Bez računa prođu milijarde
18. 03. 2013. u 20:58
Zbog sivog i crnog tržišta država ostaje bez četvrtine prihoda, a hiljade radnika bez staža, osiguranja i plata. Gruba računica štete je oko dve milijarde evra, dovoljno da se pokrije prošlogodišnji „minus“
U NjOJ radi najmanje 400.000, a mnogo je verovatnije i 800.000 ljudi. Pretpostavlja se da se u sivoj i crnoj ekonomiji stvori skoro trećina ukupnog srpskog proizvoda. Kako nelojalno tržište ne uspeva da svuda mimoiđe državu, stručnjaci procenjuju da do „kase“ ne stigne oko 25 odsto prihoda. Grubom računicom, na primeru prošlogodišnjeg republičkog budžeta, stiže se do štete od oko dve milijarde evra - dovoljno da se pokrije prošlogodišnji „minus“.
Toliko bi nam prihodi bili veći da su svi plaćali porez na dodatu vrednost, poreze i dohotke na rad, akcize i carine. Istina je i da nema zemlje bez nelojalne konkurencije, ali je prosečna stopa u zemljama Evropske unije oko 19 odsto.
- Mada ne postoje konkretni podaci, zaobilaženje poreza najzastupljenije je u sektoru sitne trgovine, usluga, kao što je razno servisiranje i zanatske delatnosti, u građevinskoj industriji i poljoprivredi - objašnjava Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. - Takozvanu sitnu ekonomiju najteže je ubaciti u finansijski sistem, ali država od nje nije na prevelikom gubitku. Najviše štete imamo od sive privrede u velikim i srednjim firmama, koje ne plaćaju redovno poreze i doprinose.
Najnovije istraživanje USAID o sivoj ekonomiji pokazuje da ako bruto domaći proizvod pada za jedan odsto, očekuje se povećanje neformalne ekonomije za 0,7 do 0,8 odsto. Znači da je samo prošle godine ona u Srbiji ojačala za jedan, a možda i 1,2 odsto.
- Svi kupci učestvuju u sivoj ekonomiji kada ne uzmu fiskalni račun - poručio je Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije manadžera i direktor „Centro štampe“. - Jedan od vidova je plaćanje na crno, a najgore je kada se radnicima uopšte i ne plaća. Siva ekonomija je i prodaja robe iz nelegalnih kanala. Mi godišnje damo osam miliona evra za doprinose i poreze na plate zaposlenih. U Beogradu, s druge strane, postoji preduzeće koje drži sedam kioska, koji rade neprekidno 24 sata dnevno. Zvanično imaju sedam zaposlenih, a malo je neverovatno da svi oni rade neprekidno. Svesni su da inspekcije gledaju kroz prste. Dolazimo u apsurdnu situaciju da naših 4.000 zaposlenih nećemo još dugo moći da zadržimo.
Kada se gleda iz ugla obrazovanja, ukazuju stručnjaci, legalni rad je postao privilegija osoba sa srednjim i visokim obrazovanjem. Od zaposlenih bez ikakve škole, kako pokazuju podaci zvanične statistike, čak 72 odsto radi na crno.
NA PIJACE ŠIROM SRBIJE ROBA ILEGALNIM KANALIMA STIŽE IZ MAĐARSKE, AUSTRIJE, BUGARSKE...
HRANU PONOVO NUDE IZ GEPEKA
SIVA berza u Srbiji ponovo radi punom parom. Tezge na pijacama širom zemlje pune su proizvoda, koji su i upola jeftiniji nego u prodavnicama.
„Milka“ čokolada se može kupiti za 30 dinara manje nego u supermarketu, prašak za veš po 60 dinara nižoj ceni, a jeftinije su i razne mesne prerađevine i testenine. Zbog neplaćanja poreza i ostalih finansijskih dažbina, trgovci na pijacama su tako u prilici da znatno spuste cenu svoje robe.
Na Kalenić pijaci, u Beogradu, građanima se nude slatkiši iz Austrije, šunka iz Mađarske, kozmetika iz Bugarske. Kupci fiskalni račun ne dobijaju, ali zato prolaze dosta jeftinije nego kada pazare u prodavnici. Iznad nekih tezgi može se videti natpis registrovane firme, ali većina preprodavaca svoju robu nabavlja na crno kako je i prodaje.
- Robu donosim uglavnom iz Bugarske i Mađarske, ali nabavljam i na velikim buvljacima u našoj zemlji - priča jedan trgovaca kozmetikom i kućnom hemijom sa Kalenić pijace. - Kada uvozim proizvode iz inostaranstva plaćam carinu, ali pošto nemam papire za firmu, nisam uključen u sistem PDV. Posao nam sigurno ne bi opstao da i državi plaćamo dažbine, jer i ovako jedva izlazimo na kraj sa troškovima nabavke, transporta i zakupa tezge. A džep kupaca je sve plići.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
Đurić završio posetu Izraelu: Započet strateški dijalog i osnovan privredni savet
UČEŠĆEM na promociji izdanja na engleskom jeziku knjige "Ustaška zverstva, zbornik dokumenata (1941-1942)" u Jerusalimu, ministar spoljnih poslova Marko Đurić završio je višednevnu zvaničnu posetu Izraelu tokom koje je započet strateški dijalog dve zemlje i osnovana Srpsko - izraelska privredna komora.
30. 04. 2026. u 23:17
"Pumpa se iz Hrvatske, pametnom dosta!" Još jedan dokaz odakle dolazi podrška blokaderima u rušenju Sbrije (VIDEO)
Na društvenim mrežama pojavio se snimak iz Hrvatske koji je, prema navodima medija, izazvao veliku pažnju i brojne reakcije u javnosti. U pitanju je transparent sa natpisom „studenti pobeđuju“, koji je navodno postavljen u Rovinju.
30. 04. 2026. u 21:58
U Jerusalimu predstavljena knjiga "Ustaška zverstva"; Marko Đurić: Ovo je upozorenje budućim generacijama
IZDANjE na engleskom jeziku knjige "Ustaška zverstva, zbornik dokumenata (1941 - 1942)" predstavljeno je večeras u Jerusalimu, a promociji je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, koji je poručio da ova knjiga predstavlja glas onih koji više ne mogu da govore, kao i svedočanstvo žrtvama i upozorenje budućim generacijama.
30. 04. 2026. u 21:14
Opšta makljaža: Blokaderi nasrnuli na članove SNS u Novom Sadu (VIDEO)
BLOKADERI su u Novom Sadu napali članove SNS-a.
30. 04. 2026. u 21:03
Jovanov uništio Žaklinu i postavio pitanje: "Blokaderi, ko vam je bio deda?"
NAKON što je sin pokojnog akademika Nikole Hajdina, prof. dr Rade Hajdin, zvanično demantovao robinske veze novinarke N1 sa svojom porodicom, Milenko Jovanov, narodni poslanik SNS-a, oštro je reagovao na društvenim mrežama.
30. 04. 2026. u 20:37
Kusur
18.03.2013. 21:11
Ni ja kad kupujem U marketu ili u prodavnici nedobijem kusur uvek zaokruže cenu na štetu kupca ne na njihovu! I kad izračunam kod kuće 50 dinara po računu 5000 Kupaca dnevno! Pa vi izračunajte gospodo Foteljaši
Kao sto rekoh, zaposlite SVE u drzavna/ lokalna preduzeca i time nebi bilo vise rada u sivoj zoni, svi bi imali uplacene doprinose, zarade i regresi bi se isplacivale na vreme, nebi bilo debelog minusa u drzavnoj kasi...
Radim u Skandinaviji. Imao sam inspekciju pre mesec dana. Kad je inspektor cuo da sam stranac, prvo je pitao da li placam porez, pa da vidi radnu vizu, pa ugovor sa firmom za koju radim... Sutradan je trazio podatke iz policije, banke, poreske uprave, firme... Normalno, ja i dalje radim. U pekari u mom kraju za 12 god nisam nikad dobio fiskalni racun. Verujem da na svakom gradilistu ima 70 posto neprijavljenih radnika! Samo visoke kazne za poslodavce resavaju problem, ali to kad budemo imali sud
Pokrenuti reindustrializaciju zemlje,pokrenuti stare fabrike koje su nekad bile jake,a koje imaju i danas perspektivu,kao sto su IMT,IMR,24oktobar,fabriku vagona,modernizujte zelezaru da proizvodi kvalitetniji celik koji se trazi,osnujte razvojnu banku,da daje povoljne kredite srpskim gradovima i opstinama da mogu da pokrenu rekonstrukcije saobracajnica,javnog prevoza,da bi se angazovala domaca operativa i domaca industrija,tako bi Ikarbus,FAP itd.tako bi se siva ekonomija smanjila.
@Djura - Dobar komentar,samo sa čime i kojim sredstvima pokrenuti uništenu privredu,kada oni koji i treba da se brinu za ekonomiju u Srbiji su upravo tu ekonomiju i uništili.Afere,krađe i lopovluk na sve strane a to se ne dešava od juče nego u zadnjih 2 i više decenija.
Komentari (22)