Ukidanje carina: Cenama preuzimaju rafove

HRANI iz Evrope bez carinskih opterećenja, u Srbiji po cenama niko neće moći da konkuriše. Nema sumnje, uvozne namirnice biće jeftinije od domaćih, a sve to bi moglo da ima užasne posledice i po srpskog seljaka i po našu proizvodnju.

Liberalizacija tržišta i postepeno smanjivanje i ukidanje carina na uvoz iz Evropske unije, ne ide naruku domaćim proizvođačima hrane. Oni imaju još godinu dana da sačuvaju kupce, a ako ne uspeju 2014. će izgubiti srpsko tržište. Preuzeće ga, naime, veliki evropski proizvođači.

Tako od sledeće godine granica neće povećavati cene čokolada, keksa, testenina, sladoleda, mineralnih voda, žestokih pića... koji u našu zemlju ulaze iz Evrope.

- Osnovni problem je što domaći proizvođači nemaju stimulacije kao oni na Zapadu - kaže Ilija Đurić, direktor „Mlintesta“ iz Šida. - Naglo smo se otvorili za druge dobavljače, a praktično nam ne dozvoljavaju izvoz, jer bez podrške i pomoći države to je neizvodljivo.

Ne plašimo se konkurencije, imamo dobru i sirovinu i stručnu radnu snagu, ali teško je porediti se sa nekim ko ima izvozne stimulacije i do 40 odsto, a u tome posebno prednjače Italijani. A kada se sada izbriše carina od 50 odsto, koliko je iznosila za testenine, biće to veliki problem ovoj industriji. Ipak, uspeli bismo nekako da stanemo na noge da su veći uposlenost i standard građana.

U trci sa evropskim takmacima, posebno će biti teško srpskom seljaku. Ne samo da se ne mogu porediti po produktivnosti, već je između njih ogroman jaz i kada je pomoć države u pitanju.

- Produktivnost naših poljoprivrednika nekoliko puta je manja u odnosu na privrednike iz Evropske unije - objašnjava za „Novosti“ Vojislav Stanković, iz Privredne komore Srbije. - To je, pre svega, zbog dosta skromnijih ulaganja države. Subvencije za poljoprivredu su u „zapadnim“ zemljama, kao i u onima u regionu i po nekoliko puta veće nego kod nas, pa će tako domaći poljoprivrednici izgubiti trku sa inostranom konkurencijom.

Pavle Paja Terzić, povrtar iz Begeča, kaže da će otvaranje tržišta Srbije neminovno pogoditi poljoprivrednike.

- Naša proizvodnja je skupa, subvencije su male, pa samim tim ne možemo adekvatno da se nosimo sa konkurencijom - ističe Terzić. - Sami, međutim, bez podrške države, veoma malo možemo da učinimo. Kako, na primer, sami da dovedemo struju do njiva, i da kao energent za sisteme za navodnjavanje, umesto dizela, koristimo 10 puta jeftiniju struju. Dok se ovakvi problemi ne počnu rešavati, mi ćemo teško opstati...

Branko Marović, voćar iz Novog Slankamena, kaže da granice treba otvoriti tek kada poljoprivrednici dobiju iste subvencije kao njihove kolege iz Evrope. Marović očekuje ogromne probleme, jer nema pomoći države, a troškovi proizvodnje su im izuzetno veliki.

- Biće nam veoma teško kada se smanje carine, a još teže kada se carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda sasvim ukinu - navodi Miroslav Katić, iz Stapara, proizvođač mleka i vlasnik farme muznih krava. - Već sada, sa carinama, teško možemo da opstanemo, i da izdržimo konkurenciju uvoznog mleka. Čak i sa ovakvom cenom, jedva da imamo zarade.