Vlahović: Udar na likvidnost zemlje 2013.

PUNJENJE državne kase jeste prioritet, ali tu nema brzog i lakog rešenja. Potrebno je smanjiti budžetske rashode, i verovatno će se pažnja javnosti koncentrisati na manje bolne rezove: ukidanje bespotrebnih agencija, racionalizacija korišćenja sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, racionalnije i efikasnije uređenje javnih nabavki... Te mere su, naravno, opravdane, ali problem je što ne mogu dati pozitivne efekte u kratkom roku. A nama su sada potrebne baš takve.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, navodi šta bi država trebalo hitno da preduzme:

- Obavezno preispitati opravdanost budžetskih subvencija, izuzev onih namenjenih poljoprivredi. Godišnje se za subvencije troši više od 600 miliona evra. Tu je i potrošnja u glomaznom, nereformisanom javnom sektoru. Na strani budžetskih prihoda treba povećati efikasnost naplate poreskih obaveza, dosledno sprovoditi princip unakrsne poreske kontrole. Vrlo verovatno će se pribeći podizanju stope PDV-a. Ali, sve ovo je lakše sprovoditi u uslovima privrednog rasta, a uloga države je da kreira mehanizam koji će taj rast obezbediti.

* Kako je moguće povećati proizvodnju?

- Energetika i poljoprivreda su dve oblasti u kojima se u relativno kratkom roku može ostvariti značajni napredak. Potrebna je jasna i predvidiva srednjoročna politika u obe oblasti, aktiviranje modela javno-privatnog partnerstva, pogotovo u energetici. A u poljoprivredi je neophodno povećanje budžetskih izdvajanja.

* Na jesen stižu na naplatu kreditne obaveze države...

- Suštinski, ključni udar na eksternu likvidnost zemlje nastupa u 2013. To znači da nemamo mnogo vremena za pripremu. Ne mislim da nam preti grčki scenario, ali pod uslovom da se u što kraćem roku izvrši uravnoteženje budžeta i deficit vrati u projektovane okvire. Bez obzira što je javni dug viši od zakonom definisanog nivoa, za nekoliko procenata, mi smo i dalje u poziciji da merama kratkoročne fiskalne konsolidacije, podizanjem investicione likvidnosti i sprovođenjem konzistentne reforme javnog sektora izbegnemo teške mere kakve se danas primenjuju u Grčkoj, Italiji ili Španiji.

* Ko je kriv što je sve manje investicija u Srbiji - svetska kriza ili stanje u državi?

- Svakako da je svetska kriza bitno uticala na nivo stranih investicija. Međutim, ako se analiziraju prosperitetne godine, dakle period do 2008, zapaža se da su strane investicije uglavnom realizovane kroz privatizaciju ili u infrastrukturnim projektima gde je investitor bila država. Najmanje je direktnih investicija, onih gde su podignuti novi pogoni, a upravo one su nam najviše potrebne za promenu „krvne slike“ privrede.