EVRO je sada za gotovo 17 odsto “skuplji” nego u maju 2011. godine. Uz to, niko od ekonomista ne želi da prognozira gde je granica u rastu evropske valute u odnosu na dinar.

Ovih dana se, među stručnjacima i privrednicima, govorilo da je najrealniji odnos - 120 dinara za evro, ali je jasno da je sada, kada svaka banka uzima gotovo 119 dinara za jednu evropsku valutu, i on nesiguran.

Brane za rast evra, sem intervencija (sve intenzivnijih) NBS - nema. Uz to, bar prema tvrdnjama guvernera NBS, jasno je i da centralna banka neće trošiti devizne rezerve za intervencije unedogled.

Rate za zajmove u evrima svakodnevno se uvećavaju za 0,6 odsto, mesečno za čak 3,2 odsto, a godišnje za više od 16 odsto. Tako, na primer, neko ko ima mesečne obaveze od 360 evra za stambeni kredit, lane je morao da izdvoji 34.869 dinara, u januaru ove godine 37.817,6, prošlog meseca 40.230 dinara, a sada 41.565,6 dinara. Ukoliko banke za obračun rata primenjuju svoj kurs, onda su ovi iznosi znatno veći.

Dešavanja s kursom sve više prete i cenama. Jer, teško je moguće da cene ostanu iste u uslovima snažnog slabljenja domaće valute. To priznaje i guverner NBS.

- Očekuje se da će inflacija krenuti blago da raste u narednim mesecima i zbog poljoprivredne sezone i potencijalno očekivane korekcije cena u nadležnosti države do kraja godine - napominje guverner Šoškić. - Devizni kurs, u našim uslovima, može bitno da utiče i na kretanje cena koje ulaze u korpu robe i usluga kojima se meri inflacija.


RAVNOTEŽA

PROFESOR Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, ocenjuje da bi dinar i u narednom periodu mogao da slabi. Nivo do koga bi išao je, prema njegovom očekivanju, 120 dinara za jedan evro.

- Ocenjuje se da bi to bila ravnotežna cena - kaže Hanić. - Ona bi mogla da smanji potrebe za devizama. To bi bila gornja granica do koje bi išao evro do kraja ove godine. Dinar je za nepuna četiri meseca oslabio za deset odsto, i to je najjači nivo slabljenja u poslednjih nekoliko godina.