SA tržišta Srbije u prvih devet meseci ove godine, zbog brojnih nedostataka, povučeno je razne robe u vrednosti od 495,8 miliona dinara! Tržišni inspektori pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine zbog raznih nepravilnosti i propusta, koji mogu da budu opasni po zdravlje ljudi povukli su iz prometa najviše električnih uređaja. Oni čine više od polovine povučenih proizvoda i vrede 284,7 miliona dinara. Ostatak povučenog čine građevinski materijal, tekstil i obuća.

Kako su potrošači u Srbiji zaštićeni od nebezbednih proizvoda - hrane, igračaka, tehničkih uređaja...? U Evropskoj uniji to je posao RAPEKS-a - sistema obaveštavanja i uzbunjivanja, a kod nas kupci mogu da se informišu samo putem sajtova. Šta po tom pitanju čine naše nadležne institucije? Stiče se utisak da se kontroliše i domaća i uvozna roba. Zbog vakuuma u zakonskoj podeli rada potrošačkih organizacija i inspekcija, gde niko nije odgovoran, građani nikada nisu bili manje zaštićeni.

Kakva su dosadašnja iskustva u potrošačkim organizacijama, kada je reč o nebezbednim proizvodima? Koliko su domaći potrošači zaštićeni od nebezbednih proizvoda?

OD NJIVE DO TRPEZE ZAKONOM o bezbednosti hrane uspostavljen je lanac kontrole od njive do trpeze, kako bi se osigurala bezbednost hrane, a svaki potrošač na tržištu bio siguran da hrana koju konzumira ispunjava sve zahteve zdravstveno-higijenske ispravnosti i da je propisanog kvaliteta, kažu u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Srbije. Od početka godine, tržišni inspektori sproveli su više od 4.000 kontrola velikih trgovinskih lanaca, kako u sedištima, tako i maloprodajnoj mreži širom zemlje. Kontrole su rađene prvenstveno po pitanju primene uredbi o prometu hleba, brašna, ulja i šećera, ali i isticanja cena, valjanosti deklaracija i obeležavanja sniženja cena.

- Evropska unija ima brzi sistem obaveštavanja o proizvodima koji nisu bezbedni (RAPEKS) i zemlja koja je o tome obaveštena dužna je da odmah taj proizvod povuče sa tržišta. To piše i u našem Zakonu o bezbednosti hrane, ali kako mi nismo članice EU, to nije obaveza za nas - kaže Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS.

Vida napominje da kod nas takođe postoji sistem brzog obveštavanja, NEPRO, o nebezbednim proizvodima. Tu, naravno, ništa nije sporno i dobro je za našu državu da i mi imamo tako nešto, međutim ono što nas zabrinjava jeste činjenica da pojedini proizvodi, koji su od strane RAPEKS-a proglašeni nebezbednim kod nas u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu. Takođe, zabrinjavajući je podatak da se prilikom uvoza kontroliše samo 150 proizvoda. Pitanje je, koji su to proizvodi i ko je odredio baš tih 150 proizvoda.

- U CEPS-u do sada nismo imali prijava koji se tiču bezbednosti hrane, već isključivo njenog kvaliteta i odstupanja od onog što je ponuđeno na deklaraciji - dodaje Vera Vida. - Nadamo se da će se i u Srbiji otvoriti, kao što je to u zemljama EU, nezavisni instituti za ispitivanje bezbednosti proizvoda, prvenstveno hrane. „CE“ je znak Evropske unije, znak za bezbedan proizvod, o kojem Evropljani jako vode računa i kupuju samo proizvode koji imaju ovu oznaku.

Za sve što uđe u Srbiju, to jest što se uveze, odgovorna je država, jer ona kontroliše uvoz. Kada roba uđe u prodavnice, ili kada dospe u prodaju, onda je to, kažu u potrošačkim organizacijama, na izvestan način kasno, taj proizvod je neko već kupio i upotrebio.

- Tada nam se najčešće kupci obraćaju i mi obaveštavamo inspekciju, ili potrošače upućujemo na službu kojoj treba da se obrate - dodaje naša sagovornica. - Ako se posumnja da je neki proizvod nebezbedan, potrošačke organizacije mogu da urade uporedna ispitivanja kvaliteta spornih proizvoda.

Vida naglašava da su konzerve tune iz Tajlanda pod robnom markom „lara“ i „iska“, koje se prodaju na rafovima širom Srbije, pune otrovnog histamina. Naročito su opasne za decu i trudnice, jer dovode do ozbiljnih alergijskih reakcija. Sporne konzerve našle su se i na hrvatskom tržištu, ali su ih Hrvati, za razliku od nas, povukli iz prodaje.

- Procenom rizika utvrđeno je da proizvodi predstavljaju opasnost za zdravlje potrošača, a posebno za osobe alergične na histamin, decu i trudnice - objašnjava Vida. - Prekomernim unosom kontaminiranog proizvoda od ribe, konzument se izlaže riziku koji može dovesti i do nastanka akutnih alergijskih reakcija - upozorili su u hrvatskom ministarstvu poljoprivrede.