Banke osnivaju fond za rizične

NAMERA NBS da bilanse banaka rastereti loših kredita pretočiće se u osnivanje posebnog, privatnog investicionog fonda. Njegov cilj bio bi upravljanje rizičnim plasmanima i njihovom naplatom.

Ovo za „Novosti“ najavljuje Boško Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije i naglašava da bi osnivački kapital, obezbedile banke koje bi i upravljale njime.

- Nije realno očekivati da bi država u kratkom roku mogla osnovati fond - konstatuje prof. Živanović. - Ona ima relativno nizak kreditni rejting i konstatno visok deficit budžeta, pa nije u prilici da se izlaže dodatnim rizicima koji bi joj se prelili iz bankarskog sektora.

Prema mišljenju prof. Živanovića, u Srbiji je prisutna ozbiljna nesolventnost kako privrede, tako i građana.

- Ovo je već poodmakla faza - zaključuje Živanović. - Privreda je bila u nelikvidnosti, ali je ta dijagnoza karakteristična za poslednji kvartal 2008. i 2009. godinu.

Nivo nenaplativih kredita značajno je, prema proceni profesora Živanovića, veći od 19,9 odsto koliko kaže zvanična statistika. U privredi, on prelazi 25 odsto i posebno je, kako ističe ovaj stručnjak, kritičan u sektorima poljoprivrede gde od banke do banke realno premašuje i 50 odsto. Za građevinarstvo je još teže dati ocenu, imajući u vidu da je najveći deo matičnih firmi „prepakovan“ u firme sa specijalnom namenom kako bi se spasao biznis.

Bankarski sektor u Srbiji, ističe Živanović, ipak nije ugrožen. On je čak, sa oko 17 odsto kapitalne adekvatnosti i obračunatom rezervom za potencijalne gubitke od preko 120 odsto, potpuno stabilan.

- Jedino može doći do pojedinačnih iskakanja, jer će neke banke poslovati sa gubitkom neke sa dobitkom - smatra Živanović. - Pri tom, verujem da su određene banke sa inokapitalom jaki sistemi sa vrlo jeftinim izvorima. Realno je očekivati da one imaju manje loših kredita. Inferiorniji deo stranih banaka ima više neperformansnih kredita od pojedinih državnih banaka jer ga je na to prinudila konkurencija - jednostavno na ovoliki broj klijenata i finansijsko-razvojni potencijal privrede, broj banaka je prevelik, pa je i broj loših kredita logičan. Ishod treba očekivati u njihovom spajanju. Kada su u pitanju inosistemi međusobno će se spajati po nacionalnom ključu u germansko-italijansko-grčkoj trajektoriji.

POREZ NA IZVEŠTAJ

GENERALNI sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izrazio je nezadovoljstvo odlukom Ministarstva finansija da od 1. januara 2013. uvede porez na dodatu vrednost od 20 odsto na izveštaje Kreditnog biroa. Građani će, tako, od Nove godine, ovu uslugu plaćati do 40 dinara više, odnosno umesto 205 - 245 dinara.