„Prvi maj“ fabrika koja je stvorila grad

Posle brojnih transformacija i tranzicije, pogone kompanije napušta i poslednjih 827 radnika, koji su se u sistemu “restrukturiranja” izjasnili za socijalni program. Oni će, uz razne vidove otpremnina na biro rada, a prazne zgrade, halu trikotaže i poslovni prostor ostaće da čuva petanaestak portira. Fabrika, na koju su Piroćanci beskrajno ponosni, neće dočekati 55. rođendan - za dva meseca.

Pomešanih osećanja, ili “raspolućeni” kako reče jedan “prvomajac”, ovih dana gotovo svi se sećaju blistave prošlosti, ali i grčevito razmišljaju šta će sa otpremninama, koje se u velikom broju slučajeva kreću između 7.000 i 10.000 evra. Među njima je i predsednik fabričkog sindikata Nenad Jovanović, koji je u fabrici proveo preko 28 godina.

- Zaista ne znam šta ću sa otpremninom. Nije to neki novac da se pokrene biznis. Ipak, i na tom novcu smo zahvalni jer je Vlada Srbije mogla da nas pusti niz vodu - kaže Nikolić.

- Svi smo ponosni na fabriku koja se gasi. U najboljim vremenima radilo je blizu 7.000 radnika u ovim pogonima, ali i u fabrikama u Kosovskoj Mitrovici, Boru, Bujanovcu, Crnoj Travi, Temskoj, Beloj Palanci - priseća se sindikalista.

Mehaničar u fabrici Zoran Cenić, nekadašnji prvotimac Radničkog iz 1974. godine, kada je ovde izgubila i Crvena zvezda sa 4:2 u Kupu Jugoslavije, pita se koliko li je samo kuća u Pirotu napravljeno od prvomajskih plata. Koliko li je dece iškolovano, automobila kupljeno, letovanja, zimovanja, besplatnih knjiga dobijeno. U to vreme fabrički krug su pohodila ekskurzije iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, a posao u “Prvom maju” bio je privilegija.

- Radili smo kao Japanci. Svi koji kažu da se živelo od kredita greše. U voznom parku smo imali preko 30 kamiona, a u maloprodajnoj mreži preko 150 prodavnica od “Triglava do Đevđelije”. Naša odela su nosili Rusi, Nemci, Italijani. Ovde su se šili kompleti sportske opreme za reprezentaciju Jugoslavije u košarci, fudbalu, oprema za Zvezdu.

Sa otpremninom će fabriku napustiti i Jasmina Golubović, kafe kuvarica sa 28 godina staža. Nema ideju šta bi mogla da radi sa otpremninom. Zna samo da “dadeno i kradeno ne traju” i da će nekako morati da se snalazi do penzije.

Inače, u “Prvom maju” je donedavno radilo oko 1.500 radnika. Njih 600 je novi posao našlo kod slovenačko-engelske kompanije “Aha Mura - Prvi maj”, koja je kupila hale konfekcije. Od nepokretne imovine za prodaju je ostala hala “Trikotaže”, hotel “Stadion” i maloprodajna mreža od 35 lokala. Nezvanično, za kupovinu trikotaže su zainteresovani Grci. Novi vlasnici će radnu snagu angažovati isključivo preko ugovora o delu.

IME “Prvog maja” je neraskidivo vezano za Dragana Nikolića, osnivača i dugogodišnjeg direktora, koji nije više među živima. Nikolić je sa desetak pirotskih šnajdera 1958. godine oformio prvi pogon. Lično on je zaslužan za vrtoglav uspon kompanije, koja je po mnogim ekonomistima rodonačelnik srpskog marketinga druge polovine prošlog veka. Zaposlenima u “Prvom maju” tada je na raspolaganju bio dečji vrtić, biblioteka, muzej, umetnička kolekcija od preko 200 slika, statua, fontana, biste, vitraži, kolaži, sportski tereni, izletišta u okolini Pirota.

- Najbolji radnik je zadovoljan radnik. Šta mislite, kako se oseća majka, kad sa radnog mesta u fabrici, može da baci pogled na obližnji vrtić i park i vidi da joj se dete bezbrižno igra - govorio je Nikolić, koga su Piroćanci zvali deda Dragan. Do poslednjeg dana života bio je izuzetno cenjen među sugrađanima, koji su do prošle godine, često mogli da ga vide šeta centrom grada. Nije imao džipove, vile, telesnu pratnju i sve ostalo šta bi, u vreme kad firme masovno proadaju, išlo uz imidž čoveka na takvom mestu.