zašto se zastalo u tim reformama? Ranije ste govorili da nije bilo dovoljno političke volje da se posao završi.

- Uspeli smo u tome da stranke nateramo da se odreknu direktne kontrole svojih odbornika i poslanika. To smo postigli ukidanjem blanko ostavki u republičkom i lokalnim parlamentima. Međutim, i dalje je to depersonalizovan politički sistem koji ne afirmiše kvalitet i odgovornost pojedinaca koji se kandiduju. I zato ovakav sistem ne nudi građanima najbolje ljude.

* Ali baš posle ukidanja blanko ostavki dešava se da pojedinici odlaze u zagrljaj "neprijateljskih" partija.

- Za to su direktno krive stranke i njihovi lideri. Jer, očigledno je da ljudi koje su kandidovali nisu onakvi kakvim su ih predstavljali u javnosti. Svaki lider stranke treba da se zapita koga predlaže za određenu funkciju i da za to bude odgovoran. Međutim, partije bi želele da predlažu kandidate po svom nahođenju, ali da za svaki slučaj imaju njegovu ostavku u svom džepu. Pa, kako to da su - dok su pozivali da se glasa za njihovu listu - lideri pričali kako nude najbolje i najkvalitetnije ljude. To znači da su lagali.

* Znači, stranke su krive što se u političkom životu ponovo pojavljuju prebezi?

- Partije, ali i njihovi lideri, beže od toga da najbolji uđu u politiku. Jer oni umeju da postave veoma nezgodna pitanja na koja vrhovi stranaka često nemaju odgovor. U postojećim stranakama je i dalje veoma malo novih lica. Nema novih ljudi koji bi doneli drugačije ideje i uveli takmičarski sistem prema kojem samo najbolji pobeđuju.

* Šta je pod hitno potrebno promeniti u političkom sistemu?

- Najveći problem je to što ljudi i dalje ne glasaju za ime i prezime, već za političku stranku. A, redni broj na stranačkim listama direktna je posledica pozicioniranja kandidata unutar stranaka, a ne kvaliteta ili poverenja koju predloženi ima među građanima. Drugi veliki problem je Republička izborna komisija, koja nije ni profesionalna ni kompetentna institucija, nego direktna ispostava političkih partija.

* Kada će biti stavljena tačka na promene u izbornom sistemu?

- Te reforme se moraju završiti i to je neminovnost. Ali problem je što se kod nas mnogo toga radi tek pod pritiskom i to spolja.

* Uprkos pričama da treba "protresti" političku scenu i smanjiti broj stranaka, u parlament se ponovo uselilo više od 40 partija...

- To je direktna posledica ovakvog izbornog cenzusa. Onaj kome smeta da u parlamentu bude četrdesetak partija, neka jednostavno predloži da se sadašnji cenzus od pet odsto poveća za koalicije. I to će biti rešenje tog problema.