Praznike odredila politika

POLITIČKI kompromisi koji se sve češće prave u vlasti, preneli su se, čak, i na praznike. Parlament je u ponedeljak usvojio zakon koji uvodi nove dane sećanja, ali su glasovi obezbeđeni tek pošto su se želje svih partija našle na listi svečanosti.

Prva verzija zakona uvodila je Dan primirja u Prvom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Ali, već tokom rasprave poljuljana je jer su ”ligaši” i ”pupsovci” tražili da se ne sećamo samo srpskih žrtava, nego i svih ostalih. LSV je, čak, ukinuo kvorum napustivši salu prilikom glasanja. Demokrate i SPS su, ipak, čvrsto ostali na stanovištu da jedan praznik mora da bude posvećen srpskim žrtvama.

Kad se nije imalo kud - uveden je treći dan sećanja, gde su objedinjene sve ”želje”. Tako će se 22. april obeležavati kao Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida i druge žrtve fašizma. Ipak, predstavnici vlasti tvrde da praznici nisu proizvod nikakvih ustupaka.

- Tražili smo da se sećamo svih žrtava. I to je suština našeg zahteva - kaže poslanik LSV Bojan Kostreš.

I šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija objašnjava da je došlo do ”tehničkih problema prilikom glasanja i da je nesporazum brzo rešen”.

Međutim, istoričari imaju drugačije viđenje. Da je, u najmanju ruku, neobično da Srbija ima dva dana sećanja na žrtve, i da je očigledno u pitanju politički kompromis, misli Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština.

- Čini mi se da se vlast zaletela sa idejom da ukine 22. april kao Dan sećanja na žrtve genocida, koji je poznat i van granica naše zemlje - kaže Nećak. - Dobro je da sada postoji jedan dan u kom će biti objedinjene sve žrtve, ali mi nije jasno zašto se uvodi poseban Dan sećanja na srpske žrtve.

I istoričar Bojan Dimitrijević u ovom rešenju vidi kompromis:

- Postavlja se pitanje da li promovisanjem dva nova praznika spajamo ili delimo srpske i ostale žrtve. Nisam pristalica uvođenja novih istorijskih datuma, jer oni uvek nose političku kontroverzu sadašnjice.