Svako vraća po 637 evra

NAŠI građani grcaju u dugovima prema bankama, ali su ipak najmanje zaduženi u regionu - 637 evra po stanovniku. Ukupne obaveze građana na osnovu kredita koje su uzeli iznose oko 610 milijardi dinara. Od toga, više od polovine su stambeni zajmovi. To su, ujedno, i jedini krediti koji beleže ozbiljan rast u poslednjih osam meseci, dok svi ostali stagniraju ili su u padu.

Banke ne mogu da plasiraju više kredita, a ni građani da uzmu, jer su plate sve niže, uz to su i neredovne, a nije malo zaposlenih koji ih uopšte i ne primaju. Prosečna zarada iz septembra prošle godine vredela je 379 evra, a danas oko 350 evra. A kako se krediti u velikom obimu vezuju valutnom klauzulom za evre, narod se opreznije zadužuje sa platom koja sve manje vredi u evropskoj moneti. Otuda i ne čudi da je pre godinu dana dug po stanovniku bio 816 evra, a sada 79 evra manje.

- Građanima je sve teže da otplate i stare zajmove uzete u evrima ili švajcarskim francima, pre svega zbog skoka kursa - kaže Goran Nikolić, ekonomista. - A ako se zadužuju, onda uzimaju uglavnom stambene kredite. Jer, tako rešavaju svoj životni problem, odnosno vode se logikom da je bolje otplaćivati svoj stan nego plaćati kiriju gazdama, koja je opet obračunata u evrima. Kratkoročne zajmove uzima samo ko mora, jer su kamate veoma visoke.

Prema podacima Kreditnog biroa, građani su prošlog meseca dugovali za gotovinske zajmove 158,9 milijardi dinara, ili oko 3,3 milijarde dinara više nego u junu. Zato su dug po osnovu potrošačkih zajmova smanjili za oko 700 miliona dinara, a po osnovu kredita za refinansiranje za oko 50 miliona dinara. Stambene pozajmice su zabeležile rast od oko četiri milijarde dinara.

Kašnjenje u otplati kredita polako raste - iznosi 8,4 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan iznos problematičnih kredita građana iznosi 62,2 milijarde dinara.Najznačajnije povećanje docnje duže od 90 dana je kod potrošačkih zajmova - za više od pet odsto.

I to je razlog zbog kojeg banke sve teže odobravaju nove kredite. Plaše se da ih neće naplatiti. Takođe, traže kamate koje nikome ne mogu da budu pristupačne, jer se kreću od 22 do 25 odsto na, primera radi, gotovinske zajmove. Uz to, limit za opterećenje plate ratom i dalje drže na nivou od 60 odsto, iako je Narodna banka Srbije svojom regulativom tu granicu pomerila.