Male radnje bliže džepu potrošača

KUPOVINA u hipermarketima u regionu i Evropi je u padu. U susednoj Hrvatskoj čak 50 odsto kupaca odlazi u manju, ciljanu kupovinu od svega nekoliko namirnica, izbegavajući megamarkete. Trgovački lanci se vraćaju u centralne gradske zone, otvaraju se manji marketi i spuštaju cene da bi se lakše podnela ekonomska kriza. I kod nas potrošači pritisnuti manjim mesečnim prihodima, menjaju navike.

Analize u vodećim trgovinskim lancima takođe pokazuju da i kod nas polovina potrošača ređe praktikuje velike kupovine i odlazak u megamarkete i sve više se okreće radnjama „na uglu“.

Građani neophodne dnevne namirnice zbog „plićih“ novčanika sada nabavljaju u prodavnicama u komšiluku ili „usput“ na nekoj uobičajenoj dnevnoj ruti do posla, škole, vrtića sa ciljem da potroše što manje vremena i goriva. S takvim promenama navika trgovci beleže veći broj računa, ali u manjim iznosima pa je danas prosečan račun u nekoj manjoj trgovini oko 200, a u supermarketu i hipermarketu oko 2.000 dinara.

- U svetu je kategorija hipermarketa u padu, ali situacija na domaćem tržištu nije u potpunosti ista - kaže za „Novosti“ Olivera Ćirković, pi-ar iz „Univereksporta“. - Konkretno, beležimo povećanu frekvenciju potrošača, koja amortizuje evidentan pad kupovne moći, odnosno pad prosečne potrošačke korpe. Potrošači sve više obraćaju pažnju na povlastice koje trgovinski lanac nudi, sve više odlaze u planske nabavke.

Ćirkovićeva dodaje da potrošači sve više prepoznaju kao svoj izbor robne marke, koje odnosnom cene i kvaliteta pridobijaju sve više poverenje potrošača. Uz robne marke, u minimarketima sve češće su akcisjke ponude, kada se na sniženju nudi i kafa, salame, pivo, krompir, zelena salata...

- Sve više se smanjuje razlika u ceni između malih i velikih trgovina, što je logična reakcija na besapricu, jer se jedni i drugi prilagođavaju tržišnim uslovima - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Ukupni kapaciteti našeg tržišta neosporno su smanjeni, imajući u vidu smanjen obim potrošnje. To je i jedan od razloga zašto je usporen ulazak stranih trgovinskih lanaca. Oni svakako prave i procene buduće potrošnje, a sadašnji standard naših građana ne obećava mnogo.

Da li je na taj način ugrožen i koncept velikih trgovinskih formata - hipermarketa, gde po broju zaostajemo za evropskim, pa čak i onim u regionalnim metropolama. Bogosavljević kaže da se „nikako ne može govoriti o ugroženosti velikih marketa, bez obzira na ekonomske prilike“.