Đelić: Put će i dalje biti trnovit

DALJI put ka Evropi neće biti ni brz ni lak. I sigurno će biti novih uslovljavanja oko Kosova. Nova vlada mora da otvori što pre pristupne pregovore sa EU, ali i da bude hrabra u domenu ekonomije i finansija.

Ovo u intervjuu za ”Novosti” poručuje Božidar Đelić, bivši potpredsednik Vlade za evropske integracije. On kaže da je status kandidata dokaz da nisu bili u pravu oni koji su tvrdili da je jedini cilj Evrope parčanje Srbije i njeno poniženje.

- Pokazalo se da u odnosu sa EU Srbija istovremeno može da ispoštuje svoje crvene linije oko Kosova i da dođe do zacrtanog cilja. Zbog krize nema volje u Evropi da se ”uvezu” novi problemi, ali postoji interes da Srbija postane uspešna članica.

* Ako je bilo tako teško doći do konsenzusa oko statusa kandidata, šta će se tek dogoditi kada Srbija počne da otvara pregovaračka poglavlja?

- Oni koji su pregovarali u ime Austrije i Švedske rekli su mi da je bilo mnogo momenata kada su hteli da odustanu od svega, i kažu - dosta nam je ponižavanja i uvreda. Poljski premijer mi je priznao da su bili očajni i revoltirani dok su pregovarali zbog cepidlačenja mnogih država u EU, ali i dodao da se članstvom sav trud isplatio.

* Znači, biće još ”Rumunija” na tom putu...

- Nažalost, da. Ali, tu mi nismo izuzetak, evropski put je po prirodi stvari trnovit. Dogovorili smo se u sredu sa Rumunijom oko protokala za manjine, kriza je iza nas. Ne smemo da zaboravimo da nas Rumunija već godinama podržava skoro u svemu. Najbitnije je da se odnos najuticajnijih zemalja prema Srbiji postepeno menja. Nemačka je ove nedelje bila snažno na našoj strani.

* Kada Srbija najranije može da očekuje datum pregovora?

- Pre leta moramo da pokušamo da rešimo dva preostala pitanja sa Prištinom - telekomunikacije i energetiku - jer se time zaokružuje sve ono što je Evropska komisija u mišljenju iz oktobra rekla da je potrebno da bi preporučila početak pregovora. Međutim, iskustvo iz decembra pokazuje da će neke države verovatno hteti da dodaju još neki uslov, najverovatnije u vezi sa Kosovom. Što se ranije deklarišu, crno na belo, utoliko bolje.

* Za deo međunarodne zajednice jedino rešenje kosovskog čvora je da Srbija prizna nezavisnost. Hoće li se iza tih novih uslova zapravo kriti taj zahtev?

- Nećemo priznati Kosovo da bismo ušli u EU. To će, ubeđen sam, biti politika svih budućih vlada. Nema iole ozbiljne političke partije koja je spremna na to. Rešenje treba tražiti u sveobuhvatnom dogovoru koji će pokazati da Beograd i Priština ne unose probleme u EU, naravno, uz očuvanje prava Srba na severu i bez priznavanja Kosova.

* Kako odgovarate na komentare da je status kandidata samo ”titula na papiru”?

- O preporuci evropskih ministara da nam se da kandidatura obavestio me je jedan marokanski ministar dok sam bio u Kazablanki. To pokazuje važnost tog događaja i povezanost sveta. Nema razloga za slavlje. Ali je ovo, ipak, istorijski momenat za našu zemlju. Rejting agencije već ažuriraju, nabolje, izveštaje oko povoljnosti investiranja u Srbiju.

* Opozicija kaže da je kandidatura data kao ”nagrada” demokratskim snagama pred izbore, a da je cena koja je za to plaćena previsoka, tvrdeći da je sporazumom o regionalnim forumima, vlast zapravo uspostavila granicu sa Kosovom?

- U decembru je predsednik Tadić jasno rekao da je od nas traženo da odustanemo od Rezolucije 1244 da bismo dobili status kandidata. Naš odgovor je bio ne, po cenu da kandidature ne bude. Jesmo li sad odustali od rezolucije? Nismo. Međutim, suprotno onome što su hteli neki iz opozicije, nismo zabili glavu u pesak i zavadili se sa onima koji drže ključeve rešenja, već pronašli prihvatljiv kompromis. Optuživali su nas da smo priznali KiM i kada je potpisan SSP. Sve je to prazno političarenje.

* Postoje informacije da se Nemačka sprema da iskoristi sporazum da ubedi pet članica EU koje ne priznaju Kosovo da to učine?

- Nijedna zemlja neće priznati Kosovo zato što smo se dogovorili oko regionalnih foruma i administrativnih prelaza. Naprotiv, ovaj pristup, koji izbegava opštu blokadu, smanjuje pritisak na one koji nisu priznali Kosovo.

* Jeste li se pokajali što ste dali ostavku u decembru?

- Nijednog trenutka. Na stotine ljudi mi je pisalo ili reklo na ulici da podržavaju principijelnost tog gesta. Radio sam na kandidaturi, kroz brojne neformalne kontakte, išao sam dva puta u Brisel na bitne skupove zatvorene za javnost. Ne morate biti u vladi da biste bili od koristi državi. Ali, istina je da se mi, generalno, veoma lako odričemo ljudi. Kao da se u politici oseća olakšanje kada neko ko zna i može mnogo više nije tu.

* Kakvi su vam dalji planovi u politici?

- Proteklih nedelja dosta sam obilazio Srbiju i ono što sam video na terenu sakupiću u jedan ”paket mera” za poboljšanje ekonomske i socijalne situacije, koji će upotpuniti strategiju ”Srbija 2020”, koja je baza izbornog programa DS.

* Da li biste prihvatili funkciju u novoj vladi?

- A kako bi bilo da prvo pitamo građane Srbije oko toga? Iritiraju me oni koji dele fotelje pre nego što je narod rekao svoje. Posle osam godina, kao članu četiri vlade, meni sigurno nije cilj da budem ministar da bih bio ministar. Ostavkom u decembru mislim da sam pokazao da mi pozicija sama po sebi, ne znači ništa. Ako dobijemo poverenje i mandat da se nešto značajno uradi, videćemo.

* A ima li ponuda iz drugih stranaka?

- To ne dolazi u obzir, imam jedan dres, DS, i njemu ću ostati veran.