Ćatama plata iz kredita

TEHNIČKA vlada Srbije, kako saznaju "Novosti", muku muči sa isplatama svega onoga na šta se obavezala. Čak, kako nam je potvrđeno, neki od indirektnih budžetskih korisnika se ovih dana i kratkoročno zadužuju kreditima kako bi isplatili plate. Kako sada stvari stoje, novi tim u Nemanjinoj 11 dočekaće "minus" u državnoj kasi od oko 80 milijardi dinara ispisan tokom prva četiri meseca. Njihovi prethodnici mandat su započeli u 2008, kada je čitav godišnji deficit bio manji - 44,89 milijardi dinara.

Privreda, s druge strane, već dugo ne može da izdrži dosadašnji nivo javne potrošnje, a neće uskoro ojačati. Prognoze slute da ćemo u recesiji provesti i čitavu 2013. godinu. Pitali smo zato ekonomiste na kojim to stvarima bi nova vlada mogla da uštedi.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić nema dilemu. Prva stavka, veruje, trebalo bi da budu agencije.

- Sto trideset agencija nema nijedna zemlja na svetu. Pola njih treba ugasiti - kaže za "Novosti" Erić. - Ako ni zbog čega drugog, onda bih iz marketinških razloga premijeru preporučio da odmah ukine polovinu. Treba preispitati neke službe, preispitati penzije. Imate mnogo lažnih penzija, invalidskih, a nisu invalidske. Treba smanjiti reprezentacije i državnu potrošnju. Možda je nepopularno povećati porez na dodatu vrednost i akcize, ali to je opcija. I veći porez na imovinu. Što ne restrukturirati javna preduzeća, ali ne samo otpuštati. Od njih treba umesto gubitaša napraviti firme koje posluju pozitivno. Nikad ne možete da kažete da imate puno ljudi, nego imate malo posla. To je problem.

I ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da se mora smanjiti javna potrošnja. Manjak može da se finansira od privatizacije, kredita ili štampanjem novca. Za prvo rešenje, po njegovom mišljenju, dosadašnja vlada nije pokazala veliku volju, krediti nam nisu tako pristupačni, a o trećoj opciji ne treba ni razmišljati.

- To bi bilo najgluplje moguće rešnje - kaže Stevanović. - Ostaje samo štednja. Dok se dogovore sve interesne grupe, na kraju će reći da se štedi na tekućem održavanju i investicionom ulaganju, a niko neće taći nijedno od socijalnih davanja. Trebalo bi da počnu da smanjuju troškove tamo gde imaju podršku javnosti. To su zarade u javnom sektoru, zarade namesnika i državnih činovnika. To su, međutim, partijski kadrovi, pa bi ih u strankama dočekali besni ljudi. Doduše, za četiri godine bi mogli da nađu i novi partijski kadar. Kad pokažu narodu da su uštedeli na sebi, onda mogu da štede i na njima. Prvo da se urazumi potrošnja javnih preduzeća. Na kraju dolaze najveći izvori troškova - zdravstvo, školstvo i penzije. Mala uštede na njima ima daleko veći efekat od ovih prethodnih.

Urednik portala "Makroekonomija" Miroslav Zdravković ima računicu koja bi novu vladu od trenutnog godišnjeg minusa od oko 130 milijardi dinara, na kraju mandata dovela do - plusa. Pretpostavke su da je realni rast BDP-a 1,9 odsto godišnje, godišnji rast cena četiri odsto, PDV povećan na 10 i 20 odsto, a smanjeno opterećenje najnižih zarada.

- Nova vlada bi trebalo da ograniči rast fonda zarada u javnom sektoru na dva odsto godišnje - kaže Zdravković. - Smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru po dva odsto godišnje moguće je samo manjim zapošljavanjem u odnosu na broj onih koji odlaze u penziju. Rashode za kupovinu robe i plaćanje usluga treba zalediti na nivou iz ove godine, u prve dve godine, a zatim ih povećavati po dva odsto. Rast troškova kamate na javni dug bi se postepeno usporavao, u skladu sa usporavanjem rasta javnog duga. Subvencije bi mogle da se povećavaju po dva odsto u naredne tri godine, dok bi u 2016. godini ostale na nivou iz 2015. godine.