Ipak leti “Jat“?

OD osnivanja nove nacionalne avio-kompanije do prvog leta, u idealnim uslovima, može da prođe tri meseca. Ali svaki detalj koji se ispostavi kao sporan zbog komplikovanih i strogih procedura u vazdušnom saobraćaju, može da zaustavi proces na po šest meseci. Zato danas u Srbiji niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko će vremena da protekne dok novi „Jat“ ne poleti.

Prognoze stručnjaka idu od minimum pola godine do minimum oko 20 meseci. I to je jedan od razloga zašto se državi preporučuje da ne kreće u formiranje nove avio-kompanije, već da prvo odluči kakav avio-sabraćaj želi, koje su to destinacije važne za našu zemlju i da u skladu sa tim restrukturira „Jat ervejz“.

- „Jat ervejz“ više cene u svetu nego u Srbiji - kaže za „Novosti“ Predrag Vujović, bivši generalni direktor nacionalne avio-kompanije. - Ta ideja o formiranju nove avio-kompanije, čak i kao ćerke firme „Jata“, nebulozna je. Država mora da odluči šta želi, da postavi takav zadatak menadžmentu, a dugove može da preuzme i od „Jat ervejza“, ne mora da formira novu kompaniju rasterećenu od obaveza stare. Bežanje ka novoj kompaniji je samo dokaz da se ne zna šta se hoće.

Nikakav problem nije da se nova kompanija registruje, dobije svoj PIB, ali pitanje je šta kao novi pravni subjekt može da nasledi od „Jata“. Slotove (vreme sletanja i poletanja) teško, odnosno samo ako postoji dobra volja evropskih aerodroma. Onog trenutka kada se gasi „Jat“, prestaje da važi i njegov slot, koji je „imovina“ vazdušne luke, pa nova kompanija mora da stane u red za dobijanje tih dozvola. Drugo, pitanje je kakve bi uslove na stranim aerodromima novi srpski avio-prevoznik dobio za snabdevanje gorivom, prihvat i otpremu aviona i putnika...

Da bi dobila dozvolu za letenje, nova avio-kompanija mora, prema tvrdnji brojnih stručnjaka, da ispuni gomilu uslova. Mora da zna kakav saobraćaj želi, za koji i aplicira. Svaki avion mora da bude registrovan na ime operatera, a može istovremeno da bude i u vlasnistvu lizing kompanije, onda se obavlja tehnička specifikacija, raspisuje se tender za osiguranje flote, za novu kompaniju su potrebna četiri operativna priručnika, nova kompanija mora da ima licencirano osoblje, upostavlja se sistem kvaliteta, sigurnosti i bezbednosti, za koje su opet potrebni priručnici, koje odobrava Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Bez IOSA izveštaja, nova kompanija ne može da leti van Srbije. Treba dodati i procedure za uvođenje novih „Erbasovih“ aviona čija se nabavka planira...