Lisovolik: Srpska kasa na skeneru

Misija Međunarodnog fonda je spremna da dođe na poziv Vlade Srbije radi nastavka pregovora - kaže u razgovoru za „Novosti“ Bogdan Lisovolik, šef kancelarije ove institucije u Beogradu.

* Šta bi mogla biti polazna tačka pregovora, ako je deficit budžeta već u prva tri meseca godine bio duplo veći od onoga što je dogovoreno sa Fondom?

- Polazna tačka trebalo bi da budu najnovija ekonomska, fiskalna i druga dešavanja i podaci.

* Mislite li da je prethodna vlada pogrešila kada je, nekoliko meseci pred izbore, odlučila da zamrzne aranžman sa Fondom?

- Vlada uvek ima izbor da li želi da teži svojim ekonomskim ciljevima u okviru ili van programa MMF-a. U smislu ekonomskih politika, počevši od decembra prošle godine, pravac fiskalne politike Vlade bio je drugačiji od onog koji je dogovoren sa MMF.

* Da li je moguće do kraja godine vratiti budžetski deficit u ranije dogovoreni okvir od 4,5 odsto BDP? Kako se najbrže može ublažiti taj minus?

- Aktivnosti na tome moraju početi hitno. Što se tiče veličine i načina tog smanjenja, naši stavovi i saveti moraju da sačekaju temeljnu procenu koju će uraditi Misija MMF da bismo mogli da radimo sa vladom u određivanju prioriteta.

* Mogu li se, u kratkom roku, sprovesti budžetske uštede kroz, recimo, smanjenje administracije?

- Moguće uštede od reforme javne administracije moraju se realistično proceniti. Troškovi otpremnina i socijalne zaštite otpuštenih su visoki i trebaju se uzeti u obzir.

* Vidite li zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i povećanje PDV, kao neophodne mere?

- To su neke od ključnih opcija za smanjenje deficita koje bi morale da se procene kao deo paketa koraka. Ipak, preuranjeno je reći koje su mere tog paketa nužne.

* Smatrate li mogućom najavljenu departizaciju javnih preduzeća?

- Departizacija javnih preduzeća i drugih javnih institucija je i važna i izvodljiva. U praksi to donosi veću transparentnost, odgovornost i nezavisnost menadžera. Pre nekoliko godina MMF je radio procenu napretka u ovoj oblasti širom sveta. Zaključak je bio da dobra praksa dobija na značaju, a napredak je bio najveći u nekoliko latinoameričkih zemalja, posebno u Čileu, Kolumbiji i Peruu. Elementi „najbolje prakse“ dobro su poznati, ali će bez snažne političke volje napredak ostati mrtvo slovo na papiru. Primer toga je trenutna situacija sa NBS. Srpskim zakonima je već postavljena jasna osnova za nezavisnost centralne banke. Izostanak punog poštovanja Zakona o Narodnoj banci poslao bi negativan signal o ozbiljnosti napora u depolitizaciji, ne samo u ovoj već i u drugim oblastima.

* Nove vlasti kao razlog za smenu guvernera vide stanje u tri državne banke, posebno u Agrobanci. Priča se i da problemi ovih banaka mogu povući ceo bankarski sistem na ivicu kolapsa...

- Ovi slučajevi su prilično složeni i zaslužuju detaljnu, nepristrasnu analizu. Trebalo bi se odupreti ishitrenim, politički motivisanim osudama. Naš stav je da je NBS generalno dobro obavljala posao supervizora i regulatora bankarskog sektora, u uslovima slabosti bankarskog sektora širom Evrope.

* Procenjujete li da je pad dinara za preko 12 odsto od početka godine dodatno urušio privredu?

- U Srbiji depresijacija ima nekoliko efekata. Pozitivan je uticaj na izvoz i popravljanje tradicionalno negativnog trgovinskog balansa. Ali tu su nepoželjni efekti na inflaciju i finansijsku stabilnost. Ovo drugo zbog značajnog udela dugovanja preduzeća i građana u stranoj valuti. Kombinovani efekat ovih faktora je teško proceniti, naročito na kratak rok. Zasada ne postoje podaci koji ukazuju na to da je nedavni pad dinara uticao na ekonomski rast.

* Mislite li da će nam jesen doneti značajniji rast cena od onoga što je prognozirala NBS?

- Donedavno su inflaciona kretanja i projekcije bili ohrabrujući. Međutim, loše vremenske prilike i posledično slabija žetva ključnih poljoprivrednih kultura u Srbiji i globalno - kombinovano sa visokim udelom hrane u korpi indeksa potrošačkih cena - mogli bi da poguraju inflaciju nagore. Uz to, i slabija fiskalna pozicija doprinosi inflatornim pritiscima. Ove okolnosti su svakako izvan kontrole Narodne banke i privremenog su karaktera, i mi imamo puno poverenje u stručnost i sposobnost centralne banke da se nosi sa ovim problemima.