STIŽE na vreme i podmiruje većinu potreba. Plaća sve račune, obezbeđuje najmanje tri kvalitetna obroka, a preostane i da se obnovi garderoba i kozmetika. Vodi nas na more i jednom mesečno u pozorište. Ne trpi razbacivanje, ali „ne oseća“ povremene izlaske sa prijateljima. Takva plata bi se u sadašnjim uslovima u Srbiji zvala - idealnom. A morala bi da bude barem 130.000 dinara.

Većina građana o ovakvoj zaradi može samo da mašta. Prosečno se u Srbiji mesečno dobije oko 40.000 dinara, mada mnogobrojni zaposleni „u kovertama“ ne dobiju ni polovinu tog iznosa.

- Moj suprug i ja mesečno donesemo kući oko 50.000 dinara - priča Mirjana S. Beograđanka. - Samo su nam računi oko 15.000 dinara, a sa ostatkom ne možemo ni da se ishranimo. Imamo i dva školarca u kući, koji imaju svoje potrebe. A za mnoge zaposlene smo srećnici, jer nam plata stiže redovno.


SAMO PUSTE ŽELJE U internet-anketi „Večernjih novosti“ čitaoci su odgovarali na pitanje koliko bi vam para trebalo za život. Samo 1,6 odsto misli da je 30.000 dinara dovoljno, a 7,73 odsto veruje da je potrebno bar 50.000 dinara. Petina anketiranih je izjavila da im je neophodno 70.000 dinara, dok bi sa 100.000 dinara bilo zadovoljno 32,46 odsto. A više od 38 odsto anketiranih bi volelo da mesečno može da zaradi više od 100.000 dinara. Ova anketa je, inače, rađena početkom ove godine.

HRANA

U Srbiji se najviše izdvaja za hranu. Čak 44 odsto primanja potroši se za namirnice. I to isključivo za najosnovnije - hleb, mleko, jogurt i jeftinije mesne prerađevine. Potrošnja mesa je u konstantnom padu. U odnosu na Evropljane, građani naše zemlje (od svoje plate) na hranu troše tri puta više.

Prosečna porodica, prema statistici, na raspolaganju ima oko 50.000 dinara. Za hranu „ode“ nešto više od 20.000, a druga stavka koja nam izmami najviše novca su računi. Za njih, prema statistici, dajemo 6.800 dinara. Među najvećim izdacima su i troškovi transporta, a prosečno domaćinstvo mesečno za ove usluge da više od 3.700 dinara.

- Odrekli smo se svega i sve nam je luksuz - kaže Bojan. P., službenik iz Novog Sada. - Samo da bi preživeli. Nisam išao na more nekoliko godina. Ne sećam se kada sam poslednji put izveo ženu u bioskop ili pozorište. Druženje sa prijateljima svelo se isključivo na kućno okupljanje. Brine me, međutim, što smo sada počeli da štedimo i na hrani. Kupujemo samo namirnice po povoljnijim cenama, jer za neki kvalitet para jednostavno nema.

Čak i u komšiluku možemo da se „pohvalimo“ da najviše trošimo za hranu. A odmah iza su izdaci za alkohol, duvan i zdravstvo.

- U Hrvatskoj najveći deo plate ode na troškove stanovanja, komunikacije i obrazovanje - objašnjava Miroslav Zdravković, ekonomista. - Slovenci, uprkos malom broju stanovnika najviše troše na odeću i obuću, nameštaj, ali i kulturu.

Podaci govore da smo u toku prošle godine, po vrednosti potrošnje, na šestom mestu, kada se uzmu u obzir države bivše Jugoslavije.

- Vrednost potrošnje po domaćinstvu u Srbiji je u toku prošle godine iznosila 5.595 evra - dodaje Zdravković. - Na prvom mestu u regionu je Slovenija, gde jedno domaćinstvo godišnje u proseku potroši 17.140 evra. Crnogorska porodica prosečno godišnje potroši 6.680 evra, a manji rasipnici od nas su jedino Makedonci.

Osim realne potrebe za većom platom, zbog sve češćih poskupljenja i troškova života, ljudi u Srbiji, prema mišljenju psihologa imaju, i to u sve većem broju, subjektivni osećaj konstatnog nedostatka para.

- Živimo u veoma trusnom području u društvenom i finansijskom smislu. Gubitak posla i jako teško pronalaženje novog je sve učestalija pojava - objašnjava Vera Kondić, psiholog rada. - Ta materijalna nesigurnost kod ljudi stvara sve veću opsesiju novcem, pa ljudi postaju isfrustrirani i nezasiti.

Poslednjih nekoliko godina, i mi smo, poput zapadnih zemalja, postali potrošačko društvo, gde je sve podređeno neprestanoj kupovini i trošenju novca.

- Mi nemamo tako stabilnu ekonomiju i visok standard kao razvijene zemlje, a način života je jako sličan kao onaj u „dobrostojećim“ državama. - objašnjava Kondić. - Ljudi su tako u stalnom rascepu između primanja i potrošnje i zbog toga ima mesečna plata nikako nije dovoljna za sve potrebe.

BOGATI

Statistika kaže da samo 4,2 odsto zaposlenih ima mesečno do 20.000 dinara, gotovo 36 odsto mesečno zaradi između 20.000 i 45.000 dinara, a 37,8 odsto dobije između 45.001 i 85.000 dinara. Iznad ove granice zarađuje samo 17,6 odsto radnika. Platu ne prima oko 4,4 odsto zaposlenih.

Platu veću od 150.000 dinara prema poslednjim podacima primilo je 36.366 zaposlenih.Verovatno se još poneko uspešno krije od poreske evidencije, ali se građani za koje bi većina reklo da znaju zašta rade - broje u promilima.

A ko prima „savršenu“ platu? Ako se neko pita ko ima najviše šanse da doživi takvu sudbinu, dosadašnje iskustvo pokazuje da su u prednosti muškarci sa visokom stručnom spremom, a pogotovu oni koji žive u prestonici ili njenoj okolini. U Beogradu radi čak 24.013 onih sa „idealnom“ platom. Izgleda da je „debela koverta“ najdalja Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U ovim oblastima dobro plaćenih je svega 2.859.

Najveća je verovatnoća da će ček biti iznad proseka Srbije ako se radi u finansijskom sektoru, mada nije loše ni energetičarima. Bankarski prosek je oko 120.000 dinara. Ko se bavi snabdevanjem gasom i električnom energijom, kaže statistika, u proseku prima 112.000 dinara.

Status bogataša poreznici priznaju onima koji su prošle godine zaradili više od 1,89 miliona dinara, što je oko 158.000 mesečno. Takvih je bilo oko 20.000. Ali najbogatiji među njima su mesečno zarađivali i više od deset miliona dinara mesečno.

I statistika poreznika potvrđuje da je prvi preduslov bogastva - biti muškarac. Među prvih 100 bogataše bilo je svega 14 žena. Većina najbogatijih je iz Beograda, 69 među prvih 100. Papreni ček, međutim, retko ide uz mladost. Među prvih 100 zvaničnih milionera, svega je jedan mlađi od 31 godine. Većina, 91 milioner, starosti je između 31 i 60 godina, a osmoro korača sedmom decenijom života.