Sve učestalije afere sa hranom, poljoprivrednici krive državu

STRANCI nam poslednjih meseci vraćaju gotovo sve što proizvedemo. Na „crnoj listi“ kvaliteta našlo se naše mleko, kukuruz, pšenica... a sada i jabuke. Stručnjaci smatraju da, sada, na ispit treba staviti tvrdnje da je upravo hrana naš najveći izvozni adut i da će nas poljoprivreda ekonomski preporoditi.

Za sve učestalije afere sa srpskom hranom, poljoprivrednici krive katastrofalnu agrarnu politiku, koju država vodi već niz godina. Njih nimalo ne iznenađuju sve češći problemi sa izvozom namirnica, jer, kako kažu, moralo je negde da „pukne“.

- Već godinama poljoprivrednike niko ne pita za mišljenje kada se odlučuje o bilo čemu u vezi sa agrarom - kaže Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije. - Ono što je još gore, ne obaveštavaju nas kada, recimo, donesu neki nov propis, niti kakva je regulativa u zemljama u koje izvozimo.

Poljoprivrednici kažu da srpski agrar i proizvođači trpe veliku štetu zato što se u Srbiji „ne odvaja žito od kukolja“. Zbog mleka, kukuruza, pšenice, jabuka, i ko zna čega još, prema njihovim rečima, neko mora sistemski da preuzme odgovornost, a ne da cela srpska poljoprivreda bude na stubu srama i na ogromnom finansijkom gubitku.

- Sada ispada i da srpske jabuke nisu dobre - objašnjava Kiš. - A sigurno nije tako! Ozbiljna i odgovorna država morala bi da utvrdi ko je izvezao te sporne jabuke u Rusiju, da li su to uopšte srpski proizvodi i ako jesu, ko ih je proizveo.

Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu predlaže da poljoprivredni stručnjaci moraju na sebe da preuzmu mnogo veću odgovornost za kvalitet onoga što jedemo. I to u vidu specifičnog „obećanja“.

- Potrebno nam je da podignemo moral onih koji odlučuju o kvalitetu hrane - dodaje Ševarlić, inače predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. - Zato nam je neophodna prehrambena zakletva na kraju studiranja Poljoprivrednog fakulteta, po ugledu na Hipokratovu. Stručnjaci moraju da se obavežu da neće dozvoliti da zbog mita ili drugih beneficija, propuste kroz ruke zatrovano seme. Kada je o proizvođačima reč, dobra ideja je stigla iz Valjeva o prehrambenoj obavezi. Paori se obavezuju da na tržište puštaju samo ono što i sami jedu.

Kako objašnjava Ševarlić, mada deluje kao velika cifra, 60.000 tona jabuka koje su vraćene ne može da se poredi sa ukupnim iznosom koji izvozimo.

- Naša hrana nije generalno lošeg kvaliteta, već je to problem pojedinaca, da li sanitarnih inspektora ili proizvođača - kaže Ševarlić. - Prošla proizvodna godina je bila specifična zbog velike suše, ali su posledice morale preventivno da se saniraju. Sušenjem ne bismo dobili ovakve probleme sa kukuruzom, pogotovo onim u zrnu. Moramo da nađemo način da one koji donose pogrešne odluke i puštaju „zatrovane“ proizvode - i sprečimo u tome.

Sve surovija bitka za tržište hrane je, prema mišljenju nekih agroekonomista, glavni uzrok nagle pojave pesticida, metala, i ostalih otrovnih materija u srpskim proizvodima. Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, smatra da je nelojalna konkurencija, koja plasira informacije o zaraženoj hrani krivac što se Srbiji iz izvoza vraća roba.

SRPSKE jabuke sa pesticidima nisu se pre nekoliko dana prvi put pojavile na ruskom tržištu, već je to bio slučaj skoro svake prethodne godine, i to u mnogo većoj količini. Naime, još pre četiri godine, tokom provere je otkriveno devet pošiljki iz naše zemlje sa nedozvoljenom količinom pesticida. Ukupna količina „zatrovanog“ voća bila je 145 tona.

Tokom 2010. godine pesticidi su nađeni u dve tone jabuka, a godinu dana kasnije je bilo otrovne materije u 77 tona...