Ekonomija

Trošak kriju sitna slova

M. L. J. - D. I. K.

26. 01. 2013. u 07:55

Među izdacima za komunalije i bankarske usluge i veliki broj dodatnih plaćanja. Na računu za struju 500 dinara ode na takse. Za čišćenje zgrade tri uplatnice

UZ realne cene za struju, komunalije, telefone, bankarske usluge, sa računa nam svakog meseca novac "nestaje" i zbog brojnih skrivenih, nepoznatih troškova. Plaćamo provizije, naknade i razne druge usluge administracije, koje se najčešće ispisuju sitnim slovima. Iako pojediničano ne prelaze veće sume, kada se na kraju meseca svi saberu dostižu i do nekoliko hiljada dinara.

Po "skrivenim" izdacima najpoznatije su banke. Osim što zarađuju od kamata, potrošačima uzmu oko 35 milijardi dinara godišnje od dodatnih usluga.

- Uredno plaćam održavanje računa i sve kartice - kaže Tamara N. iz Beograda.

TRANSPORT - 200 EVRA NEKI bankarski troškovi, pak, "uzmu" i na hiljade dinara. Tako, bezgotovinski prenos novca sa tekućeg računa u jednoj na račun u drugoj banci naplaćuje se i do 20.000 dinara na veće iznose! To dobro znaju oni koji su, u nedelji štednje, želeli da promene banku, pa su novac nosili u torbi, jer su samo tako bili oslobođeni svih troškova.

- Opet, kada god odem do automata ili koristim neku od bankarskih usluga, moram ponovo da dam pare. Za štampanje izvoda o stanju novca naplaćuju mi svaki put po 50 dinara, a izdavanje čekova košta deset dinara po jednom čeku. Kada nešto plaćam na šalterima dajem 150 dinara za proviziju, bez obzira da li uplaćujem 100 ili 10.000 dinara.

Korišćenje platnih kartica ume debelo da košta. Podizanje keša sa "tuđeg" bankomata staje u proseku dva odsto od podignutog iznosa plus 100 dinara fiksno. Što kartica više "sija" (zlatne, platinijumske...), to su provizije veće. Ima banaka koje same klijentima izrade novu, čipovanu karticu, umesto stare klasične, koja još može da se koristi. I to naplate 200 dinara. Ipak, kod kartica je ubedljivo najskuplje - izgubiti ih, jer blokada međunarodno važećih kartica košta minimum hiljadu dinara.

Troškove "sakrivaju" i državna preduzeća. Koliko god se potrošači trude da štede na struji, neke stavke na računu ne mogu da smanje. Tako, za obračunsku snagu fiksno daju mesečno 348 dinara, dok troškovi naknade za merno mesto staju 120 dinara za sve korisnike.

Kod plaćanja komunalija, konfuzija je još veća. Svaki račun je različit, u odnosu na deo grada i usluge koje se naplaćuju. Neki građani za iznošenje smeća daju fiksno 320 dinara, iako njihova zgrada uošte nema mogućnost skladištenja otpada. Za čišćenje se traži oko 150 dinara, da bi im zatim stigla i posebna uplatnica za održavanje zajedničkih prostorija sa isnosom i do 500 dinara mesečno za vojne objekte. Neki na sve to plaćaju i predsedniku kućnog saveta nekoliko stotina preko, da bi sam angažovao spremačicu. Negde održavanje lifta košta 550 dinara. Međutim, kada se lift i pokvari - novac se često skuplja od stana do stana. Na računima su i razne ekološke takse, naknade za održavanje voda...

I račun za mobilni je često teško protumačiti. Umesto da sabiraju sekunde, operateri su odlučili da troškove pričanja "zaokruže" na ceo minut. Tako, na tri razgovora od 15 sekundi, naplatiće puna tri minuta priče.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

trandafilka

13.03.2013. 12:59

( 1 ) ( 0 )

toliko je sve skupo da je prosto neverovatno kako narod izlazi na kraj.izgleda da u srbiji treba 1000 evra mesecno za cetvoroclanu porodicu da bi samo progurala mesec.to sve mogu da plate oni koji imaju dobra i sigurna primanja a sta da rade nezaposleni,penzioneri,studenti,itd.ovi sto su na vlasti pod hitno bi trebalo da nadju resenja barem otvaranje sto vise radnih mesta,smanjivanje poreza,ako se ne nadje neki izlaz bice sve vise gladnih.

( 1 ) ( 0 )