Banke pojele 500 miliona evra

STABILNOST bankarskog sektora u Srbiji plaćaju, uglavnom, građani! Svakom intervencijom kojom država, kroz dokapitalizaciju ili prodaju obveznica, spasava propale banke, praktično zavlači ruku u džep građanima.

Lanjske dokapitalizacije Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine, osnivanje, pa gašenje Nove Agrobanke, koštaju nas gotovo 52 milijarde dinara, ili oko - 500 miliona evra. A sve se čini u cilju spasavanja depozita i imovine. Na to treba dodati i 100 miliona evra koliko je država u 2012. godini izdvojila kako bi zadržala u većinskom vlasništvu uspešnu Komercijalnu banku. Poređenja radi, reč je o sumi kojom bi mogla da se pokrije gotovo polovina planiranog manjka u budžetu Srbije za 2013. godinu, za šta će država takođe morati i da se zajmi. Inače, prvi izdatak u ovoj godini u bankarskom sektoru biće najavljenih 70 miliona evra za spas Razvojne banke Vojvodine.

Agrobanka je prva žrtva među bankama koja je pala zbog nemogućnosti da naplati odobrene kredite. Odlukom prinudne uprave i NBS, ova banka je ugašena u maju prošle godine, a istog dana formirana je Nova Agrobanka, kao banka za posebne namene. Naslednicu je osnovala država sa 85 miliona evra (9,839 milijardi dinara), i to izdavanjem dugoročnih obveznica kao osnivački kapital, dok je Agencija za osiguranje depozita obezbedila još pet miliona evra gotovine.

Ni Nova Agrobanka nije dugo potrajala. Samo nekoliko meseci kasnije, nova vlada odlučuje da imovinu i obaveze ove banke prenese na Poštansku štedionicu. Objašnjenje je bilo da je stanje u Novoj Agrobanci neodrživo, i da je bankrot neminovan.

Tako je Poštanska štedionica preuzela 392,3 miliona evra ukupnih obaveza Nove Agrobanke, od čega je 238,5 miliona evra osiguranih depozita pokriveno - gotovinom iz Agencije za osiguranje depozita. Da bi ovo bilo moguće, morao je da se usvoji, po hitnom postupku, i novi zakon, koji omogućava prenos imovine i obaveza sa problematične na zdravu banku.

Taj zakon biće sad osnova i za rešavanje aktuelnog problema Razvojne banke Vojvodine, gde će se država, kroz obveznice zadužiti 70 miliona evra. Uslovi formiranja Razvojnog fonda Vojvodine, koji prati ovu transakciju, biće poznati čim država usvoji ugovor o njegovom osnivanju, što se očekuje svaki dan.

- Kolika god da je cena koju plaćamo za spas banaka, visoka je ako postoji alternativa - kaže, za "Novosti", profesor Ljubomir Madžar.

- Ako postoji mogućnost da se trošak izbegne, bilo kakava plaćanja su suvišna. Država zaista mora da se potpuno povuče iz bankarskog i finansijskog sistema, gde treba da postoji samo kao tvorac propisa i nadzorni organ. Kao što nije dobar investitor niti privrednik, država nije ni dobar finansijer, pogotovo kod nas, gde političari imaju veću sklonost da koriste finansijski sistem za postizanje političkih ciljeva, koji nisu ujedno i ciljevi građana Srbije.

Još je nepoznanica koja banka će preuzeti imovinu i obaveze Razvojne banke Vojvodine. Sporazumom dve vlade (pokrajinske i republičke) predviđeno je da to bude ona koja ponudi najbolje uslove za prenos 110 miliona evra osiguranih depozita i blizu 100 miliona neosiguranih. Uslov je, naravno, da je na spisku "dobrih banaka".

- Predviđeno je da se za iznos neosiguranih depozita, koji nije pokriven kvalitetnom aktivnom banke, u iznosu od oko 70 miliona evra, emituju petogodišnje obveznice, od kojih će AP Vojvodina emitovati 78,11 odsto, a Republika Srbija preostalih 21,89 odsto - kažu u Ministarstvu finansija i privrede.

Radnici Razvojne banke Vojvodine koji ostanu bez posla prilikom pripajanja imovine i obaveza nekoj drugoj banci biće zbrinuti kroz socijalni program. Kada je Nova Agrobanka pripojena Poštanskoj štedionici, bez posla je ostalo gotovo 500 ljudi. Otpremnine su, u visini od 300 evra po godini staža, obezbeđene iz finansijskih sredstava Nove Agrobanke.

SLEDEĆI NA REDU

JOŠ jedna, Privredna banka Beograd, čeka rasplet svoje sudbine.

Za nju je država predvidela privatizaciju, a rok za dostavljanje izjava o zainteresovanosti mogućih investitora već je produžavan i ističe 15. januara.

Dodatni trošak za bankarski sistem u ovoj godini sigurno će predstavljati formiranje posebne institucije na koju će biti preneti problematični krediti u vrednosti koja dostiže i pet milijardi evra. Detalji ovog posla još su nepoznanica.