Stranci: Do nekretnina uz potvrdu

Pravo svojine na nepokretnostima u Srbiji mogu da imaju strani državljani, ali samo iz zemalja sa kojima imamo reciprocitet. Kako su podaci podložni stalnim promenama preporuka je da se pismenim putem podnosi zahtev Ministarstvu pravde radi zvaničnog odgovora da li je moguća overa ugovora ili ne. Dakle, ako se pojavi stranac kao kupac nekretnine prvo mora da se podnese zahtev Ministarstvu pravde za objašnjenje o postojanju uzajamnosti u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima. Taj zahtev reševa se u roku od dan-dva. Na sajtu Ministarstva pravde postoji obrazac zahteva i uplatnica za administrativnu taksu, koja košta 1.510 dinara, kao i spisak zemalja sa kojima imamo reciprocitet.

- Mi smo poslali dopis sudovima i na njemu je bio spisak nekoliko zemalja sa kojima imamo reciprocitet, ali je pitanje kako su sudovi tumačili taj dopis i zašto su za državljane tih zemalja tražili potvrdu Ministarstva - kažu za „Novosti“ u Ministarstvu pravde. - Uočili smo da je broj tih zahteva sada povećan i zato ćemo sudovima uputiti novi dopis sa spiskom od oko tridesetak zemalja, za koje je definitivno utvrđeno da imamo uzajamnost odnosno da naši građani u tim državama imaju pravo da budu vlasnici nekretnina. Kada taj dopis stigne u sudove, overe ugovora će biti moguće bez potvrde Ministarstva. Za državljane onih zemalja, koje nisu na tom spisku pre overe ugovora mora da se podnese zahtev Ministarstvu.

Na spisku zemalja sa kojima imamo uzajamnost su Crna Gora, BiH, Slovenija, dok je za Makedoniju u toku postupak utvrđivanja. Sa Hrvatskom nemamo reciprocitet, pa tako građanin ove susedne zemlje u Srbiji ne može da kupi nepokretnost, kao što ne može ni državljanin Srbije u Hrvatskoj. Uz bivše jugoslovenske republike kao najčešći kupci nekretnina pojavljuju se državljani Austrije i Nemačke i sa tim državama takođe imamo reciprocitet.

OZBILJNI KUPCI

- IMAMO ozbiljne kupce iz Crne Gore, koji pazare nekretnine za svoju decu, koja studiraju u Beogradu i naišli smo na problem u sudovima prilikom overe ugovora, jer su nam tražili potvrde iz Ministarstva pravde - kaže Kaća Lazarević, suvlasnica agencije „Alka“. - To su keš kupci, sa po više od 100.000 evra po nekretnini, koji su dali kaparu, pa se sada plaše da možda Ministarstvo neće dati odobrenje. Do sada se u sudovima nisu tražile potvrde, jer su overivači znali iz kojih zemalja stranci mogu da budu kupci nekretnina u Srbiji.