Stranim bankama sladak profit iz Srbije

I PORED veoma loše ekonomske situacije, besparice i sve teže naplate zajmova, strane banke koje ovde posluju i ne pomišljaju da odu iz Srbije, iako se neke već povlače iz zemalja u našem regionu. Glavni razlog je dobra zarada, mada bankari to ne priznaju, a sa kamatama koje iznose od 25 do 30, pa i 35 odsto, i dalje mogu da zgrnu ekstraprofit na klijentima koje uspeju da nađu.

Ekonomski analitičari pak tvrde da će ovdašnji svetski bankari i u ovoj godini nastaviti da izvlače zaradu u Srbiji i da je prebacuju svojim maticama u inostranstvu. Tokom prošle godine, strane banke su, prema zapadnim analizama, iz Srbije povukle između 1,5 i 3,5 milijardi evra, a iz cele Istočne Evrope čak 55 milijardi evra.

Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukazuje na to da banke iznose svoju zaradu, ali se ne radi o klasičnom iznošenju kapitala koje bi dovelo do potpunog povlačenja pojedinih inostranih banaka sa domaćeg tržišta, već o povraćaju u zemlje porekla kreditnih linija koje su banke-matice dale filijalama i firmama u našoj zemlji. Razlozi zbog kojih matice međunarodnih banaka, čije su filijale prisutne i u našoj zemlji povlače sredstva, leže i u stanju naše privrede ali i u ekonomskoj situaciji zemalja iz kojih potiču osnivači.

Inače, prema dostupnim podacima, za devet meseci prošle godine banke su zaradile 12 milijardi dinara, ali to je upola manje nego u istom periodu godinu dana ranije. Dobitak je imalo 19 banaka, u iznosu od 29,8 milijardi dinara. Naravno, neke od banaka-stranaca poslovale su i sa gubitkom, ali niko ne najavljuje povlačenje čak ni kao mogućnost. A, profesor Živanović ukazuje:

- Investirana sredstva u srpskoj privredi i kod stanovništva vezana su, kroz kreditne aranžmane, na duže rokove i nisu baš perfektno likvidna, pa samim tim je potrebno vreme za njihovo povlačenje. Takođe, efektivne kamatne stope na kredite i hartije od vrednosti nose stopu prinosa koja je viša od stope koju je moguće ostvariti u zemljama maticama. Realan prinos na državne hartije od vrednosti je u poslednjih dve godine iznosio pet do šest odsto. Kamatne stope na kredite privredi i stanovištvu realno su pozitivne u protivvrednosti u evrima i iznose šest do 11 odsto.

Takođe, ovaj profesor ističe da ne treba zanemariti ni prihode koji se ostvaruju kroz razne naknade i provizije (poslovanje sa karticama kod stanovništva, troškovi valutnih konverzija, troškovi održavanja računa, obrada kreditnih zahteva i slično), koje su još značajno više nego na matičnim tržištima.

- Svakako, možda i najvažnije, prisustvo banaka je i strateška odluka koja je najčešće vezana za orijentaciju ulaska države u EU i dostizanje nivoa ekonomske aktivnosti koja vlada u tim zemljama - kaže Živanović. - Prinos na kapital još uvek je pozitivan. Na kraju, ino-banke su dosta i uložile na ovom tržištu, a ovo nije najbolji trenutak za prodaju, jer bi sada verovatno zabeležile negativnu cenu izlaska.