Sve manje štednih knjižica

SVAKI treći Evropljanin nema nikakvog novca "za crne dane", pokazala su najnovija istraživanja. Najmanje štede stanovnici Rumunije, gde pare sa strane ostavlja jedva polovina ispitanih. Jedino su građani Turske i Velike Britanije u poslednjih godinu dana bili u prilici da izdvoje više sredstava nego lane za "ne daj bože".

Na listi štedljivih prvi su građani Luksemburga, gde novac za budućnost ostavlja devet od deset ispitanika, govore podaci ankete, koju je sprovela nemačka agencija TNS. Međutim, južnjaci se nisu baš "proslavili" kada je štednja u pitanju, jer je u Italiji lična štednja smanjena za 52, a u Španiji za 47 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Najzadovoljniji ušteđenom sumom su Holanđani i Nemci, dok bi Česi, Italijani i Španci voleli da imaju mnogo više novca za "crne dane".

U proseku, 49 odsto anketiranih smatra da bi od svoje štednje moglo da "sastavi" tri meseca, dok 47 odsto njih kaže da od sačuvanog novca to nikako ne bi uspelo.

Više od dve trećine ispitanika istaklo je da u prethodnoj godini nije moglo mnogo da troši na hobije, odeću i negu tela, dok se manjak finansija najmanje odrazio na troškove za obrazovanje i zdravljs.

Istraživanje je obuhvatilo 14.000 odraslih u Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Njemačkoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji, Turskoj i Velikoj Britaniji.

I BOGATI SE ŽALE

POLOVINA Austrijanaca, tačnije 52 odsto njih ističe, u najnovijim istraživanjima, da im ostaje mnogo manje para za štednju nego prošle godine, iako se svrastavaju među najbogatije Evropljane, ako se mere mesečne zarade.

Dodatnih 27 odsto tvrdi da ni ove, a ni prošle godine nije moglo ništa uštedeti od svojih primanja, a samo devet odsto Austrijanaca misli da im je ove godine ostalo novca za štednju.