Misija MMF stiže dogodine

POZIV je na stolu, ali odgovor kada nam misija Međunarodnog monetarnog fonda dolazi, još ne stiže. Sva je prilika da će Srbija rebalans ovogodišnjeg, ali i nacrt budućeg budžeta raditi bez nadzora misije MMF. Kako "Novosti" saznaju, zasad je neizvesno i da li će delegacija koja je doskora vodila pregovore MMF sa Srbijom ostati u istom sastavu. Izvesno je, međutim, da je tema pregovora potpuno novi aranžman, odnosno da nova vlada neće razgovarati o onome što je ranije dogovarano sa MMF. Ako je za utehu, poznavaoci politike Fonda kažu da je bolje što će se sa pregovorima malo sačekati. Da se, kako kažu, vide prvi, nadaju se, pozitivni rezultati mera fiskalne konsolidacije.

Od poslednjeg dogovora sa MMF, koji nismo uspeli da ispunimo ni početkom ove godine, sada smo još dalje. Preporučeni "minus" u budžetu od 4,25 odsto domaćeg proizvoda davno smo probili. Još u februaru je procenjeno da ćemo ovaj plan premašiti za najmanje jedan procenat. Sada je manjak dogurao do čak sedam odsto BDP. Cilj nove vlade je da ga tokom 2013. spusti na nivo ispod četiri odsto. A u međuvremenu pred MMF ćemo morati sa jakim obećanjima.

- Iz ugla održavanja makroekonomske stabilnosti, sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom je veoma bitan - kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Zato, po meni, nije pitanje da li će biti pregovora sa MMF, već samo kada će to biti. Pregovaraće se sigurno.

Naruku nam nikako ne ide ni nivo duga Srbije. Zakonski limit, 45 odsto svog proizvoda, probili smo već krajem prošle i početkom ove godine. Trenutno smo u kreditu, po metodologiji Ministarstva finanija, 53,4, a po parametrima Narodne banke Srbije, čak 55 odsto BDP. A misija očekuje da javni dug vratimo u zakonske okvire. Makar mi i promenili zakon i dozvolili sebi da se zadužimo i više, iskustvo zemalja u tranziciji pokazuje da dužnička kriza kuca na vrata upravo na nivou od 45 odsto domaćeg proizvoda. Zasad iz nove vlade stiže samo najava novog zaduživanja - 2,2 milijarde evra, doduše, po povoljnijim uslovima.

Nada da ćemo posle izbora brzo izgladiti aranžman sa MMF se zasnivala na planu da ćemo smanjiti subvencije, masu zarada i povećati poreze, pre svega onaj na dobit preduzeća, dohodak građana, porez na imovinu i PDV. Porez na dodatu vrednost nova vlada će povećati kao poslednju meru i to najviše za dva odsto samo gornju stopu. O povećanju oporezovanja imovine, naročito građana, još se ne priča. Jasno je da će država od sledeće godine uzimati više poreza od profitabilnih preduzeća. Kada je reč o masi zarada u javnom sektoru, teško da će se značajno smanjiti. Otpuštanja neće biti, zarade neće biti zamrznute, a jedina mera koja bi mogla donekle da smanji izdatke za plate je plan da se odrede maksimalni iznosi. Efekti svih ovih mera, međutim, osetiće se tek naredne godine.