Uvoz preti našim farmama

SA pravim posledicama prebrze liberalizacije tržišta srpski proizvođači hrane susrešće se već 2014. kada će u našu zemlju proizvodi dolaziti bez ikakvog nameta. Vlada je na poslednjoj sednici usvojila nove carinske tarife i većina poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije će još samo tokom sledeće godine stizati sa opterećenjem.

Stručnjaci tvrde da će srpska proizvodnja hrane biti podstrek razvoja evropske, jer ćemo izvoziti sirovine, a uvoziti gotove proizvode. Da li je srpskim proizvođačima dovoljno godinu dana da sustignu konkurenciju iz Evrope?

- Za to vreme se ni u kom slučaju ne može popraviti konkurentnost domaće proizvodnje, niti otkloniti njene manjkavosti - kaže Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije. - Sa novcem koji se izdvaja za poljoprivredu i sa trenutnim sistemom organizacije proizvodnje, koji podrazumeva vrlo niske subvencije, usitnjena gazdinstva, domaći proizvođači sigurno gube trku sa stranim konkurentima.

Prema rečima profesora agroekonomije dr Miladina Ševarlića najavljeno spuštanje carina ugasiće bar 40 odsto malih proizvođača hrane u Srbiji.

Smanjenje i ukidanje carina na uvoz hrane iz EU, međutim, ne brine nadležne. Kako tvrde u Ministarstvu poljoprivrede “ukidanje carina na uvoz hrane od 2014. godine neće predstavljati problem, ukoliko se naredni period iskoristi za podizanje konkurentnosti srpskih proizvođača”.

- Evropa je Srbiji omogućila bescarinski izvoz još od kraja 2000. godine, što znači da naši privrednici 12 godina uživaju povlašćen tretman na tržištu EU - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Nijedna druga država našim privrednicima nije dala bolje uslove za plasman proizvoda od onih koje je dala EU. “Nula carina” neće postojati za proizvode za koje je tokom pregovora dokazano da su bitni za Srbiju i nakon isteka prelaznog perioda do ulaska u EU, carine će ostati na sve vrste mesa, klanične proizvode, jogurt, voće i povrće.

Kako ističu, ako dođe do značajnih poremećaja odnosno nekontrolisanog uvoza pojedine robe koja ugrožava domaću proizvodnju, Srbija ima pravo da privremeno podigne carine za te proizvode.

Smanjenjem nameta na uvoz iz Evrope, od Nove godine pojedine uvozne namirnice mogle bi da pojeftine za tri do 10 odsto. Potrošači ne veruju u pad cena. Ni uvoznici ni trgovci ne obećavaju pojeftinjenja. Kažu da su njihove marže već sada svedene na minimum, kao i da ih prati nepredvidiv kurs dinara.

I KOSTIMI BEZ TERETA

UKOLIKO trgovci ne nađu drugi izgovor, cene bi mogle da se smanje i u slučaju uvozne odeće. Bez carina su kaputi, ogrtači, vetrovke, kostimi, sakoi, haljine, veš i pidžame. Kako oni pleteni i kukičani, tako i oni od drugih materijala. Isti režim važi i za kupaće kostime i grudnjake. I krzno će se kupovati bez takse.

Kod obuće je malo komplikovanije. Nepromočiva, do gležnja, sa đonom od sirove gume ili kaučuka neće imati carinu. Većina druge obuće imaće opterećenje od četiri odsto. To se odnosi na cipele sa kožnim đonom. Bez carine će biti i patike za tenis, košarku i gimnastiku. Obuća sa licem od veštačkih materijala imaće šest odsto nameta. Bez carine će stizati kape i šeširi, kišobrani, pa i perike, lažne brade i brkovi izrađeni od ljudske kose.