Od četvrtka smene direktora javnih preduzeća

NA sastanku šefova stranaka koje čine vladajuću većinu, pred sednicu Vlade u četvrtak bi, kako „Novosti“ saznaju, trebalo da bude dogovoreno pitanje čelnih pozicija u javnim preduzećima do izbora direktora na konkursima. Jedna od varijanti koja će biti predložena jeste da postojeće direktore odmah zamene vršioci dužnosti po meri nove vlade.

Postavljeni vršioci dužnosti preduzećima će upravljati dok se konkursi ne okončaju. U „trku“ za fotelje, naravno, mogu da uđu i dosadašnji direktori, ako ispunjavaju sve uslove.

- Sada imamo jedan vrlo nezgodan vakuum. Neki direktori znaju da će biti smenjeni, pa ima i onih koji se i ne pojavljuju na poslu - kaže izvor „Novosti“ iz Nemanjine 11. - Ta preduzeća stoje, ništa se ne radi, a ima slučajeva i da se zapošljavaju novi ljudi. Vlada mora da postavi ekipu sa kojom će raditi i sarađivati.

Pre dve nedelje su zamenjeni čelnici „Telekoma“, „Pošte Srbije“, „Transnafte“ i „Elektromreže Srbije“. U međuvremenu imenovan je i novi direktor Građevinske direkcije Srbije, pa tako umesto Dragana Grujića, kadra DS, ovu firmu vodi Nebojša Šurlan, mašinski inženjer. U Vladi Srbije tvrde da je u pitanju nestranačka ličnost. Kako saznajemo, sledeći na udaru su „Koridori Srbije“. Biće smenjen Mihajlo Mišić, a ova pozicija, po koalicionom sporazumu, pripada Srpskoj naprednoj stranci, koja će predložiti nestranačku ličnost. Kako nezvanično saznajemo, fotelja se „ljulja“ i Dušanu Bajatoviću, direktoru „Srbijagasa“. Za „Železnice Srbije“ i „Jat ervejz“ pominje se više kandidata. Spekuliše se da bi novi direktor „Železnica“ mogao da bude Dragoljub Simonović, naprednjak iz Grocke, a „Jata“ Milutin Popović, koji je doskoro bio predstavnik ove kompanije u Beču. Vladajuće partije imaju načelan dogovor da stručnjake koji će biti imenovani za vršioce dužnosti pronađu i u samim preduzećima. To će biti model za mnoga preduzeća.

Dok stranke pripremaju rešenja za vršioce dužnosti, u ponedeljak je počela javna rasprava o najavljenom Zakonu o javnim preduzećima. On ne zabranjuje članovima političkih stranaka da se kandiduju za prve ljude državnih firmi. To pravo je uskraćeno samo onima koji su se „popeli“ na stranačkoj lestvici, odnosno članovima partijskih organa.

Još važeći zakon o javnim preduzećima izboru direktora posvećuje svega jednu rečenicu - bira ga i razrešava osnivač. Nacrt novog precizira da se kandidat bira na javnom konkursu, da, između ostalog, mora da bude stručnjak u jednoj ili više oblasti iz delatnosti preduzeća. Mora da ima visoko obrazovanje, najmanje master akademske studije, specijalističke akademske ili specijalističke strukovne studije, odnosno da je završio fakultet od najmanje četiri godine i da ima najmanje pet godina radnog iskustva u jednoj ili više oblasti iz delatnosti tog preduzeća.

NADZORNI

PORED direktora, prema nacrtu zakona, javna preduzeća bi imala i nadzorni odbor. I direktor i članovi nadzornog odbora birali bi se na pet godina. Nadzorni odbor bi mogao da ima najmanje tri člana, trećinu članova bi predlagao osnivač, trećinu ministarstvo, odnosno nadležni u lokalnoj samoupravi, a trećina bi bila iz redova zaposlenih.