ČIM je završio sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, premijer Mirko Cvetković preneo je, u intervjuu za ”Novosti”, da Vlada više nema nikakvih sporova sa tom međunarodnom finansijskom organizacijom: dogovoreno je da se prva revizija aranžmana realizuje nakon formiranja nove vlade i rebalansa budžeta.

Uz nastavak tesne saradnje sa MMF, Cvetković najavljuje dalji nastavak borbe protiv krize, pojačanu diplomatsku bitku za kandidaturu u EU, nove poteze za spasavanje srpskih kompanija, održavanje radnih mesta i, na kraju, pobedu vladajuće koalicije na izborima. Premijer nije želeo da komentariše prepucavanja da li Vlada ima većinu i hoće li pokrenuti pitanje smene ministra Srđana Srećkovića, koju traži SPO.

* Šta je konačno dogovoreno sa predstavnicima MMF? Da li je došlo da razilaženja?

- Nemamo nikakav spor sa njima, kako se to u javnosti predstavlja. Postigli smo dogovor da se prva revizija aranžmana sa tom finansijskom institucijom realizuje nakon formiranja nove vlade i usvajanja rebalasa budžeta. Istovremeno, status aranžmana koji Srbija ima sa tom međunarodnom finansijskom institucijom ostaje nepromenjen. Potvrđeno je da će Vlada Srbije nastaviti da sprovodi sve dosadašnje dogovore uključujući nivo deficita i visinu javnog duga.

REFERENDUM NE KOČI KANDIDATURU * Hoće li referendum na severu KiM ugroziti evropski put Srbije?
- Od početka smo imali stav da je referendum potpuno nepotreban i da ne doprinosi stabilizaciji prilika na KiM. Šta više, može da bude štetan za Srbiju u odbrani legitimnih interesa na Kosovu i Metohiji.

* Traži li MMF da precrtamo neke projekte u budžetu?

- Oni ne traže da projekte izbrišemo sada nego kada se formira nova vlada. Do tada, mi faktički nećemo trošiti novac na te projekte, ali oni moraju formalno da postoje.

* Znači, nisu tražili ni da smanjujemo rashode u ovom trenutku, o čemu se danima spekuliše?

- U javnosti je pogrešno prikazano da je smisao ovog susreta da se promeni budžet i da se uskladimo sa ciframa MMF. To nije bilo ni planirano. Ovo je bila tehnička misija koja je pohvalila finansijsku situaciju u 2011. godini i analizu kretanja tokom ove godine. Sredinom godine će misija doći ponovo.

* Kakve su prognoze - da li će privredni rast biti manji nego što je planirano?

- Projekcija privrednog rasta je spuštena na 0,5 odsto, ali to neće imati efekta na sam budžet. U januaru je deficit bio na nivou planiranog, u aprilu ćemo imati novo merenje. Važno je da, uprkos tome što će prihodi biti niži, nećemo povećavati budžetski deficit.

IZBORI NEĆE UGROZITI PRIVREDU ZEMLjE * Kako sprečiti da se ekonomski sistem u Srbiji uruši kad ulazimo u seriju izbora i razne višepartijske ratove koji će da traju celu godinu?
- Ekonomskih posledica neće biti zbog izbora. Naše teškoće uzrokuje ekonomska kriza koja traje i pojačava se. Nevolja je i što će ova zima da ugrozi proizvodnju. Kad je reč o izborima oni će proteći normalno i ne vidim da će bilo šta biti ugroženo. Oni predstavljaju demokratski proces i za njih su obezbeđena sredstva.

* Šta očekujete od nove martovske odluke Brisela o kandidaturi Srbije za članstvo u EU?

- Smatram da Srbija treba da dobije kandidaturu. Uradili smo mnogo. Dobijamo i pozitivne i negative i neutralne signale i verujem da ćemo već krajem februara imati stabilnu procenu da li dobijamo kandidaturu ili ne. U toku su diplomatske aktivnosti koje daju dobre rezultate.

* Kako uopšte doći do kandidature ako se ne postigne dogovor između Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova? Nemačka tvrdo insistira na rešenju...

- Problem Kosova smo nasledili i on ne može da bude rešen preko noći. Srbija ne može da napusti Rezoluciju 1244, i to je jasno rečeno i međunarodnoj zajednici. Za dogovor o regionalnom predstavljanju potrebne su dve strane. Na Evropi je da proceni ko opstruira dogovor, a ko ima konstruktivne predloge. Bila bi planetarna pravda da ne kažnjavaju nas ako Priština opstruira.

* Zašto se rešavanje sudbine ”Jata” ne prepusti novoj vladi nego se sada lansira ideja da srpski privrednici uđu u državnu aviokompaniju?

- Pitanje ”Jata” na stolu je već deset godina. Bilo je više pokušaja da se kompanija privatizuje, angažovani su najbolji savetnici u Evropi i svetu i sve je bilo neuspešno. Moramo da formiramo novi model za ”Jat” ili da ga prepustimo sudbini. Procenili smo da je bolje da budemo proaktivni kad je u pitanju naša aviokompanija bez obzira na to što ulazimo u izbore.

* Jeste li počeli da pregovarate sa privrednicima?

Deluje da je na delu javna licitacija ko će koliko novca da uloži?

- Vlada neće nikoga terati da uđe u posao, ali ne želimo nikoga ni da sprečimo. Suština je da sve uradimo na transparentan način. Jedan od modela je da se formira preduzeće koje bi bilo praktično bez kapitala i onda bi se raspisao javni poziv za njegovu dokapitalizaciju. Ko god želi mogao bi da učestvuje. Na taj način bi svi imali šansu da ulože i da tako postanu suvlasnici.

BANKA MORA DA INTERVENIŠE * Može li pad dinara da utiče na investitore, kredite? - Voleo bih da NBS odgovori na pitanje u vezi sa kursom. Ne postoji višak tražnje na tržištu da bi dinar dnevno padao i za više od procenta. Za ovakve situacije jedini je lek pravovremena i dovoljna intervencija NBS. NBS ne treba da dozvoli da dnevne promene kursa budu jedan ili dva odsto.

* Spekuliše se da proizvodnja u smederevskoj železari mora da stane. Zar nas je ”Ju-Es stil” ostavio bez sirovina kad je napustio zemlju?

- Bilo je sirovina za mesec dana, ali je tehnologija takva da moraju da stižu nove sirovine. Procenjeno je da te sirovine neće stići u martu, a kad se zaustavlja proizvodnja, to mora da se učini organizovano kako bi prošlo bez velikih troškova. Nažalost, plovni put na Dunavu je blokiran i nisu dobre prognoze. Narudžbine sirovina su plaćene ali imamo vremensku nepogodu. Spojilo se više nesrećnih okolnosti odjednom.

* Ima li šanse da se do kraja mandata ove Vlade nađe strateški partner za železeru?

- Aktivno tražimo partnere, trudimo se da taj, nimalo lak posao, završimo za vreme ovog mandata.

* Zašto je doneta odluka da se sada, usred ekonomske krize, dokapitalizuje Komercijalna banka, a što MMF osporava?

- Po ugovoru je predviđeno da se do kraja 2012. godine izvrši dokapitalizacija Komercijalne banke. S druge strane, u periodima krize sve države gledaju prvo da zaštite sebe. Mi gotovo da nemamo nijednu našu banku koja je potekla odavde i koja bi ovde ostala, šta god da se desi na tržištu. Bilo bi dobro da imamo banke čija je sudbina vezana za Srbiju i koje nemaju gde da se povuku.

* Kakva je vaša poruka građanima koji sve više strahuju za svoj posao i egzistenciju?

- Poruka je da zajedno radimo na istom poslu - mukotrpnoj borbi protiv ekonomske krize. Ovo će postepeno da prođe i biće nam bolje. U Srbiji se nije gladovalo ni u mnogo teže vreme.

* Do sada ste vi ocenjivali ministre, a uskoro će građani da ocene Vladu? Po vašoj proceni, kako će vladajuća koalicija proći na izborima?

- Moja je procena da će ova vladajuća koalicija uspeti da formira i novu vladu. To bi bio kontinuitet ozbiljne državne politike.

* Hoćete da kažete da opozicija nema ozbiljnu politiku?

- Namere najveće opozicione stranke, koja pretenduje da dođe na vlast, meni nisu poznate. Mislio sam da se zalažu za evropske integracije pa sam video da nisu glasali ni za jedan evropski zakon. Nisu dovoljne reči da bismo se uverili u nečije namere, nego dela. A ima u opoziciji i ekstremnih stavova da je Evropa promašaj. Politika vladajuće koalicije je, uveren sam, za Srbiju najbolje strateško opredeljenje.


ZAŠTITA ŽIVOTA LjUDI JE NAJVAŽNIJA

* Ima li Vlada procenu kolika će šteta biti od ovog nezapamćenog ledenog talasa koji je potpuno paralisao Srbiju?

- Nemamo još tu kalkulaciju, ali država sve čini da šteta bude što manja. Najvažnije je da se zaštite životi ljudi.

* Ko će snositi troškove zbog odluke da se socijalno najugroženiji oslobode plaćanja februarskog računa za struju?

- Ili EPS ili će to da se prelije na poreske obveznike. Trošak, svakako, neće biti veliki.