Knežević: Više hrane - mirne cene

DRŽAVA će izdvojiti između 18 i 19 milijardi dinara, odnosno oko 160 do 170 miliona evra za saniranje posledica suše i to je najveća pojedinačna pomoć poljoprivrednicima u prethodnih 25 godina. Štete su velike. Iznose oko 50 odsto jesenjeg roda. Još nemamo tačne procene koliki je ceh suše, ali je suma sigurno ogromna. Uz direktne posledice suše, imaćemo i indirektne, koje će se odraziti i na cene hrane i na izvoz i na standard građana - kaže za “Novosti” Goran Knežević, ministar poljoprivrede.

* Koliko će ovaj novac pomoći poljoprivrednicima?

- Pomoć sigurno neće potpuno da sanira posledice suše. Međutim, novim merama pomoći ćemo poljoprivrednim proizvođačima da zasnuju novu proizvodnju. Planirana su sredstva za regresirano gorivo i subvencije po hektaru. Razmišljamo i o nabavci semena i đubriva, po povoljnijim uslovima za poljoprivrednike. Uredba o regresiranju goriva i subvencijama po hektaru u četvrtak će biti na sednici Vlade, a četiri uredbe o subvencionisanju u stočarstvu biće donete posle rebalansa budžeta.

* Jedan od temelja nove agrarne politike, kako ste najavili, jeste povećanje agrarnog budžeta. Kakve su šanse za to?

- To su bila i predizborna obećanja, a isto je u ekspozeu istakao i premijer. Moramo povećati budžet, jer ulaganja u poljoprivredu se na najbolji mogući način i u najkraćem mogućem roku vraćaju. U tome se slažu svi članovi Vlade. Srbija ima najviše resursa u oblasti poljoprivrede. Prošle godine je budžet iznosio oko 2,4 odsto republičke kase, a u našem planu je da do 2014. stignemo do pet odsto. U 2013. godini, prema projekcijama budžeta koji sada pravimo, stići ćemo do četiri odsto.

* Poljoprivrednici najčešće zameraju zbog nestabilnih uslova poslovanja gazdinstava u Srbiji...

- Da. Svake godine se uslovi menjaju i zato želimo da im napravimo ambijent u kojem će moći da planiraju šta će da proizvode i kako u narednih nekoliko godina. Ovih dana ću formirati radnu grupu za izradu zakona o podsticajima u poljoprivredi, koja će ova pitanja razrešiti za naredne četiri godine. Taj zakon će uskoro ići na javnu raspravu i svi zainteresovani - od proizvođača do potrošača - moći će da iznesu primedbe, kako bismo ga u novembru, uoči donošenja zakona o budžetu, predložili Skupštini na usvajanje.

* Kako ćete stimulisati poljoprivrednike da ulažu u sisteme za navodnjavanje? Ima li zainteresovanih domaćih i stranih investitora?

- U poljoprivredi su investicije posebno važne, jer se klimatski uslovi menjaju. Od umereno kontinentalne zemlje, mi dolazimo već u žarki pojas. Zato su važni zalivni sistemi i navodnjavanje. Država nije u mogućnosti da to finansira, a naša ideja je da stimulišemo poljoprivredne proizvođače i investitore, koji bi ulagali u te sisteme. Na nama je da uradimo dobar plan, a moramo da iskoristimo postojeće resurse. Pre svega kanal Dunav - Tisa - Dunav, koji je neko pametan napravio, a neko dovoljno nepažljiv nije iskoristio njegove mogućnosti i dopustio da bude u ovakvom stanju. Kad iskoristimo resurse koje imamo, putem investicija, pre svega stranih, treba da dovedemo ljude koji će da naprave kvalitetan sistem. Ovih dana smo imali razgovore sa predstavnicima Svetske banke, Holandije, Izraela, čije su firme zainteresovane za te projekte.

* Koliko država može da utiče na cene hrane, koje svakodnevno rastu?

- Našim merama predvideli smo otkup određene količine kukuruza kako bismo intervenisali kod proizvođača stočne hrane. S druge strane povećali smo subvencije. Biće dovoljno kukuruza i soje. Intervenisaćemo da bi prizvođači stočne hrane mogli da ponude prihvatljive cene, tako će stočari imati motiva da dalje gaje stoku. Suša je donela veliku štetu i naši seljaci, da bi preživeli, moraju da povećavaju cene proizvoda. Ali, verujem da ćemo uspeti da merama primirimo poskupljenja hrane.

* Da li u kreiranju agrarne politike učestvuju i poljoprivrednici?

- Nećemo čekati da se problemi pojave, niti ćemo ih sklanjati “ispod tepiha”. Moje prvo službeno putovanje bilo je u Arilje i Ivanjicu, gde sam imao sastanke sa malinarima, a razgovarao sam i sa ratarima. Moj utisak je da su ljudi vrlo razumni i da prihvataju svako argumentovano obrazloženje. Svesni su teške situacije i da država daje maksimum, kao i da ćemo se dogovoriti oko svega. Prethodno Ministarstvo poljoprivrede radilo je na pritiske. Doneli su odluku o subvencionisanju po kilogramu, ali kada su nezadovoljni poljoprivrednici podigli mašine, ministar je promenio sistem subvencionisanja. A ta promena nije praćena zakonskim aktom. Mi smo uspeli da sve uvedemo u zakonske okvire i ispunićemo obećanje koje je dao bivši ministar Petrović. To je ukupno 10,5 milijardi dinara za subvencije po hektaru.

LOKAL NEĆE UZDRMATI VLADU

* Da li previranja u lokalnim samoupravama mogu da ugroze vladajuću koaliciju i rad Vlade?

- Vlast na republičkom nivou je vrlo čvrsta. Postignuti su jasni dogovori između članica koalicije i imamo zajedničke ciljeve. Vide se i prvi rezultati i u poljoprivredi i u borbi protiv korupcije, kao i u stvaranju ambijenta za poslovanje privrede. Očekujemo da će Vlada u punom kapacitetu nastaviti da radi u narednom periodu i da će, bez obzira na politička previranja na lokalu, ostvariti rezultate kakve očekujemo mi u Vladi, ali pre svega građani.

* Kakva je vaša saradnja s drugim ministrima?

- Dosad nisam imao iskustva u radu Vlade. Izuzetno sam zadovoljan saradnjom s kolegama.