Šulc: Većina traži status Srbije

SRBIJA zaslužuje status kandidata u martu, ističe u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti” novoizabrani predsednik Evropskog parlamenta, Nemac Martin Šulc. Šulc ima umereniji stav prema neposrednoj evropskoj budućnosti Srbije od kancelarke Angele Merkel, ali takođe naglašava da se postavljeni uslovi u evropskom integracionom procesu moraju ispuniti.

Šulc, koji je iz vremena dok je bio poslanik ostao upamćen po britkom jeziku, naglašava da će na svojoj funkciji nastaviti da se bori protiv ”politike moći” unutar EU. On je do sada u više navrata kritikovao Nikolu Sarkozija i Angelu Merkel da odluke donose ”zaobilazeći” parlament i druge demokratske institucije Unije.

* Treba li, po vama, Srbija da dobije status kandidata u martu?

- Svakako se nadam tome. Većina u EP veruje da Srbija treba da dobije zvaničan status kandidata na samitu EU u martu. Kao što znate, Evropska komisija je, kao izvršna ruka EU, predložila da Srbija dobije status. Ali konačnu odluku moraju da donesu svi lideri EU jednoglasno. Prerano bi sada bilo spekulisati da li će ta jednoglasnost biti postignuta u martu. Što se mene tiče, ja sam gotovo siguran da će većina u EP dati svoj pristanak i podržati status kandidata za Srbiju.

* Mislite li da je Srbija učinila sasvim dovoljno da više ne trpi ucene?

- S predsednikom Tadićem Srbija je postigla neka spektakularna dostignuća na svom putu ka EU. Uhvatili ste Karadžića, Mladića i Hadžića, koje je optužio sud UN za ratne zločine. Doneli ste rezoluciju o Srebrenici. To nisu bile lake odluke. Ali bolje je odlučno ostaviti duhove prošlosti za sobom i usredsrediti se na budućnost, nego stalno iznova otvarati stare rane. Srbija je, takođe, ostvarila dobar napredak u reformi svog pravosudnog sistema, krećući se ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, boreći se protiv korupcije i ojačavajući vladavinu prava. Sve ove reforme bi trebalo da budu nastavljene bez obzira na planove za članstvo u EU.

* Šta još Srbija sada treba da uradi u ovom kratkom vremenu, do marta, da bi bila sigurna da će dobiti status?

- Srbija može da poveća verovatnoću da će postati kandidat za EU u martu nastavljajući napredak u normalizaciji veza sa Prištinom. Dijalog sa Kosovom je značajan faktor pristupnog puta Srbije. Dve strane treba da razgovaraju o veoma konkretnim pitanjima kao što su priznavanje diploma, energetika, trgovina i telekomunikacije. Beograd i Priština treba, takođe, u potpunosti da primene sporazume već postignute u dijalogu kojem posreduje EU. Želeo bih da urgiram kod obeju strana da izbegnu dalje incidente na granici i da uklone postojeće barikade. Treba da gradimo mostove, a ne zidove.

* Kakva će biti vaša politika prema Srbiji, zapadnom Balkanu i

proširenju?

- Celim srcem podržavam napore koje Srbija i ceo region ulažu na putu ka članstvu u EU. Siguran sam da će istorijski proces okončanja podela u Evropi, koji je započeo ujedinjenjem Nemačke, a nastavio se proširenjem EU na istočnoevropske zemalje 2004. i 2007, biti upotpunjen pristupom zapadnog Balkana. Međutim, sve zemlje kandidati moraju da ispune striktne kriterijume za članstvo u EU. Neće moći drugačije. Kao prvo, da ostvare političke, tzv. kriterijume iz Kopenhagena koji se tiču vladavine prava, demokratskih sloboda, poštovanja manjina i ostalog. Kao drugo, treba usvojiti desetine hiljada stranica evropskog zakonodavstva. Nimalo lak zadatak.

* Hoće li nas, i pored toga, zamor od proširenja usporiti?

- Neću da krijem činjenicu da postoji ”zamor od proširenja” u nekim zemljama EU. Takođe, nije tajna da će glavni prioritet EU sada biti prevazilaženje dužničke krize, što je možda najveći izazov za Uniju u njenoj 50 godina dugoj istoriji. Zbog toga, EU je sada potreban period konsolidacije, pre nego što bude mogla dalje da se širi. Ali odluka da se Hrvatska primi kao nova članica dokaz je da EU ostaje posvećena proširenju, čak i u teškim vremenima.

* Šta mislite, kada ćete u EP konačno dočekati i kolege iz Srbije?

- Na ovom stadijumu, spekulisanje datumima nas neće nigde odvesti. Ono što je važno za Srbiju jeste da se u vezi s njenim članstvom postavlja pitanje ”kada”, a ne ”da li”. Ritam pristupa zavisi od mnogih faktora, pre svega od toga koliko brzo Srbija nastavlja sa političkim reformama i reformama slobodnog tržišta, kao i od njene konstruktivne uloge u regionu. Voleo bih da vidim Srbiju kao članicu EU što je pre moguće, mada se to neće desiti u bliskoj budućnosti.

* Da li je za vas prihvatljiv model ”dve Nemačke” za međusobno rešenje odnosa Srbije i Kosova?

- To nije validno i primereno poređenje. Istorijski, politički i diplomatski kontekst je bio prilično drugačiji. Ono što je važno je da Srbija i Kosovo postepeno normalizuju odnose na pragmatičan način. Postoje mnoga pitanja koja mogu da se reše, bez fokusiranja na velike teme, zasad. Kada jednoga dana sve zemlje zapadnog Balkana budu članice EU, da li će sadašnji nesporazumi mnogo značiti?

* Protivite se autoritativnom načinu odlučivanja u EU. Šta mislite da uradite da bi se EP našao u centru evropskog odlučivanja?

- To je možda jedan od mojih najvažnijih zadataka, da zaustavim sve veće davanje nacionalnog karaktera u stvaranju politike EU. Lisabonski sporazum daje EP dodatna ovlašćenja. Ali neke zemlje članice pokušavaju da zaobiđu EU pod izgovorom da moraju brzo da reaguju zbog dužničke krize. Moju ulogu vidim kao nekog ko štiti interese običnih ljudi. Upravo oni biraju EP i parlament treba njima da služi. EP će obezbediti da se odluke, koje utiču na živote stotina miliona ljudi, donose na transparentan način, a ne u kuloarima Brisela, Berlina ili Pariza.