Koliko su velike rupe u budžetu?

ZA pokriće budžetskih obaveza do kraja godine neophodno je obezbediti, prema poslednjim procenama, više od tri milijarde evra. Da će taj posao biti prilično težak, govori i podatak da je u utorak prodata svega petina ponuđenih, 60 miliona evra vrednih, državnih zapisa, uprkos činjenici da su nosili kamatu od 6,2 odsto i bili indeksirani u evrima.

Profesor ekonomije Ljubomir Madžar u izjavi za „Novosti“ upozorava da, kako raste javni dug, tako nam i opadaju mogućnosti za novo zaduživanje i pogoršavaju se uslovi pod kojima možemo da se zadužimo.

- Taj put ne vodi nikuda, ali valjda se rukovode mišlju: ako će biti sudnji dan, bolje da bude prekosutra, nego odmah danas - zaključuje Madžar.

Prema njegovim rečima, neophodno je rezanje troškova na rashodnoj strani budžeta, iako veruje da Vlada još ni politički ni mentalno nije sazrela za tu meru.

- To će, ipak, morati da dođe na dnevni red, ali zasada će izgleda biti više okrenuti ka zaduživanju, što ne valja - objašnjava Madžar.

I ekonomista Ivan Nikolić za „Novosti“ upozorava da, od tri milijarde evra, koliko nam nedostaje, milijarda odlazi na isplate državnih zapisa koji dospevaju za naplatu do kraja godine.

- Verujem da će investitori zadržati svoje pozicije i dospela sredstva ponovo finansirati u obveznice i zapise Trezora Srbije - kaže Nikolić. - Od preostale dve milijarde evra, jedna odlazi na deficit u budžetu, a druga milijarda na plaćanje glavnice duga po osnovu ranije uzetih kredita. Jedan deo može da se finansira kroz kredite pod povoljnijim uslovima, od, recimo Rusije, dok će drugi deo biti finansiran novom emisijom evrobonda. Čak i kada bi se, po nekom fantastičnom scenariju, za mesec ili dva, deficit budžeta sveo na nulu, opet bi nam bilo potrebno zaduživanje. Teško je izaći iz živog blata u kome se sada nalazimo. Ali, važno je objektivno posmatrati stvari. Vreme je da svi učesnici shvate: i država, i javni sektor, i poverioci, da mora da se deluje složno kako bismo izašli iz ove situacije koja je poprilično teška.

Bankari u Srbiji, posebno oni sa stranim kapitalom, nisu više voljni da finansiraju državu. Majke-banke im, zbog krize u svojim zemljama, uskraćuju novac, ćerke-banke u Srbiji sve manje kupuju državne hartije, a kada to i učine, čim ih naplate, „beže“ u evro, što stvara dodatni pritisak na kurs.

Računica, inače, kaže da kada dinar pada, to povećava udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu i suprotno.

NOVOSTI SAZNAJU - UGOVOREN DOLAZAK MISIJE MMF ZA KRAJ AVGUSTA

NOVE MERE NA STOLU

MISIJA MMF započeće pregovore o nastavku aranžmana sa Srbijom krajem avgusta - saznaju „Novosti“. - Delegaciju Fonda će predvoditi novi šef Misije za Srbiju Zuzana Mugasova.

Očekuje se, kako tvrdi izvor našeg lista, da do tada Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo finansija, pripremi nacrt rebalansa budžeta kao i predlog mogućih mera za finansijsku konsolidaciju, a sve u cilju pripreme državne kase da u narednu godinu uđe spremna za ozbiljniju borbu sa sve većim budžetskim minusom.

Jasno je da dosadašnji sporazum, a koji je zamrznut od februara i koji nije obavezujući, mora biti preimenovan u „stend baj“ aranžman, jer je, prema svim najavama, jasno da će Srbija, uz potpis na sporazum, od Fonda tražiti i mogućnost povlačenja sredstava.

Sporazum sa Fondom je, da podsetimo, februara ove godine „zamrznut“ do formiranja nove vlade i rebalansa budžeta. Razlozi za odlaganje važenja ranije dogovorenog aranžmana bili su u tome što je Misija zahtevala da se usvojeni budžet ispravi rebalansom, odnosno da se stavke plana prihoda i rashoda države usklade sa onim što je dogovoreno sa Fondom.

Srbija će, čak i ukoliko se u septembru krene sa merama ozbiljne štednje, godinu svakako završiti sa budžetskim minusom koji je značajno iznad onoga što je predviđeno budžetom.

Prema saznanjima „Novosti“, vrlo je verovatno da ćemo 2012. godinu okončati sa rekordnim minusom državne kase od bar 5,5 odsto BDP.